Šizofrenija se pojavi pre 30. godine, a alarm je kada pacijent „vidi neke slike ispred sebe“, pojašnjava dr Snježana Toković

Svaki pacijent je prica za sebe.upoznao sam je,zavoleo nisam znao za bolest.imam srecu sto sam zavrsio srednju mrdicinsku skolu o poceo da se borim za ono sto volim.NEkazem da u potpunosti uspevam ali odnos medju nama je sigirno bolji 70 procenata od onih kpji tvrde da su normalni.Za normalnu osobu biti u vezi i zivezi sa bolesnom psobom je veliko iskusenje dali i.a u sebi sve one kvalitete kpje covek treba da poseduje. Nekazem da i ja u tome uspevam ali bar svoju oscrpljenost ponekad vesto prikrivam. O CEMU PRICAM: 1.Voleti iskreno 2.Razumeti 3.razgovarati iskreno i otvoreno. 4.ponasati i pruzati sve kao da bolest ne postoji, 6Redovna terapija 7.ne odvajati od sredine i drugih osoba. 8.da vam veruje,da ste joj oslonac i sloboda da razgovora sa vama kada su lose ,truditi se da im ilepsate dan sitnicama.mpgao bog da pisem jos dugo ali osnova za normalan zivot sa takvom osobom je ljubav,vera i razumevanje,kao i u vezama sa takozvanim normalnim osobama. Srdacan pozdrav

Obratite se Centru za socijalni rad i sudu, ako je u pitanju punoletna osoba. Morate dobiti rešenje o postavljanju privremenog staratelja. Za to vam je potrebno prethodno lekarsko mišljenje. Dovedite psihijatra u kućnu posetu. Kad dobijete resenje suda tražite uput za bolničko lečenje i angažujete Centar za socijalni rad a oni će angažovati policijsku podršku. To je jedini način, u protivnom će odmah biti puštena kuci, ako kaže da ne želi da se leči. Pozdrav.

Kako odvesti obolelog koji ne želi da ide lekaru i da se leči ? Ona ne oseća potrebu i ne veruje niikome .

Bolesnici od šizofrenije su nažalost naporni za porodice.Pošto je bolest hronična i podrazumjeva uredno uzimanje propisane terapije , tu je ključna ljubav od strane porodice i redovan ljekarski nadzor. Nažalost naše društvo takve bolesnike odbacuje .A njima je samo potrebna ljubav. topla riječ i socijalizacija tj inkluzija kroz državne projekte u radni proces takvih osoba. Bolest obori i planinu a kamoli čovjeka.

Jeto tesko nato znám. Moja cerka ima sizofreniju 10 godina. Pije cisordin. Najveci problém je sto nepije pravilno. Znám kakoje roditeljima. Moramo izdrzati.

Muka je to za porodicu... U našoj zemlji niko ne prati duševnog bolesnika..kad ne piju lek ne možete im ništa već mora samo kad su agresivni da se privode uz policiju i hitnu...a kad idu od kuće niko ih ne prati ...opasni za sebe i familiju Potrebno je kompletno transformisati način lečenja i pomoć zdravstva zarad evidentiranje i kontinuiranog praćenja bolesnika

Jasno je da je tim bolesnicima dosta tesko, ali da li se neko pita kako je supruznicima i deci takvih bolesnika? Sta prezivljavaju, kakav je kvalitet zivota u tim porodicama. Lako je teoretski pricati, prakticno retko koji supruznik moze to da izdrzi. Ja jesam, ali kako, to moja deca i ja znamo. Kada bi ponovo mogla da biram, pobegla bih bez isvrtanja, pa neka je ne ljudski. Ovako, zivot mi je i mladost prisla u uzasu. Deci takodbe.

Postovana, shizofrenija je po meni ,nazalost bolest koja je u porastu.Problem je sto kod upotrebe lekova obolela osoba je usporenija, ima potrebe da vise jede te se goji ,dolazi do hormonskih poremecaja u vidu povecane dlakavosti(zenske osobe), itd. Lekari zabranjuju rad, tj poslovnu aktivnost sto dovodi osobu po meni u stanje dosade, ponovno vecu upotrebu mobilnih telefona, nervozom jer nema novca i tada nikad kraja, stalno se terapija produzava... Osobe i ako nadju posao to su obicno poslovi gde se radi 8 h dnevno, a pri tome radña mesta su udaljena, pa osoba i ne moze da dugo izdrzi,jer to je prenaporno i za zdravu osobu, pa kad jos imaju kontrolore tj sefove koji ih iritiraju , traze norme , pa poneki i iritirajuci kolega....sve to lose utice na bolesnu osobu, ali nerad je jos gore resenje. Zasto niko ne pomogne tako sto bi se posebno obracala paznja da ova populacija mora raditi, ali manje radnih sati, zanemariti ucinak tj normu koju ostvare jer najbitnije je da budu aktivni , da rade i zarade za svoje potrebe. Jos sta je problem, uglavnom su to nezaposlene osobe i zdravstvene knjizice im overi nadlezna sluzba, ali ako rade agencije i poslovdaci ih prijave, pa ih zbog neostvarivanja norme odjave sto stvara problem pri uzimanju lekova jer zdravstvena knjizica bude neoverena. Plate su male, a radi se mnogo sati i iscrpljujuce, pa roditelji i ne mogu da budu uz bolesno dete, i ako ne radi dosadno mu je ,samo je , narocito sada kada se ljudi sve manje druze ,zbog epidemije, nailaze hladni dani i napolju se ne bude dugo. Ne razumem kako lekar moze da prepise terapiju i navede zabranu rada, tj zaposlenja. Znam ljude koji ne izlaze iz sobe, Kakav je to zivot?Nekada su radili , izgubili posao, i usled stresa se razboleli, a zive od penzije koju ima roditelj koji je u kasnim godinama, i sta kad roditelj umre????? Lekari kazu da kome se ova bolest dijagnostikuje, ne moze se nikada izleciti, lekovi i kontrole su jedino resenje.Verujte ali toliko ima mladih koji piju, koriste drogu, puse.....a osoba koja ne pusi, ne pije kafu, ne drogira se ,jede zdravu hranu, oboli i gledas kako vise nikom ne treba, jer najgora bolest je bolest duse tj mozga....i u glavi je stalno misao *ostace sama jednoga dana i gde ce zavrsiti-na ulici* Nazalost , prepisati lekove pune hemije koji pri tome nekim organima pomognu, a neke uniste.....ali nema nikog, da se izbori za *nerobovsko*radno angazovanje obolelih, nema institucija u kojima mogu boraviti, imati psihologe za verne prijatelje koji ce im pomoci, nema institucije koja ce im biti kuca, gde ce biti sigurni, ....imaju samo ulicu kada ostanu sami.

Davno ovako nesto poluistinito, senzacionalisticko i negativno etiketirajuce o shizofreniji, nisam procitala! A zato moze biti jako opasno...

Lepo, interesantno i poučno.