Predrag se ne stidi svoje F-dijagnoze: Osvojio je svet, ima ljubav i porodicu, a jedan njegov tvit je nekima spasao život

Citam a i dalje ostaje pitanje ZASTO JE SRAMOTA? ZAAAŠTOOO? Niko ne zeli da se razboli. Ni od koje bolesti. Niko ne krije da je dijabeticar, astmaticar, kardioloski slucaj, itd. Samo je ljude sa F dijagnozom sramota da to neko zna sem blize porodice. Evo ja! Moj sin ima 37 godina. Bolest mu je dijagnostikovana sa 28 god., OKP (opsesivno komulsivni poremecaj). Ja se sa tim nikada nisam pomirila. Sestra bliznakinja mu je bila najveci oslonac i podrska. Naravno, i mi roditelji. Ali i ja sam sama pala u depresiju do konacne dijagnoze. Prvo je bilo prolazna epizoda, pa onda se sumnjalo na sizofreniju, pa na bipolarni poremecaj, dok psihijatar nije dosao do dijagnoze OKP. Sada je u remisiji 6,5 godina. Ali, ja i dalje mislim da to nije to!!! A VAMA PEDJA KAPA DO PODA! I VASOJ MARIJI! I VASOJ DECI! Nije lako nikom od vas iz porodice. Vi ste to tako lepo, lako opisali, da maltene "to i nije neka bolest", ali jeste i to teska. Samo mi u kuci znamo kako nam je bilo! Moj sin radi, ima prijatelje od detinjstva, nije ozenjen, tvrdi da nikada nije bio zaljubljen. I niko ne zna sem nas najblizih.

Hvala na hrabrosti, divni čoveče

Svi smo razliciti. Neki, zato sto imaju bujnu mastu uzlecu visoko ili grade ponore tamo gde ih nema. Uz to nekad je i anatomski i fizioloski - unutrasnje hemikalije te cine narkomanom. Od slucaja do slucaja, nekog smiruju pas, pevanje i rad u prirodi, a drugima su potrebni i lekovi. Svako treba da nadje nacin da se nivelise i bude u bezbednoj zoni i da moze samostalno da funkcionise i uklopi se u drustvo. Budite sebi najvazniji, ne gledajte sta ce ko da kaze - lecite se ako je potrebno. Kad imas upalu pluca, lecis se, pa posle normalno zivis do sledeceg problema. Kad ti mozak ne radi pravilno, leci se pa normalno zivi do sledeceg problema. Mozak je organ kao i svaki drugi.

Izvinite na slovnim greškama: "neurohirurga" i "muzikalna". Eto, ja to tako, brzam i ne proveravam. Ali, bitno je da verujem u dobro u Ljudima. Srdačan pozdrav

F dijagnoza bipolarni poremećaj Sa svojih 64 godine, ne stidim se istih. Prijateljice mi govore da sam naporna, da ne mogu da me slušaju... Savet dobrog Čoveka, neurogirurga koji ne bi voleo da navedem njegovo ime me je spasao. MALO LJUDI OKO SEBE, KUPI PSA I IGRAJ SE SA NJIM, RADI ŠTO VIŠE U BAŠTI I PEVAJ! Na moj odgovor da nisam muzika a, rekao je: " Šta te briga! " Inače, on divno peva. Zahvalna sam mu do Neba. Žao mi je što mu se nisam pre obratila, pošto su psihijatri govorili da sam samo aksiozna i depresivna. Naravno, uz mene je moj Suprug i Ćerka, bez kojih ne bih uspela. Ponekad sam i njima naporna i tada mi samo pogledom kažu da se smirim. Pozdrav svim ljudima uz poruku da kad si hrabar uspevaš i bez lekova da živiš. Pozdrav Peđi!

Hvala na iskrenoj i dirljivoj priči...svu sreću Vama i Vašoj porodici...

Bravo Pedja!!!

Kamo srece da se vise prica o mentalnim bolestima.Ako se zna podatak da je Srbija najvise prodala antidepresiva u Srbiji.Ali mediji su zatvoreni za ovu temu nazalost !Ziv bio JUNACE!!!

Svaka čast, Peđa! Odličan intervju👏

Svaka cast, ove stvari su samo na Balkanu sramota. Zelim puno uspijeha u daljem zivotu.