Oboljenja donjoviličnog zgloba (temporomandibularnog zgloba)

Donjovilični zglob ili temporomandibularni zglob (TMZ) je jedini pokretni zglob glave, koji povezuje donju vilicu sa kostima lobanje.

Pokreti ovog zgloba nisu uslovljeni samo izgledom anatomskih površina, već i funkcijom mišića i nerava odnosno receptora koji se nalaze svuda u usnoj duplji ( mekim tkivima usne duplje, mišićima i zubima ). 

Poremećaji donjoviličnog zgloba mogu biti uzrokovani mnogobrojnim faktorima, koje grubo možemo podeliti na one koji potiču iz samog zgloba i one koje su posledica funkcionalnih smetnji.

U oboljenja koja primarno potiču iz zgloba ubrajamo:

• Artritise
• Traumatska oštećenja zgloba 
• Tumore zgloba
• Poremećaje u razvitku 

Akutna zapaljenja donjoviličnog zgloba izazvana infekcijom su relativno retka. A do ovakve infekcije može doći prodorom mikroorganizama iz okoline u zglobni prostor. Najčešći primer za to je infekcija srednjeg uha, zatim osteomijelitis donje vilice, nespecifično zapaljenje parotidne pljuvačne žlezde i povrede u predelu zgloba.

Simptomi uključuju pojavu bola u predelu zgloba, kao i bolnog otoka ispred uha. Otvaranje usta je ograničeno i bolno, a pri pokušaju otvaranja vilica skreće u obolelu stranu. 

Lečenje je potrebno uraditi što pre, da bi se sprečila pojava nekroze i koštanog ili fibroznog srastanja zgloba. Maksilofacijalni hirurg će ordinirati odgovarajuće antibiotike i uraditi punkciju gnojnog sadržaja.

Reumatski artritis – donjovilični zglob može biti zahvaćen u sklopu sistemskih artririsa. 

U tom slučaju, tegobe nastaju postepeno i veoma retko počinju od donjoviličnog zgloba. 

Karakteristično je da zahvata više zglobova, da postoje konstantni bolovi i da se vremenom pojačavaju. Zahvaćeni vilični zglobovi su bolni na dodir, čuju se krepitacije (puckanja) prilikom otvaranja usta i žvakanja i funkcije zgloba se pogoršavaju tokom vremena.

Disfunkcija donjoviličnog zgloba

Disfunkcija temporomandibularnog zgloba spada u najčešća oboljenja donjoviličnog zgloba. S obzirom na to da postoji mnogo faktora koji mogu dovesti do ovog stanja, u skladu sa tim se opisuju i mnogobrojni nazivi za ovo oboljenje poput : funkcionalne mioartropatije, sindroma bolne disfunkcije temporomandibularnog zgloba, Kostenov sindrom i drugo.

Etiološki faktori koji mogu uzrokovati disfunkciju donjoviličnog zgloba su brojni, međutim u one najčešće se ubrajaju: 

• Stiskanje i škrgutanje zubima 
• Grickanje noktiju, pritisak jezika na gornje zube, uvlačenje usana između zuba
• Učestalo žvakanje žvakaćih guma
• Izloženost stresnim situacijama
• Sklonost ka depresivnim poremećajima 
• Držanje telefona između ramena i glave 
• Smetnje u okluziji koje traju duže vreme – neadekvatno urađeni protetski radovi sa promenom okluzije 

Iako patološki mehanizam nastanka disfunkcije donjoviličnog zgloba nije potpuno razjašnjen, smatra se da u osnovi dolazi do oštećenja struktura viličnog zgloba usled dejstva različitih faktora. U početku se zglobne strukture prilagođavaju i modifikuju u dogovoru na mehanički stres, međutim kada se prekorači sposobnost prilagođavanja zgloba dolazi do pojave simtoma. 

Simptomi disfunkcije donjoviličnog zgloba (TMZ)

Najveći broj pacijenata se javlja svoms stomatologu zbog pucketanja i bola u predelu zgloba i uha. Od ostalih simptoma se javljaju:

• Bol koji se širi u predeo uha 
• Tup bol ili osetljivost u predelu obraza i ugla donje vilice 
• Ograničeno otvaranje usta 
• Glavobolja i bolovi u zglobu nakon buđenja ukazuju na noćno stiskanje zubima (bruksizam) 
• Zvuk “klika” u toku žvakanja 
• Zujanje u ušima

Dijagnoza

Stomatolog postavlja dijagnozu na osnovu anamneze, kliničkog pregleda u toku koga se ispituju funkcije zgloba, znaci oštećenja i mogući uzroci nastanka disfunkcije. U toku pregleda se radi analiza zagrižaja i traže se okluzalne smetnje. 

Mogu se koristiti i pomoćna dijagnostička stredstva poput:

• Rendgen snimka 
• Magnetne rezonance 
• Artroskopije 

Lečenje

Američko Udruženje Stomatologa (ADA) preporučuje terapiju analgeticima, lekovima za opuštanje mišića i anksioliticima, kao i modifikaciju štetnih navika, uz postepene vežbe za zglob.

Ukoliko se utvrdi da pacijent ima bruksizam (nožno škrgutanje zubima) treba izraditi okluzalni splint koji se nosi u toku noći, a koji pomaže mišićima da se opuste i sprečava oštećenje zuba.

Sve moguće faktore uzročnike treba eliminisati, kao što su neadekvatni protetski radovi ili ispuni. 

Za relaksaciju mišića može se primeniti terapija botoksom. 

Psihoterapiji i neurozfiziološkim ispitivanjima treba dati prednost u odnosu na hiruršku terapiju.