„Ispričaću vam kako sam ubio pacijenta…” – Lekari priznaju greške koje ih i dalje proganjaju
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime u polju označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Тања
Драги пријатељи, Дивно је када лекар осим знања не заборави да је и он човек, да буде емпатичан,и поштује Хипократову заклетву. Једна од исповести гласи: ,,И лекари плачу''. Врло људски. Ја наводим да не треба да плачу, већ да размишљају унапред. Као човек,ћерка,жена која је повређена мајчином смрћу,саопштићу вам сажето своју тужну причу. Моја мајка је боловала од хеликобактерије. Лечена је . Лекови нису помогли. Стање се погоршавало. Није могла да једе. Са својих 65 кг спала је на 40 за непуне две године. Нажалост,живим у провинцији. Када је потпуно изнемогла,хоспитализована је. Урађена јој је биопсија; резултати су показали да нема канцера. Тим хирурга је одлучио да је оперишу и ураде гастрични бајпас. Оперисана је 13.3. ,14.3. је била добро. Очекивала сам да ће све бити у реду. 15.3. сам је посетила око 12.00 сати. Дежурни лекар ми је рекао да јој је лоша крвна слика и да је требовања крв у 11.00. Опет,нажалост, банка крви је у Нишу. Гледала сам своју мајку на умору. Обратила сам се сестри у питала је шта да радим. Рекла је да се чека достављање крви. Видела сам мајку како тешко дише. Звала сам је : мама ,рекла ми је да ме не види. Како сам видела да тешко дише ,сестру сам замолила да јој укључи кисеоник. Сестра је тражила маску . Маску смо нашле испод мајчиних леђа. Ето, колико здравствени радници брину о пацијенту. Крв није стигла ни до мајчине смрти. Умрла је убрзо. Шта следи? Као човек који није здравствени радник ,могу да закључим да је у питању људска грешка. Требало је да крв буде спремна и пре и после операције. Требало је више сарадње између дежурних лекара и лекара који је оперисао. Неопходна је и посвећеност медицинских сестара . Посао није бележење у картону,већ подршка пацијенту пре и после операције, праћење, правовремена реакција ,а не препуштање случају. Моја мајка је умрла 15.3.2025. Имала је јаку вољу за животом. Умрла је свесна у 74 - ој години живота. Молим све лекаре,медицинске сестре да свој посао обављају људски ; не треба да плачу ,већ да планирају,брину о пацијенту, и правовремено реагују.