Palpitacija ili ubrzano lupanje srca može da ukaže na srčanu isuficijenciju

Palpitacija ili ubrzano lupanje srca je osećaj ubrzanog, prejakog, nepravilnog lupanja srca, osećaj da srce kuca prejako ili prebrzo, preskače ili treperi. Može da se doživi i kao lupanje srca u grudima, grlu ili vratu. Palpitacija može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, a nekada i duže od sat vremena. Uobičajeni broj otkucaja srca je od 60 do 100 u minuti, a pacijenti sa palpitacijama imaju osećaj da im srce „kuca u vratu“ ili da će im „srce iskočiti“ iz grudi. Stanje je najčešće posledica fizičkog napora, neke stresne, emotivne situacije i ne bi trebalo da bude razlog  za brigu.

Šta može da bude uzrok ubrzanog lupanja srca

Mnogi faktori mogu da izazovu ubrzan ili nepravilan rad srca. Fizička aktivnost, stres, anksioznost, nedostatak sna ili dehidracija su česti razlozi za pojavu palpitacija, koje nekada i mogu da ukažu da postoji neki osnovni problem u radu srca. British Heart Foundation navodi da lupanje srca može da nastane kao posledica osnovnih srčanih oboljenja kao što su kardiomiopatija, problemi sa srčanim zaliscima i kongenitalna bolest srca. Palpitacija može da bude i rezultat aritmije, koja je najčešće posledica atrijalne fibrilacije, ventrikularne tahikardije, kada srce nije u stanju da istisne dovoljnu količinu krvi ka perifernim delovima tela i plućima, zbog prebrzih kontrakcija ventrikula, koje ne stižu da se na odgovarajući način napune krvlju. Lupanje srca može biti i posledica supraventrikularne tahikardije, kada postoji problem sa sprovođenjem električnih signala kroz srce, što dovodi do ubrzanja rada srca. Broj otkucaja srca u ovom stanju može da bude od 140 do 180 u minuti. U nekim slučajevima, kako upozoravaju lekari, aritmije mogu da budu upozorenje na srčanu isuficijenciju ili srčani udar.

Palpitacija može biti dosadna ili zastrašujuća

Palpitacija može biti dosadna ili zastrašujuća. Međutim, obično nije ozbiljna ili štetna, i često prolazi sama. Uglavnom je uzrokovana stresom i anksioznošću ili zbog previše kofeina, nikotina ili alkohola, panike, depresije, nesanice… Ubrazno lupanje srca može da se javi i u trudnoći, na primer. U retkim slučajevima, palpitacije mogu biti znak ozbiljnijeg srčanog oboljenja. Ukoliko osoba često oseća ubrzano lupanje srca, treba da se obrati svom lekaru, a hitma medicinska pomoć neophodna je ako se:

• Javlja kratak dah
• Vrtoglavica
• Bol u grudima
• Nesvestica.

Nakon što lekar obavi regled i upozna se sa medicinskom istorijom može da naloži da se urade određeni testovi kako bi se otkrio uzrok palpitacije. Ako se pronađe, pravi tretman može da smanji ili otkloni palpitacije. Ako ne postoji osnovni uzrok, promene načina života mogu da pomognu, bap kao i kontrolisanje stresa.

Neki lekovi mogu da budu uzrok palpitacije

Upotreba nekih lekova može biti uzrok palpitacije. United Kingdom’s National Health Service (NHS) izdvaja da ubrzan rad srca može da bude posledica primene inhalatora za astmu, antihistaminika, lekova za visok pritisak, antibiotika, antidepresiva, antigljivičnih lekova.

Palpitacija može da bude izazvana i nekim bolestima

Palpitacije mogu da budu podstaknute i nekim bolestima. Često se javljaju kao posledica poremećaja rada štitne žlezde, niskog nivoa šećera u krvi, visokog ili niskog nivoa kalijuma ili magnezijuma. Mogu da budu i jedan od simptoma feohromocitenija – vrste neuroendokrinog tumora lokalizovanog u meduli nadbubrežnih žlezda.

Stil života utiče na pojavu palpitacija

Preterano konzumiranje kofeina, alkohola, pušenje, nagla i jaka fizička aktivnost mogu da isprovociraju palpitacije. Ubrzani ili preterano jaki oktucaji srca mogu da budu i posledica upotrebe droga, kao što su kanabis, kokain, heroin, ekstazi ili amfetamini, ali i preterano začinjene hrane.

Hormonske promene i palpitacija

I hormonske promene mogu da izazovu palpitacije. Te promene mogu biti posledica menstruacije, trudnoće, menopauze i problema sa štitnom žlezdom.

Na koji način se leči palpitacija

Lečenje zavisi od simptoma, vrste, uzroka i količine palpitacija, ali, ne zahteva svaki osećaj ubrzanog rada srca lečenje. Budući da su palpitacije u velikoj većini slučajeva prouzrokovane nekom jakom emotivnom situacijom, savetuje se izbegavanje stresa. U momentima panike, bilo bi dobro pokušati sa nekim tehnikama disanja, koje mogu smiriti čoveka. Potrebno je i ispitati da li su palpitacije nuspojave upotrebe nekih lekova ili  hormonskog disbalansa.

Kako treba reagovati kada se javi palpitacija

Veoma često palpitacije mogu da se smire, bez bilo kakvih lekova, dovoljno je nekada da osoba pokuša da se psihički i fizički opusti. Pomažu i tehnike dubokog disanja. Osobama koje imaju problem ubrzanog lupanja srca preporučuje se da u stresnim situacijama, ako je moguće, ne paniče, kao i da koriste magnezijum.

Ljudi koji imaju simptome palpitacije trebalo bi da se uzdrže od preterane upotrebe kofeina. Potrebno je izbegavati i alkohol, duvanski dim ili lekove koji mogu da izazovu lupanje srca.

Kada je potrebno obratiti se lekaru

Lupanje srca obično brzo prolazi i nije ozbiljno, ali, ukoliko su simptomi učestali, bilo bi dobro potražiti i stručni savet. Pregledi se preporučuju osobama koje u porodici imaju nekog ko se leči od srca, ili ukoliko je lupanje srca praćeno bolom i nekim drugim oboljenjem.