Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je bolest koju karakteriše ograničen protok vazduha kroz disajne puteve, koji za razliku od astme nije reverzibilan.
Problem HOBP je globalizovan, postoji i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama sveta, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije preko 300 miliona ljudi u svetu boluje od ove bolesti, što čini 4-10% ukupne populacije. U našoj zemlji, prema podacima Zavoda za zdravstvenu zaštitu Srbije iz 2018. godine, HOBP je deveti po redu uzrok smrtnosti.
Bolest je hroničnog i progresivnog toka, a nastaje zbog toga što udisanjem štetnih gasova i čestica dolazi do zapaljenja u disajnim putevima, koje organizam nije u stanju da sanira.
Ako se ovo zapaljenje produbljuje i širi, dolazi do promena u građi sluznice disajnih puteva (uvećava se), žlezde sluznice počinju da luče abnormalnu količinu sekreta, a sve to je praćeno izmenom građe epitela tako da disajni putevi postaju suženi, a razmena gasova onemogućena. Ove patološke promene mogu biti na nivou disajnih puteva, što se naziva hroničnim bronhitisom, ili na nivou pluća, kada govorimo o emfizemu.
Hronična opstruktivna bolest pluća je preventabilna bolest, što znači da se potencijalno može sprečiti delovanjem na faktore rizika.
Glavni rizični faktor za nastanak HOBP je pušenje cigareta, zatim aerozagađenje, alergeni na radnom mestu, loši socijalni uslovi i slično.
Simptomi
Tok bolesti zavisi od stepena ograničenja protoka vazduha, težine simptoma i postojanja komplikacija. Tegobe mogu biti blage na početku u smislu povremenog kašlja i iskašljavanja. Kako bolest napreduje simptomi postaju ozbiljniji i dovode do otežanog disanja, koje se pogoršava.
Rani simptomi HOBP su:
- Povremen gubitak daha, pogotovo nakon vežbanja
- Blagi ali rekurentni kašalj
- Potreba za ispiranjem grla, naročito ujutru
U ovom stadijuma osoba počinje da izbegava penjanje uz stepenice ili bilo kakvu fizičku aktivnost.
U narednim stadijumima, gotovo je nemoguće ignorisati simptome HOBP u koje spadaju:
- Nedostatak vazduha pri manjem ili većem naporu
- Kašalj i iskašljavanje
- Disanje je praćeno šištanjem (weezing)
- Teskoba u grudima
- Učestale infekcije disajnih organa
- Svakodnevna potreba za ispiranjem grla
- Manjak energije
Pozni stadijum HOBP-a karakterišu:
- Hroničan zamor
- Otoci na stopalima, zglobovima ili nogama
- Gubitak telesne težine
Simptomi koji ukazuju na urgentno stanje
Potražite hitnu medicinsku pomoć u slučaju pojave ovih simptoma:
- Plavičasta ili siva prebojenost kože i vidljivih sluzokoža i noktiju
- Nemogućnost govora
- Zbunjenost i dezorijentacija
- “Preskakanje srca”
Zbog čega nastaje HOBP?
Pušenje cigareta je nesumljivo glavni faktor koji doprinosi nastanku HOBP. Procenjuje se da 90% ljudi koji imaju HOBP su pušači ili su u nekom delu života bili pušači. Iako samo oko 20% pušača razvija progresivne simptome HOBP-a, to se objašnjava uticajem genetskih faktora koji modifikuju rizik kod svake osobe.
Faktori spoljašnje sredine kao što su izloženost zagađenom vazduhu, prašini, hemijskim isparenjima i duvanskom dimu značajno povećavaju rizik za nastanak ove bolesti.
Poznat genetski faktor koji doprinosi nastanku jeste urođen izostanak jednog anti-inflamatornog faktora, alfa 1-antitripsina. U oko 5% obolelih se javlja ova deficijencija.
Preterana reakcija organizma na različite nadražaje, što se ispoljava još u detinjstvu reakcijom deteta na infekcije, takođespada u faktor rizika.
Dijagnoza HOBP
Ne postoji jedinstven test za HOBP, već se dijagnoza postavlja na osnovu simptoma, kliničkog pregleda i dodatnih dijagnostičkih procedura.
Prilikom posete lekaru važno je da pored simptoma, napomenete i sledeće :
- Ako ste pušač, ili ste bili u prošlosti
- Ukoliko ste na radnom mostu izloženi iritansima
- Ako ste pasivni pušač
- Bolujete od aste ili drugih plućnih bolesti
- U parodici je neko bolovao od HOBP
- Uzimate lekove koji se ne izdaju na recept
U toku kliničkog pregleda doktor će pomoću stetoskopa pregledati pluća, i na osnovu ovih informacija vas uputiti na dalje ispitivanje.
Za postavljanje dijagnoze HOBP značajne su sledeće analize:
- Spirometrija – ispitivanje disajne funkcije. Izvodi se tako što nakon dubokog udaha izdahnete u jednu cevku koja je povezana sa spirometrom.
- Radiološki nalaz zavisi od stadijuma bolesti i od trenutnog stanja pacijenta. U početnoj fazi bronhitisa, se po poravilu ne vide promene na radiografiji pluća. Kod razvijene forme bolesti uočljive su promene na plućima, krvnim sudovima i grudnom košu.
- Laboratorijski testovi – prisutno je povećanje hematokrita za više od 50% u kasnim fazama hroničnog bronhitisa.
Terapija
Lečenje HOBP-a se sprovodi u cilju olakšavanja tegoba, prevencije komplikacija i usporavanja progresije bolesti.
Od lekova se propisuju bronhodilatatori koji podstiču opuštanje disajnih mišića i oslobađanje disajnih puteva, čime se olakšava disanje i ublažavaju simptomi. Ovi lekovi se primenjuju inhalacijom, u obliku pumpice, i daju se prema težini bolesti. Kod obolelih koji ne osećaju poboljšanje nakon primene, treba prekinuti terapiju bronhodilatatorima.
U cilju prevencije plućnih infekcija, obolelima od HOBP-a, se savetuje redovna godišnja vakcinacija protiv virusa inflence, pneumokoka i velikog kašlja.
Antibiotici se daju kod težih ponovljenih pogoršanja bolesti.
Terapija kiseonikom može da utiče na prirodni tok bolesti, i neophodan je kod obolelih sa pogoršanjima hroničnog bronhitisa, povišenim plućnim pritiskom, hroničnim plućnim srcem i noćnim premorom. Ovakav vid snabdevanja kiseonikom obezbeđuje duže preživljavanje, smanjuje potrebu za odlaskom u bolnicu i poboljšava kvalitet života.
Hirurška terapija HOBP ima više mogućnosti:
- Bulektomija je stara hirurška procedura tokom koje hirurg uklanja velike, patološki izmenjene delove pluća – bule, u kojima izostaje disanje ili cirkulacija.
- Transplantacija pluća je dobro rešenje u nekim slučajevima, i procenat preživaljavanje nakon 2 godine je okoo 75%.
Promene u životnim navikama su od esencijalnog značaja za olakšavanje tegoba i usporavanje toka bolesti. Pod ovim se podrazumeva :
- Obavezan prekid pušenja cigareta, izlaganje duvanskom dimu i aerozgađenju.
- Zadovoljavanje nutritivnih potreba organizma, pravilna ishrana bogata voćem i povrćem.
- Razgovor sa lekarom o dozi fizičke aktivnosti koja je bezbedna za vas
