Šta kod starijih osoba donosi promena načina ishrane

Ceo život se hranite na jedan način. Tako dođete do godina kada smatrate da nema puno svrhe da promenite nešto, za šta znate da nije najzdravije, jer kakve ćete koristi imati od toga. Nova studija pokazuje da nije baš tako i da prelazak sa ishrane koja je tipična za razvijene zemlje i zadrži puno prethodno obrađenih namirnica, na ishranu koja podrazumeva korišćenje svežih, celih namirnica, značajno poboljšava sastav tela i kardiometaboličke zdravstvene markere kod starijih osoba, bez obzira na sastav makronutrijenata u ishrani.

Kako je sprovedeno istraživanje?

U četvoronedeljnoj studiji je učestvovalo 113 starijih odraslih osoba prosečne starosti od 69 godina, koje su imale visok krvni pritisak, metabolički sindrom i visok holesterol. Istraživanje je imalo za cilj da istraži kako promene u ishrani utiču na unos energije, sastav tela, fizičko funkcionisanje, mikrobiom creva i kardiometaboličko zdravlje.

Učesnici su nasumično raspoređeni u jednu od četiri grupe ishrane:

1. oni koji su se hranili svim namirnicama koje su imale visok sadržaj masti,
2. oni koji su se hranili svim namirnicama sa visokim sadržajem ugljenih hidrata,
3. poluvegetarijanci koji su se hranili namirnicama sa visokim sadržajem masti i
4. poluvegetarijanci koji su se hranili namirnicama sa visokim sadržajem ugljenih hidrata.

Poluvegeterijanci su osobe koje uglavnom koriste namirnice biljnog porekla, ali povremeno u svoju ishranu uključe i meso. Obezbeđeno je da svi obroci sadrže 14 procemata proteina, a učesnicima je rečeno da konzumiraju samo ove obroke, uz izbegavanje alkohola.

Rezultati koje su dobili istraživači

Primarno meren rezultat bio je unos energije, dok su sekundarni ishodi uključivali nivoe faktora rasta fibroblasta 21 (FGF-21), hormona koji je povezan sa unosom proteina, promene u sastavu tela, fizičkom funkcijom (procenjeno kroz snagu stiska, testove držanja stolice i brzinom hodanja), raznovrsnost mikrobioma creva i različiti kardiometabolički zdravstveni markeri kao što su krvni pritisak, nivo holesterola i nivo glukoze u krvi.

Rezultati su bili upečatljivi. U svim grupama nije bilo značajnih razlika u unosu energije, ali su se nivoi FGF-21 u plazmi povećali za 26 odsto, što ukazuje na fiziološki odgovor na smanjeni unos proteina. Učesnici su doživeli prosečan gubitak težine od 3 odsto, smanjenje mase masti za 5 odsto, i blagi pad mase bez masti za 0,7 odsto. Značajno je da su oni na semivegetarijanskoj ishrani pokazali veći gubitak težine. Fizička funkcija je ostala stabilna uprkos manjem gubitku mišićne mase, a primećena su značajna poboljšanja u kardiometaboličkom zdravlju. Sistolni krvni pritisak je smanjen za 5,5 odsto, dijastolni za 3 odsto, ukupni holesterol za 12 odsto, a LDL holesterol za 11 odsto. Pored toga, poboljšana je raznovrsnost mikrobioma creva, posebno među učesnicima koji su sledili dijetu sa visokim sadržajem ugljenih hidrata.

Kakve podatke još pokazuje ova studija ali i odgovor na pitanje: „Da li je kasno za pozitivne promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti u starijem dobu“, dobićete u nastavku teksta na Vitality.rs.