Ljudi koji nemaju bliske prijatelje imaju ponašanje koga nisu svesni

Trenutno nemam ni jednog pravog prijatelja ni jednu drugaricu svi su me razocarali njihovom krivicom ne mojom zao mi je sto je tako ne mogu da ostvarim ni jedno prijateljstvo imam svoju porodicu Bogu hvala ali mi fali drugarica neko sa kim mogu da razgovaram o svemu a to nazalost nemam

Mogu da budem zadovoljna sama sa sobom jer sam kreativna i u tom trenutku stvaram ali gajim prijateljstva iz mladalaštva i često zbog obaveza ne mogu sa prijateljima često da se vidim ili čujem telefonom ali može proći i više meseci bez kontakta ali kad se čujemo ili vidimo kao da smo se prethodnog dana videli ili čuli. potvrdila bih pozitivan i lični rast kada sam izašla iz zone komfora. Promenila sam posao posle 26 godina staža u jedoj firmi i nakon toga sam upoznala mnogo kvalitetnije ljude u drugoj firmi, čak sam naišla na veoma sličan sistem vrednosti gde sam spoznala i dobila potvrdu za svoje kvalitete koje imam. Promena je kod mene izazvala novi i bogatiji viši stepen razvoja.

Pozdrav svima! Od kada znam za sebe, shvatio sam da volim samoću i čitanje. U društvu sam dosta zabavan i imao sam dosta prijatelja, ali se u životu pokazalo, da to baš nije iskreno sa njihove strane i izneverili su me oni, za koje sam bio spreman,ruku u vatru staviti. Po vašim komentarima, vidim da ima.dosta nas introvertnih i kvalitetnih osoba.

Молим новинаре да се истакне Јеленин коментар, она је укратко али и потанко објаснила какве и које су норме друштва данас. А усамљен човек из жеље да пронађе друштво постаје предобар и жртвује и даје све, не само зато што сматра да тако треба, већ зато што је њему однос светиња и увек га ставља на прво место испред свих ствари. На жалост често се испостави да друга страна не мисли тако.

Glupi ljudi (a takvi su 85% čovečanstva) teže čoporu jer su nedovoljni sami sebi.Takodje,sistem ne voli individualizam...

Imam mali broj bliskih prijatelja sličnih meni i suprug mi je sličan, dobro funkcionišemo kao takvi i po prirodi sam introvertna osoba. Lično smatram da introvertnost nije bolest, već izraz zrelosti i široke svesti, gde čoveku nije dovoljno da živi kao svinja: da jede, pije, baškari se u prljavim vodama i pari se na svakom koraku, već mu je potrebno da nečim hrani svoju dušu, da pročita neku knjigu, da razgovara s Bogom, a to ne može sa ljudima koji non-stop brbljaju o gorepomenutim stvrima i tudjim životima. Zapravo takvi razgovori iscrpljuju dušu. Nažalost 80% sagovornika se bavi takvim praznim razgovorima koje nije moguće dugo slušati, pa što onda da budem licemer i da se s njima družim?

U današnje vreme površnosti i neskrivenog interesa ja, koji sam uvek bio okružen onima koje sam voleo i obrnuto, poslednjih godina probegavam samoći. Jedino porodica koja me poznaje kao i ja njih razumemo se i kada ne pričamo. Pisali ste o nedostatku empatije, emocija i naveli ste dosta stvari sa kojima se slažem, ali neko je na početku komentara skroz gore napisao da je samoća privilegija posebnih i zaista je osećam kao takvu- kao privilegiju. Možda je to tako i sa godinama, ali čovek je i u godinama i dalje društveno biće , samo zbog kako već napisah- ne podnosim površnost i druženje iz interesa, a to je ceći problem od svega što ste vi napisali jer dolazi do pogrešnih spojeva tupih ljudi.

Duži komentar sa potpisom Jelena je tačno posao i moje iskustvo. Razlika je u tome što ja nisam radila stalno sa ljudima već povremeno. Velika je zavist i to ružno poređenje. Sve te negativnosti nastaju jer se ljudi porede sa vama. Pri tome ja i nemam nešto posebno više od drugih ljudi ali sam zadovoljna. Život kreiraš sam. A nije ni tačno to što piše u tekstu o empatiji. Jesam usamljenik ali i veliki empata.

Ljiljana i Jelena niste u pravu skroz. Ako ste same stekle ave to onda bravo. Vecina ljudi koji nisu imali srece da se rode u imucnim porodicama ne zele biti u drustvu takvih kao vi jer ne zele da trpe ponizenja. Vi koji nikad niste bili u situaciji da nemte, nemate svest o tome sta je muka. Kad sam takve ljude odstranio iz zivota opet sam se rodio.

