Alergije predstavljaju prenaglašene reakcije organizma na supstance koje najčešće same po sebi nisu štetne, već ih organizam doživljava kao pretnju.
U normalnim uslovima, naš organizam aktivira imunski odgovor pri susretu sa mikroorganizmima, otrovnim supstancama i drugim štetnim agensima, ali ne reaguje na agense koji ne mogu da oštete tkiva.
Međutim, kod osoba sa alergijama, imuni sistem produkuje specifična antitela koja greškom prepoznaju neku supstancu iz okruženja kao štetnu. Iako ta supstanca ne predstavlja stvarnu opasnost pokreće se imuni odgovor sa ciljem uništenja tog agensa.
Takve supstance nazivamo alergenima i prema mestu unosa, i mogu biti:
- inhalacioni – aeroalergeni zatvorenih prostora ( grinje, životnjska dlaka ) i aeroalergeni otvorenih prostora ( poleni trava, drveća i spore gljiva );
- nutritivni – mleko, jaja, riba i orašasti plodovi;
- kontaktni – proizvodi od lateksa, hemikalije;
Broj ljudi sa alergijama je u konstantnom porastu, sa više od 50 miliona obolelih samo u SAD-u, i troškovima lečenja koja premašuju sumu od 43 milijardi dolara na godišnjem nivou. Procenjuje se da u Srbiji od alergija pati oko 2 miliona ljudi. Takođe, alergije su vodeći uzročnik odsustvovanja sa posla i smanjene produktivnosti na poslu, na šta se potroši više od 700 miliona dolara na godišnje.
Razlozi zbog kojih se alergije tretiraju kao ozbiljan zdravstveni problem, pogotovo kada se radi o nazalnim alergijama su pridružena oboljenja koja se javljaju poput astme, hroničnih sinuzitisa, zapaljenja srednjeg uva i nosno-sinusne polipoze.
Šta se dešava u organizmu u toku alergijske reakcije?
Većina alergija je posredovana posebnom vrstom proteina koji se naziva imunoglobulin E (IgE). Kada organizam dođe prvi put u kontakt sa nekim alergenom, imunske ćelije proizvode ova specifična igE antitela, koja se vezuju ćelije koje sadrže zapaljenske komponente i učestvuju u odbrani organizma tako što organizuju napad na određeni antigen.
Prvi kontakt sa alergenom obično prolazi asimptomatski, ali dolazi do senzibilizacije organizma, odnosno pripreme odbrane ako dođe do ponovnog susreta sa istim alergenom.
Pri ponovnom kontaktu sa istim antigenom, antigen (deo alergena) se vezuje za receptore imunoglobulina E i dolazi do kaskadne reakcije u kojoj dolazi do aktivacije mastocita (ćelija zapaljenja) i oslobađanja ogromnog broja medijatora koji dodatno podstiču zapaljensku reakciju.
Ovakva reakcija dovodi do širenja i povećane propustljivosti krvnih sudova (zbog čega nastaje otok mekih tkiva), sekrecije mukusa, stimulacije senzitivnih nervnih završetaka i kontrakcije glatke muskulature (gušenje), što se klinički manifestuje simptomima alergije.
Klinička manifestacija alergija
Klinička slika i terapija alergija se razlikuje u zavisnosti od toga u kom organu je došlo do kontakta sa alergenom. Alergijske reakcije se mogu ispoljiti u vidu:
•Alergijskog konjuktivitisa
•Alergijskog rinitisa (polenska groznica)
•Alergijske (bronhijalna) astma
•Urtikarije (koprivnjača)
•Atopijskog dermatitisa
•Alergije na hranu
•Sistemske anafilaksije
