Piše: Dr Katarina Kukuruzović, lekar opšte prakse
Šta je mladež?
Mladež (nevus) je dobroćudna (benigna) promena na koži koja se sastoji od skupa melanocita, odnosno ćelija kože koje u sebi sadrže pigment melanin.
Mladež je najčešće okruglog oblika i tamno braon boje. Veličina može da varira, od jedva primetnih tačkica do prečnika od nekoliko centimetara. Mladeži mogu da budu u nivou kože, izdignuti iznad nivoa kože ili na peteljci. Površina mladeža može da bude glatka ili hrapava, a iz mladeža mogu a i ne moraju da rastu dlake.
Mladeži mogu da se jave na bilo kom delu tela, uglavnom ih ima do 50 ukupno, ali taj broj može da varira.
Mladež može da bude tipičan i atipičan (dysplastic nevus).
Tipičan mladež je veličine do 6 mm, jednobojan, simetričan i jasno naznačenih ivica. Pored prirodnih promena na mladežima tokom života (tamnjenje u trudnoći, posvetljivanje tokom odmicanja života), i eventualnog rasta dlaka iz mladeža, tipičan mladež se ne menja tokom života.
Atipičan (displastičan) mladež svojim izgledom (nepravilne ivice, neravnomerna boja, izdignut centralni deo), nepravilnim oblikom (asimetričan) ili veličinom (prečnik veći od 6 mm) odstupa od tipičnih mladeža, ali nije maligni. Displastičan mladež raste, menja boju i oblik, a svojim histopatološkim karakteristikama je mnogo bliže malignom melanomu nego tipičnom mladežu, pa se smatra prekanceroznim stanjem.
Sindrom atipičnih mladeža je stanje u kom jedna osoba ima više od 100 mladeža od kojih je za minimum jedan histopatološki potvrđeno da je atipičan (displastičan). Kod ovih osoba je rizik za nastanak malignog melanoma veći.
Kako nastaju mladeži?
Sa nekim mladežima se rađa, i ti mladeži koji se vide na rođenju nazivaju se urođeni mladeži. Urođeni mladeži mogu da budu mali (prečnika do 1.5 cm), srednji (prečnika od 1.5 do 10 cm), veliki (prečnika od 11 cm do 20 cm) ili gigantski (prečnika većeg od 20 cm). Verovatnoća da se na urođenom mladežu desi maligna alteracija je veća što je urođeni mladež veći, pa se gigantski urođeni mladeži preventivno odstranjuju.
Većina mladeža se javlja u detinjstvu ili adolescentnom periodu (stečeni mladeži). Broj stečenih mladeža će biti veći ako je osoba u detinjstvu bila izlagana suncu, a naročito ako je sunčanje dovelo do opekotina.
Tokom trudnoće, usled hormonskih promena, može da dođe do promene u boji mladeža. Neki sistemski lekovi (npr. kortikosteroidi) i kožne bolesti mogu da dovedu do promena izgleda mladeža.
Faktori rizika za nastanak malignog melanoma
Mladež je benigna, bezopasna pigmentovana promena na koži, u kojoj su svi melanociti sa blokiranim genom za nekontrolisan rast. Ponekad se desi da se ovi geni aktiviraju, pa mutirani melanociti počnu nekontrolisano da se dele. Tako nastaje maligni melanom.
Maligni melanom je rak kože koji veoma brzo napreduje, ali može lako da se otkrije na vreme, u ranoj fazi, i ukloni u potpunosti.
Faktori rizika za nastajanje malignog melanoma su:
- Gigantski urođeni mladeži (prečnika većeg od 20 cm)
- Koža koja je neoprezno izlagana suncu do pojave opekotina od sunca, naročito pre 15-te godine života
- Svetao ten, svetla koža sa pegicama
- Svetla kosa
- Svetle oči
- Sklonost ka crvenilu kože prilikom izlaganja suncu
- Veliko ukupno izlaganje suncu u toku života (efekat sunčevih zraka ima kumulativan efekat na čoveka)
- Veći broj atipičnih mladeža
- Sindrom atipičnih mladeža
- Pozitivna porodična anamneza (neko iz porodice u krvnom srodstvu je imao maligni melanom)
Maligni melanom ima visok maligni potencijal, rano metastazira i rizik od smrtnosti je velik. Zbog toga je od presudne važnosti da se samopregledom mladeža uoči svaka promena na postojećim mladežima ili pojava novog mladeža.
Samopregled mladeža podrazumeva pažljivo posmatranje svakog mladeža ponaosob i posebno obraćanje pažnje na asimetrične mladeže, naročito sa nareckanim, nepravilnim ivicama, mladeže čiji je prečnik veći od 6 mm, mladeže sa više boja, pojavu krvarenja, bola ili svraba u predelu mladeža.
Prevencija
Kožu treba zaštititi od sunca, i to celu kožu, a ne samo mladeže.
Fizička zaštita od sunca je najbolja (sklanjanje u hlad, odeća sa dugim rukavima i nogavicama, šeširi sa širokim obodom), a ako se koža ipak izlaže suncu, neophodno je namazati je kremom sa zaštitnim faktorom protiv UV zračenja.
Izuzetno je važno zaštititi dečju kožu.
Dijagnostika
Doktor treba da pregleda svaki mladež ako se na njemu primete promene oblika, veličine ili boje, ako počne da boli ili svrbi, ukoliko počne da krvari, ili se pojavi novi mladež na mestu sa kog je odstranjen mladež.
Klinički pregled mladeža podrazumeva pregled i opisivanje mladeža po ABCDE kriterijumu:
A – asimetrija, da li je jedna polovina mladeža različita od druge
B – (borders) ivice, da li su pravilne, neprekidne ili iregularne, nareckane
C – (color) boja, da li je ujednačena ili ne. Svaki mladež koji nije jednobojan treba analizirati dermoskopom.
D – dijametar, da li je veći ili manji od 6 mm. Svaki mladež čiji je prečnik veći od 6 mm treba analizirati dermoskopski.
E – evolucija, da li je došlo do promene u veličini, boji, obliku, da li mladež krvari, boli, svrbi, pravi krastu ili je povređen.
Pregled mladeža podrazumeva i posmatranje mladeža dermoskopom.
Dermoskopija je neinvazivna metoda za pregled mladeža, kojom se može razlikovati benigni mladež od malignog melanoma. Dermoskopom (optičkim aparatom za dermoskopiju) se u ranoj fazi otkrivaju i drugi tumori kože i promene na koži (bazocelularni karcinom, angiom itd.).
Uklanjanje mladeža
Svaki mladež koji pobuđuje sumnju da bi mogao da bude opasan, kao i sve mladeže koji se nalaze na takvim mestima da su izloženi ponavljanom povređivanju (odećom, nakitom) treba hirurški ukloniti.
Osim iz medicinskih i praktičnih razloga, mladež se može ukloniti i iz estetskih razloga.
Svaki mladež se uklanja u celosti, sa okolnim delom zdravog tkiva. Odstranjeni mladež se obavezno šalje na patohistološki pregled (mikroskopska analiza uklonjenog tkiva i utvrđivanje da li su u preparatu prisutne maligne ćelije).
Patohistološka analiza je najkompletnija potvrda prirode mladeža.
