Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime u polju označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Zlata Marković
Moja ćerka sada ima 24 god. U vrlo ranom uzrastu sam primetila da postoji problem za koji sam pretpostavilia da je reč o disleksiji (ja sam inače lekar). Međutim, najveći problem je bio da to isto prihvate njen pedijatar, psiholog, učiteljica. Moje dete je dobijalo raznorazne dijagnoze,najčešće da je nevaspitana.,glupa,nemirna.....Moja porodica je uložila nadljudske napore da prevaziđemo problem, promenila je tri osnovne škole, bila gotovo izopštena iz društva, pojedini nastavnici su predlagali da pređe u specijalnu školu za mentalno ometenu decu.... Prošli smo kroz pakao samo zbog toga što neko nije znao i hteo da prepozna problem. Sada moja ćerka čita normalno, rukopis je malo ružniji, ali odlično koristi računar, strani jezik slabije koristi, kao i većina njenih vršnjaka, ali je redovan student, planira da do jeseni diplomira na pravnom fakultetu. Samo svojom upornošću i podrškom i zalaganjem porodice ona je prevazišla problem. Strašno je što još uvek ima dece i roditelja koji ostaju neshvaćeni i izgubljeni tokom odrastanja samo zbog t oga što se disleksija ne prepozna na vreme.
Zana
Sada kada sam procitala svatila sam da moja cerka ima taj problem koja ima 15 godina, kako bi mogla da joj pomognem.