Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime u polju označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Goga
Možda ja nisam normalna ali nikada se nisam plašila smrti, ja sam bila dete starijih roditelja i jesam strahovala za njihove živote, tata je preminuo u 88 godini a mama u 77, naravno da su mi nedostajali ali sam smatrala to normalnim jel mi je otac to uvek govorio da svi moramo umreti jednoga dana, moja svekrva se je užasno plašila smrti a i njena ćerka je želela da joj majka živi večno, jednom prilikom mu je svekrva u nekoj raspravi samnom rekla da ću možda ja umreti pre nje, pa rekla sam joj možda ću, to se nikada nezna ko će pre, bez obzira na godine, umrla je ove godine u 95 godina, nije dočekala mene da sahrani, po mom mišljenju su to sebični ljudi koji nemare što umire jako puno mladih ljudi i koji se plaše smrti svoje, ja sr užasno potresem kada umre neko mlad a za sebe se stvarno ne plašim, 57 godina mi je i smatram da mladji treba da žive, ali opet nemože kako mi hoćemo nego kako nam bog odredi.