Mnogo toga oko sticanja imuniteta na koronu ostaje nepoznanica Foto: Shutterstock
Korona virus je potpuno nova infekcija kod ljudi. Niko nije imao imunitet na početku pandemije, tako da je još mnogo nepoznanica o tome kako se razvija imuni odgovor na infekciju krona virusom, prenosi bbc.com.
Kako postajete imuni na korona virus?
Naš imunološki sistem predstavlja odbranu organizma od infekcije i sastoji se iz dva dela.
Prvi je uvek spreman za rad i kreće u akciju čim se u telu otkrije bilo koji strani osvajač. Poznat je kao urođeni imunološki odgovor i uključuje oslobađanje hemikalija koje uzrokuju upale i belih krvnih zrnaca koje mogu da unište zaražene ćelije.
Ali ovaj sistem nije moćan u zaštiti od korona virusa. Neće naučiti i neće vam dati imunitet na korona virus.
Umesto toga, potreban vam je adaptivni imunološki odgovor. To uključuje ćelije koje proizvode ciljana antitela koja se mogu zalepiti za virus kako bi ga zaustavile, kao i i T ćelije koje mogu napasti samo ćelije zaražene virusom (ćelijski odgovor).
Za ovo je potrebno vreme – studije pokazuju da je potrebno oko 10 dana da se počnu stvarati antitela koja mogu da ciljaju na korona virus, a najbolesniji pacijenti razvijaju najjači imunološki odgovor.
Ako je adaptivni imunološki odgovor dovoljno moćan, mogao bi da ostane u trajnom sećanju na infekciju koja će pružiti zaštitu u budućnosti. Nije poznato da li će ljudi koji imaju samo blage simptome ili ih uopšte nemaju, razviti dovoljan adaptivni imunološki odgovor.
Naučnici još proučavaju ulogu T-ćelija, ali nedavna studija otkrila je da ljudi koji nakon testiranja imaju negativna antitela na korona virus mogu i dalje imati određeni imunitet.
Za svaku osobu koja je pozitivna na antitela, utvrđeno je da su imale T-ćelije koje identifikuju i uništavaju zaražene ćelije.
-Izgledaju prilično izdržljivo i stvaraju se kod gotovo svih ljudi izloženih infekciji – rekao je profesor Dani Altman sa Imperijal Koledža u Londonu.
Koliko traje imunitet?
Memorija imunološkog sistema je prilično slična našoj – neke infekcije pamti jasno, ali ima običaj da zaboravi druge.
Male boginje se posebno pamte – jedan njihov napad treba da pruži doživotni imunitet (kao što to čini oslabljena verzija MMR vakcine). Međutim, postoje mnogi drugi koji se prilično zaboravljaju. Deca mogu dobiti respiratorni sinicijalni virus (RSV) koji uzrokuje respiratorne infekcije više puta tokom jedne zime.
Novi koronavirus, Sars-CoV-2, nije postojao dovoljno dugo da bi se znalo koliko traje imunitet, ali postoji šest drugih ljudskih korona virusa koji mogu da daju trag.
Četiri proizvode simptome prehlade, a imunitet je kratkotrajan. Studije su pokazale da bi neki pacijenti mogli da se ponovo zaraze u roku od godinu dana.
Istraživanje na Kings Koledžu u Londonu takođe pokazuju da su nivoi antitela koja ubijaju korona virus opadali tokom tromesečne studije.
Ali čak i ako antitela nestanu, tada ćelije koje ih proizvode, nazvane B limfociti, i dalje mogu biti prisutne. B ćelije španskog gripa pronađene su kod ljudi 90 godina nakon te pandemije.
Ako je slučaj i kod covid 19, onda bi po tome druga infekcija bila blaža od prve.
Takođe nije jasno šta se dugoročno dešava sa T ćelijama. Ali T ćelije protiv originalnog SARSA (teški akutni respiratorni sindrom) pronađene su 17 godina kasnije.
Da li prehlada donosi imunitet na koronu?
