Čedomir Antić: Roditeljska ljubav je neupitna, ali je teško izgraditi odnos sa decom koja imaju autizam

Hvala godpodine Anticu na ovnom divnomi iskrenom tekstu. Pratim vas vec duze vreme i slusam vase emisije. Odlicne su i vi ste od onih koji zasluzuje veliko divljenje. Nadam se da ca vas ljudi u Srbije vize uvazavati. Retkost je danas imati ovako obrazovane i nepristrasne ljude.

Hvala Prof. Anticu na dirljivom uzvisenom i dostojanstvenom sagledavanju ovog strasnog problema.

Ne mogu da ne se ne osvrnem na komentar da nije trebalo drugo dete. Gospodine Anticu uverena sam da ce vasoj deci biti znatno lakse jer imaju jedno drugo. Cak i posle Vas bice jedno drugom podrska. Sve cestitke Vama i njihovoj mami pre svega na pozrtvovanju i beskrajnoj ljubavi prema deci. Znam da cete se boriti do kraja kao i svi mi koji smo sve ovo doziveli.

Pre par godina Isla sam u igraonicu sa sinom i tu upoznala divne zene, koje su dovodile svog sina, odnosno unuka. Moj sin se lepo igrao sa drugarom. Kod decaka se videlo ponašanje koje je ukazivalo na poremećaj. Baka je bila medicinska sestra u penziji i bila je angažovana u udruženju roditelja dece sa autizmom. Divno su se stvarale o dečaku. Ono sto mi je bilo neshvatljivo u njihovoj priči je to da je otac, cim je saznao za dijagnozu napustio zenu i dete. I to su cesti obrasci ponašanja oceva u tim situacijama. Divnom, požrtvovanom i posvećenom coveku, gospodinu Anticu zelim sve najbolje.

Svaka čast gospodine Andriću. I ja sam majka dečaka sličnog uzrasta kao vaš sin Vid. Dirnula me ja vaša priča mnogo. Nadam se da ćete vašim borbom pomoći i nama. Ostalim roditeljima dece sa posebnim potrebama koji žive u malim sredinama i nemaju baš nekih velikih mogućnosti za svoju divnu deci. Od srca veliki pozdrav i sve najbolje vam želim!

Hvala Prof.Antiću za učšće u ovoj teškoj borbi.Ja sam majka od 72 godine i imam sina od 49 godina koji je autističan od svoje treće godine.Užasno se plašim šta će biti sa njim kad ja "odem".Hvala još jednom punoòo.

Saosecam sa problemima roditelja dece sa posebnim potrebama, ali jednu stvar ipak ne razumem. Imam u blizem okruzenju vise primera istovetnog ponasanja (nebitno koji problem ima prvo dete), naime nikome od roditelja nije palo na pamet da idu na genetsko ispitivanje pa ako im pronadju greske u genima (a verujem da bi pronasli) valjda im ne bi palo na pamet da imaju jos jedno dete jer je velika verovatnoca da ce i ono biti bolesno. Mislim da je tu rec o sebicnosti. U slucaju prof Antica malena Lada ne bi bila rodjena da je on postupio na takav odgovoran nacin. Ovako, stvorio je jos jednu nevinu dusu koja je osudjena na dozivotnu muku.

sa velikom tugom sam procitala ovaj tekst. zivot je prema nekima bas okrutan.

Vrlo dobar i vrlo koristan clanak. Hvala g Anticu na ovoj licnoj i iskrenoj ispovesti - koja rusi neke predrasude, koja otvara nove puteve.

Sjajan tekst. Smatram da bi ohrabrio i pruzio podrsku roditeljima dece sa smetnjama u razvoju, kada bi imali priliku da ga procitaju.Meni je slucajno izasla objava na fb, a zanima me ta problematika, pa sam ga procitala. Podelicu ga na nekoliko stranica udruzenja roditelja i organizacija cija su ciljna grupa deca i odrasli sa smetnama u razvoju. Dipl.def. Milena B. Srdacan pozdrav

Duboko sam dirnuta dirljivom sudbinom i borbom porodice prof. Antica, ali i prosto fascinirana nacinom na koji je profesor uspeo da priblizi problem autizma sa svih mogucih aspekata, obracajuci se i porodici i drustvu i struci i nauci, svima, a pazeci ,pritom, da , iako kritikujuci nikoga ne uvredi... Biti ovako elokventan na ovu temu u njegovoj poziciji za divljenje je i definitivno ova "prica" sa Vaseg portala zasluzuje da se dalje cuje. Ja sam lekar i u svojoj praksi, naravno, iako to nije moja specijalnost imam prilike da se susrecem sa decom koja boluju od autizma, naravno i sa njihovim roditeljima. Mogu slobodno reci da se u svemu slazem sa onim sto je profesor izneo, pa i vezano za medicinsku struku... Upravo sam ovih dana pod utiskom svezeg dogadjaja iz moje ordinacije...Kao lekar i kao covek i sama sam zbunjena koliko se i struka i drustvo jos uvek povrsno i samo formalno bavi ovim problemom... Zato, uvazeni profesore Anticu, a i Vi, dragi novinari, govorite jos glasnije, imajte jos snage i vere, nesto se mora promeniti !!! Srdacan pozdrav.

Roditelj sam 14-ogodišnje DEVOJČICE sa posebnim potrebama, učenice "specijalne škole" uBgd-u. G-din ANTIĆ je sve tačno ali blago predstavio pitanje REALNOG stanja na relaciji, naš sistem-država-društvo-deca sa posebnim potrebama-škola-tzv.inkluzija! I pored, DO sada ućinjenog, 80% i više, je sve na roditeljima!!! I naravno, u novcu i svakodnevnoj kontroli od strane roditelja, ko, na koji način, sa kojom posvećenošću radi sa njihovom decom!!!

