Veliki kašalj je veoma zarazna bolest koja može biti posebno opasna za bebe. Veliki kašalj u najvećem broju slučajeva izaziva bakterija Bordetella pertussis, koja se prenosi u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom kašljanjem ili kijanjem. Najteži i životno ugrožavajući slučajevi mogu se javiti kod novorođenčadi i nepotpuno imunizovane dece mlađe od jedne godine. Starija deca i odrasle osobe koje imaju bilo koji simptom respiratorne infekcije, a naročito kašalj, ne bi smeli da budu u kontaktu sa odojčadi i malom decom koja nisu potpuno vakcinisana protiv pertusisa za svoj uzrast.
Adolescenti, odrasli i imunizovana deca uglavnom imaju blaže ili atipične simptome velikog kašlja. Kod mlađih i odraslih osoba veliki kašalj se često ne prepoznaje, jer ga ne prate nikakvi simptomi osim vlažnog kašlja. I pored toga što je vakcina protiv velikog kašlja dostupna od 1940. godine veliki kašalj nije bolest prošlosti.
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije saopštilo je da su zdravstveni radnici u Srbiji od 1. do 31. januara 2024. godine prijavili 253 potvrđena slučaja pertusisa, koji su dijagnostikovani od početka ove godine i jedan smrtni ishod uzrokovan pertusisom kod nevakcinisanog deteta mlađeg od tri meseca. Od 1. januara do 31. decembra 2023. godine na teritoriji Srbije prijavljena su ukupno 1.342 potvrđena slučaja pertusisa kod kojih je dijagnoza postavljena tokom 2023. godine, prema podacima iz Servisa javnog zdravlja. Od početka sezone respiratornih infekcija, u tom periodu, prijavljena su tri smrtna ishoda kod nevakcinisane dece mlađe od tri meseca, kod kojih je potvrđen pertusis.
Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi da je od kasnih 1980-ih do početka pandemije covid 19 povećan broj prijavljenih slučajeva velikog kašlja. Godina 2012. je bila rekordna godina sa više od 48.000 slučajeva bolesti. Većina smrtnih slučajeva zabeležena je kod beba mlađih od 3 meseca.
Stručnjaci navode da su bebe u prvih 6 meseci života izložene velikom riziku od komplikacija velikog kašlja, čak i ako su zdrave. Ovo se dešava zato što se imuni sistem deteta još razvija, a bebe mlađe od dva meseca štite samo antitela koja su dobila od majke. U cilju bolje zaštite novorođenčadi i mlađe odojčadi nacionalna savetodavna tela razvijenih zemalja preporučuju revakcinaciju protiv tetanusa, difterije, acelularnog pertusisa (aP) (Tdap) za sve trudnice u drugom ili trećem trimestru trudnoće.
Preporučeno vreme za Tdap vakcinaciju majke je između 27 nedelja i 36 nedelja gestacije, kako bi se postigao maksimalan titar majčinih antitela, a samim tim i pasivni transfer istih na plod, prenosi preporuke Udruženje za preventivnu pedijatriju Srbije.
Veliki kašalj može da izazove ozbiljne i ponekad po život opasne komplikacije kod beba, posebno u prvih 6 meseci života. Stručnjaci naglašavaju da svi slučajevi velikog kašlja kod bebe ne moraju da budu praćeni kašljem kao simptomom. Neke bebe će biti zaražene pertusisom ali uopšte neće kašljati. Umesto kašlja dete može da poplavi i prestane da diše.
Procenjuje se da otprilike polovina beba koje dobiju veliki kašalj da završi u bolnici. Što je beba mlađa veća je verovatnoća da će dete morati da se leči u bolničkim uslovima. CDC navodi da je moguće da neke bebe dobiju upalu pluća, a u najtežim situacijama da dođe do smrtnog ishoda. Moguće komplikacije su otežano disanje, drhtanje, apneja sa pauzama pri disanju koje mogu da budu posebno opasne za bebu i encefalopatija.
Moguće su komplikacije velikog kašlja i kod adolescenata i odraslih. Bolest se uglavnom leči antibioticima. Moguće je da lekar preporuči preventivne antibiotike za osobe u bliskom kontaktu sa pacijentima.
Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije navode da je najznačajnija preventivna mera od velikog kašlja pravovremena vakcinacija odojčadi koja su navršila dva meseca, ali i imunizacija sve ostale nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece prema Kalendaru obavezne vakcinacije.
Taj kalendar obuhvata primarnu vakcinaciju sa tri doze vakcine od navršena dva meseca do navršenih šest meseci života i revakcinacije u drugoj godini i pre upisa u prvi razred osnovne škole.
Ministarstvo navodi i da je slabljenje postvakcinalnog imuniteta jedan je od razloga što je i najveći broj obolelih u Srbiji registrovan kod osoba uzrasta od 10 do 14, odnosno 15 do 19 godina, koje su poslednju dozu vakcine primile u drugoj godini života. Ministarstvo zdravlja dodaje da imunitet posle poslednje primljene doze vakcine koja sadrži komponentu protiv velikog kašlja traje pet do 10 godina.
Jedan od razloga povećanja broja obolelih je i pad obuhvata kako vakcinacijom sa tri doze u prvoj godini života, tako i revakcinacijom vakcinama sa komponentom protiv pertusisa. Dodaje se da starija deca i odrasle osobe koje imaju bilo koji simptom respiratorne infekcije, a naročito kašalj, ne bi smeli da budu u kontaktu sa odojčadi i malom decom koja nisu potpuno vakcinisana protiv pertusisa za svoj uzrast.