Slažem se sa Jelenom..Ljudi se "druže" do trenutka kada zadovolje svoju radoznalost..a kada ustanove da ste zadovoljni, zdravi, bez problema sa finansijama, decom itd..imate više obrazo vanje, veći stan...itd. - odustaju, vraćaju se u svoj svet!

Sve se slazem sa gospođom Jelenom, od reci do reci.

Umeti biti sam je privilegija.Radim posao sa ljudima i bude mi priča preko glave.Privatno biram sadrzajne sagovornike.Nemam vremena za prazne priče.žalopojke.politiku.tračeve.I baš sam dobro u svom životu

Biti sam je velika privilegija.Ne moram nikome da se ispovedam gde idem,I zašto.To više nije pravo druženje, kakvo je nekada bilo.Ili je iz interesa,ili iz radoznalosti-tračarenja.

Zasto nemaju bliske prijatelje? Zasto je prijatnije kad su sami? Zasto je tesko zatraziti pomoc? Sve ima svoje razloge , ne verujem da su se svi samotnjaci tako rodili , mislim da su samo naucili svoju lekciju pre ostalih .

Bravo Jelena na komentaru!

Divan tekst,divna tema.Sve je to tako,ljudi se povlace u sebe bas kako je i napisano u tekstu,a nisu ni svesni...Rad na sebi ,introspekcija i upoznavanje sebe su blagotvoran lek za skoro sve bolesti.

@Jelena Ljudi se i zabavljaju prvenstveno zbog sebe i svoje lične koristi, pa kroz interakciju sa drugima ostvaruju veze, emotivne i društvene, a ovde piše da je svaka krajnost zabrinjavajuća, ništa više

Volim samoću, prija mi. Radila sam u firmi gde su mi ljudi sisali energiju. Posle posla,morala sam da se resetujem a to je značilo da nisam imala želju za bilo kakvu interakciju sa ljudima. Ne smeta mi i ne smatram sebe čudnom.

U mom slucaju, kako sam prekidao kontakte sa poznanicima i prijateljima, meni je krenuli bolje u zivotu i na privatnom i na poslovnom planu. Po prirodi sam okrenut vise sebi i ne volim bas drustvo, to me gusi i sputava, jer smatram da je besmisleno provoditi toliko vremena sa bliskim ljudima, osim sa porodicom. Ali svako se ponasa kako mu vise prija, ja nepatim od toga da me drugi postuju i cene, svestan sam svojih kvaliteta, inteligencije i mana. Moj zivot moja stvar, posto smo smrtni, mnogo toga nema smisla u zivotu, smisao pocinje tek van granica nase zemlje, u nekoj vremenskoj odrednici i vec osti, nedokucivosti spoznaje.

Danas se sve radi izinteresa.Nema pravog prijateljstva jer nece da se druzi ako nema interes i kada ganostvari onda te sutne.Bolje je biti sam nego sa pogesnim prijateljem da ne kazem neprijateljem.Velika je ljubomora pa ti i prijatelj radio glavi.

A kada si odbačena zato što nisi lepa i nemaš obrazovanje a željna puno prijatelja šta onda?

Dobar dan. I ja san jedna od tih usamljenika.Radila sam sa ljudima i uopste mi nije tesko da caskam i da odrzavam konverzaciju i vrlo sam zabavna.A onda ljudi pocnu da se raspituju i da traze razlog zasto bi se sa vama druzili.Najcesce su to neke sitne ili krupne koristi.Da li je to sto imate auto,pa cete skoknuti po njih kada idete negde,ili radite na nekom mestu,gde mozete da im pomognete...Niko vam ne prilazi zato sto ste dobra,zabavna ili kvalitetna osoba.S vremenom se uspostavi da ste malo lepsi od njih ,pa svoje partnere "cuvaju" od vas,ili je kod vas u kuci sve na svom mestu,pa je bas prijatno biti vas gost,a vi nikada njihov.Ili je vas zivot suvise lep i sve vam ide,pa vam zameraju sto im se ne poveravate i pricate im svoje probleme.Vi ih pozivate na slave i rodjendane,a kada dodje vreme na njih,e, onda oni ne slave. Zbog svih ovih stvari,lepse mi je da budem sama.Ne moram nikome da se izvinjavam sto sam srecna.Kad nemate kome iskreno da se pohvalite za svoju srecu,samo zato sto su oni stalno nesto nesrecni,onda sta ce vam takvo drustvo. Jelena

Da nemaju možda i neku dobru osobinu?

Samoća je privilegija drugačijih, da ne kažem posebnih ljudi,oni se u društvu osećaju lepo a u samoći jos lepše jer nisu zavisni ni od kakvog druzenja,svoju punoću i zadovoljstvo nalaze u sebi,za njih je druženje sticaj okolnosti rado prihvaćen a samoća je njihova karakterna osobina razvijene svesti.Bolje im je da budu sami sa sobom nego da slušaju tudje trivijalnosti da ne kažem gluposti jer ih to ne zanima.