Divan intervju. Hvala g. Anticu sto se boreci za svoju decu, bori i za svu nasu.

Auu, zgranuta sam tekstom: strašna situacija za decu sa ovim problemom, strašna za roditelje, prijatelje! O našem zdravstu nemam šta da govorim, ali mislim ako nisu u stanju da razumeju strahotu Daunovog sindroma i ne znaju kako da pomognu deci, neka "prepišu" zadatak od onih koji znaju. Lično znam da su francuska ili norveška zdravstvena organizacija odlični i po ovom pitanju. Gospodinu Antiću i ženi s kojom je rodio Vida i Ladu želim sve najbolje i da što više i neprestano pričaju o ovom problemu ne bi li se neko u ovoj sramotnoj Srbiji setio da postoji Dobročinstvo i Milosrđe.

Dirljivo, trezveno, potkrepljeno, prozivljeno, hrabro, introspektivno. Hvala prof . i Vidovom i Ladinom ocu sto je ovakvim pristupom dodatno otreznio i presabrao mene defektologa po zanimanju.

razbi me, čedomire. mi smo prošli kroz taj sistem i izašli relativno neoštećeni - samo pukom srećom, da je stanje našeg deteta bilo nešto što se da rešiti. ali, pomisao na lavirint u kome smo se našli i iz koga bi teško izlaz pronašli, da je bilo drugačije - me ispunjava stravičnim nemirom. saznanje da si sam. i da, kako to obično bude - pritisak koji se teško preživljava - na kraju i razdvoji ljude, uz sve svakodnevne izazove i male borbe koje treba dobiti su - baš puno! podrška!!!

Poštovani gospodine Antić Moj muž i ja takodje imamo 2 dečaka blizanca od 12 godina koji takodje imaju autizam.Potpuno se slažem i podržavam vašu priču o životu s autizmom tj.sa osobama s autizmom.Nasi decaci su 4 razred i prošli smo sličan put kao i Vi.Jedan je verbalan i napredniji a drugi neverbalan i senzorno osetljiv.Prvi ide u redovnu a drugi u tkz.Specijalnu školu.Mi smo već 6 godina članovi Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom i Saveza u kojoj je isto.Znajuci da za sva pitanja koja se tiču naše dece uglavnom se konsultuju udruženja i sl.organizacije koje po svom postojanju moraju imati i stručni tim koji čine uglavnom eminentni doktori iz oblasti autizam.Udruzenja su manje više inertna naročito oko ključnih i najvažnijih pitanja jer tako smatraju da će "potkaciti "odredjene političare iz vlasti od kojih budi rečeno dobijaju solidan novac za kojekakve projekte i programske aktivnosti.Mislim da bi bilo divno kada bi ste nekako uspostavili saradnju sa našim predsednikom Mirkom Gojicem ili gosp.Dariom Rosim koji se više puta oglašavao na tv.Nova.On je diplomirani pravnik i vrlo sažeto i zakonski potkrepljena iznosi tematiku.Mislim da bi saradnja sa Vama kao nekim ko je javna ličnost a pritom i roditelj imala veliki odjek i težinu.Mislim da biste mogli dati svoj doprinos platformi koju ovi ljudi osmišljavanju i strategiji rešavanja pitanja autizma.Dario Rosi je inače predsednik udruzenje "Pravo na zivot".Nasa udruženja saradjuju i bilo bi lepo kada bi ste bili voljni na bilo koji način da se prikljucite našoj borbi i date svoj doprinos.Ako se odlučite na bilo koju saradnju ili podršku mozete mi odgovoriti.Naravno dobili bi ste i zvaničan poziv.Ovo je moja želja a i želja mnogih roditelja. U nadi da ćete razmotriti moj predlog srdačno Vas pozdravljam !

Svaka cast,dobri covece.Velika podrska Vama i Vasim naporima u takvoj "borbi" za Vasu decu,gurajte dokle god imate snage u sebi.Zivi bili!

Divim Vam se divni covece...

Poštovani, Postoje ljudi i udruženja građana koja se aktivno bave problemom Autizma. Mislim da bi bilo korisno da se čuje njihovo mišljenje i iskustva.

Svaka cast Gospodinu Anticu naravno I vama na ovom intervjuu,ja licno imam dva hvala Bogu zdrava sina a moj rodjeni brat je dobio sina opet hvala Bogu koji ima po meni (nisam nikakav strucnjak)autizam...Brat i njegova supruga su ignorisali problem do detetove 3 godine pa su onda krenuli u borbu sa problemom I obilazili svakakve ustanove I konsultovali se sa neznam tacno kojim strucnjacima I do danas dete nije dobilo dijagnozu.Mihajlo(dete) ima 6 godina I neprica uopste doziveo je vise temperaturnih frasova,hiperaktivan,ni sa cim mu se nemoze zaokupiti paznja,histerise ako nije po njegovom...it'd.Roditelji su ocajni jer neznaju vise kome da se obrate za pomoc,voleo bih da ste objavili ustanove ili strucnjake koji su zaista pomogli Gospodinu Anticu da se obrate za pomoc.Mi smo iz Kikinde....mala sredina u kojoj nema strucnjaka koji se bave takvim problemom. Jos jednom hvala Gospodinu Anticu I vama na ovom intervjuu.Uzdravlje sve najbolje...pozdrav