Možda postoje neke infekcije koje izgledaju dovoljno slično virusu koji uzrokuje covid 19 da bi ljudi mogli steći određen imunitet.
Laboratorijski testovi pokazuju da T ćelije koje su neki ljudi stvoreni za borbu protiv SARSA ili prehlade korona virusima takođe mogu da deluju protiv novog korona virusa. Koliko je ovo često i koliko zaštite pruža, još uvek nije poznato.
Da li su neki ljudi već dva ili više puta „uhvatili“ koronu?
Bilo je ranih izveštaja o ljudima koji su u kratkom vremenskom periodu imali višestruke infekcije korona virusom. Ali stručnjaci su složili u činjenici da se ne zna tačno šta se dogodilo, jer je pacijentima rečeno da su ozdravili od korona virusa iako to nije bio slučaj.
Naučnici iz Hong Konga nedavno su izvestili o slučaju mladog, zdravog čoveka koji se oporavio od covid 19, da bi samo posle čestiri meseca bio ponovo zaražen. Koristeći sekvenciranje genoma virusa, naučnici bi mogli da dokažu da ga je uhvatio dva puta jer su se sojevi virusa razlikovali.
Stručnjaci kažu da ponovna infekcija nije iznenađujuća, ali će verovatno biti retka i potrebne su veća istraživanja da bi se razumelo zašto bi to moglo da se događa.
Niko od ljudi nije namerno ponovo zaražen virusom da bi testirao imunitet, ali nekoliko majmuna rezus makaka jeste.
Dva puta su zaraženi, jednom da bi se stvorio imuni odgovor, a zatim drugi put tri nedelje kasnije. Ti vrlo ograničeni eksperimenti pokazali su da nakon tako brze reinfekcije nisu ponovo razvili simptome.
Ako imam antitela, da li sam imun/a?
To nije zagarantovano i zato je Svetska zdravstvena organizacija nezadovoljna zbog zemalja koje covid pasoše koriste kao izlaz iz blokade.
Ideja je da ako prođete test na antitela, možete sigurno da se vratite na posao. Ovo bi bilo posebno dragoceno za osoblje u domovima za negu ili bolnicama koje dođu u kontakt sa osobama koje rizikuju razvoj ozbiljnih simptoma.
Ali dok ćete kod nekih pacijenata pronaći neka antitela, kod drugih to nije slučaj, nisu svi jednaki. Neutrališuća antitela su ona koja se lepe za korona virus i sposobna su da zaustave njegovo zaražavanje drugih ćelija. Studija na 175 oporavljenih pacijenata u Kini pokazala je da 30 odsto ima veoma nizak nivo ovih neutrališućih antitela.
Zbog toga SZO kaže „da ćelijski imunitet (drugi deo adaptivnog odgovora) takođe može biti presudan za oporavak„.
I još nešto, to što imate antitela da vas štite, ne znači da ne možete da budete nosilac virusa i da ga prenesete drugima.
Zašto je imunitet važan?
Važno je iz očiglednih razloga, zbog ličnog zdravlja i toga da li ćete covid 19 dobiti više puta i koliko često.
Imunitet će takođe uticati na to koliko je virus smrtonosan. Ako ljudi zadrže neku, čak nesavršenu zaštitu, to će bolest učiniti manje opasnom.
Razumevanje imuniteta moglo bi da olakša preventivne mere koje podrazumevaju karantin ili zaključavanje, ako u dogledno vreme postane jasno ko nije u opasnosti da se zarazi ili proširi virus.
Ako je veoma teško stvoriti dugoročni imunitet, onda bi to moglo da oteža razvoj vakcine. Ili može da promeni način na koji vakcinu treba koristiti – da li će to biti jednom u životu ili jednom godišnje poput vakcine protiv gripa.
A trajanje imuniteta, bilo stečenog nakon infekcije ili imunizacijom, pokazaće kolika je verovatnoća da naučnici nađu načina da zaustave širenje virusa.
Sve su to velika pitanja na koja nam još nedostaju odgovori.
