Peršun je izvor vitamina C i karotena Foto: Shutterstock
PERŠUN – Petroselinum sativum
Petroželj, petrusin, peršun je dobro poznata baštenska biljka. Ovu biljku upotrebljavaju varošani i poneki seljani kao začin, za bolji ukus supe i nekih upržaka, i ne promišljajući, da time pridaju svome jelu prilično lekovitu snagu. Prema njegovoj važnosti trebalo bi da se još više rasprostire ta upotreba po narodu i negovanje istog u svakoj bašti, jer začin taj predupređuje mnoge bolesti.
Od peršuna se upotrebljava njegov vretenasti, mesnati, mirišljavi koren, lišće i plod. Koren i lišće se najviše troše sveži, kao začin, a plod ređe. Mlado zdravo sveže lišće peršuna ubraja se u najbolje prirodne izvore vitamina C i karotena (provitamina A), pa spada u istu grupu gde i paprika, šipurak i neke druge divlje biljke koje imaju veliku biološku vrednost. U peršunu, naročito u korenu i plodu, glavni lekoviti sastojak je etarsko ulje.
Peršun kao lek
Kao lek on se upotrebljava za ove bolesti, i to na sledeći način: protiv bolova u grudima, treba skuvati šaku peršunova korena i lišća u jednom litru vode, i piti na dan tri puta po jednu toplu čašu. To isto pomaže i protivu kamen u mokraćnoj bešici, teškog i krvavog mokrenja, bolova i paljenja pri mokrenju i svima bolestima koje su slične. Protiv otoka treba utući lišća peršunova poviše i obložiti njime bolna mesta.
Kad dojiljama ili inače ženama navali mnogo mleka u grudi i pričinjava bolove i neprijatnosti, treba oblagati iste sa lišćem skuvanim u zejtinu. Da se unište vaši na glavi, treba utući ploda peršunova i pomešati sa mašću, pa time namazati glavu dobro preko noći dva, tri puta. A može se to isto postići i preduprediti od vašiju, ako se skuva dobro poviše ploda peršunova i čajem tim glava ispere.
Kad se dva, tri svežnja peršuna očiste i ostave preko noć u vodi da prenoće u njoj, onda ta voda leči odlično bolove u očima i kratkovidost, perući njome oči tri puta na dan. Kad nateknu obrazi s bolom ili bez bola, posle vađenja ili prelomljenog zuba, onda to leči oblog peršunova lišća, koje treba prvo malo popariti u vreloj vodi, pa onda posuti ga sa zejtinom. Oblog treba menjati tri puta na dan, ako otok ne splasne. Od ujeda, uboda pčele leči otok, kad se ujedeno mesto natrlja dobro lišćem peršuna.
Osušen koren i plod peršuna ulaze u sastav raznih apotekarskih i narodnih čajeva za bolje mokrenje. Čaj za mokrenje (Species diureticae) koji propisuje jugoslovenska farmakopeja (Ph. Jug. II, 1951) sa stoji se od podjednakih delova korena od peršuna, korena od zečjeg trna, korena od sladića i klekinja.
