Na pitanje „koliko postoji mutacija korona virusa“ naučnici će nam odgovoriti da ih mnogo kruži svetom, ali zdravstveni stručnjaci prvenstveno su zabrinuti zbog pojave tri soja virusa: B.1.1.7 – koji se pojavio u Velikoj Britaniji, B.1.351 -registrovan u Južnoj Africi i P.1 – brazilski, otkriven kod četvoro putnika iz Brazila. Zbog toga je nadzor nad mutacijama važan za naučnike jer one mogu postojeće vakcine i tretmane lečenja covid 19 da učine manje efikasnim ili da promene način zaraze ljudi.
Mutacije mogu da utiču na efikasnost vakcina
Naučnici objašnjavaju da, kako virus zaražava ljude, on tako ima sposobnost da mutira dok pravi svoje kopije, odnosno dok se umnožava. Neke mutacije mogu da budu štetne za virus, uzrokujući njegovo odumiranje, a druge pak mogu da potkrepe njegovo dejstvo i pomognu virusu da se širi. Dosadašnji podaci sugerišu da bi trenutne vakcine i dalje trebalo da štite ljude od novih sojeva, mada postoji određena zabrinutost da će njihova efikasnost možda biti umanjena. Postoje neki dokazi da neki tretmani antitelima mogu da budu manje efikasni u odnosu na određene mutacije. Ali, stručnjaci za zarazne bolesti ističu da postoje načini za prilagođavanje vakcina i tretmana kako bi se održala njihova efikasnost.
1. Britanski soj korona virusa B 1.1.7.
U septembru 2020. u Velikoj Britaniji pojavila se nova varijanta SARS-CoV-2, poznata kao 20I / 501I.V1, VOC 202012/01 ili B.1.1.7, sa neobično velikim brojem mutacija. O britanskom virusu za sada se zna da se od 50 do 70 odsto brže širi od originalne verzije, ali naučnici nemaju dokaza da je smrtonosniji. Zdravstveni službenici su u početku govorili da ne uzrokuje teži oblik bolesti, ali neke novije informacije pokazuju da je to još uvek nepoznato. Jer, s obzirom na to da se lakše širi, to automatski dovodi do više hospitalizacija i smrtnih slučajeva. Ovog meseca (januar 2021.) naučnici iz Velike Britanije podneli su izveštaj sa dokazima koji ukazuju da je varijanta B.1.1.7 možda povezana sa povećanim rizikom od smrti u poređenju sa drugim varijantama. Britanski soj korona virusa do sada je registrovan u više od 60 zemalja sveta, a stigao je i u Srbiju.
Kako se mutacija B 1.1.7. razvijala?
Brojni istraživači sumnjaju da je B.1.1.7 stekao mnoge od svojih mutacija u jednoj osobi. Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom mogu da ostanu zaraženi korona virusima koji se umnožavaju nekoliko meseci, omogućavajući virusu da akumulira mnoge dodatne mutacije. Kada se ovi pacijenti leče rekonvalescentnom plazmom, koja sadrži antitela na korona virus, prirodna selekcija može favorizovati viruse sa mutacijama koje im omogućavaju da „izbegnu napad“. Jednom kada je soj B.1.1.7 razvio „akumulator“ mutacija, verovatno je mogao brže da se širi – od osobe do osobe. Za sad je, nakon novih istraživanja, zvanično potvrđeno da protiv britanskog soja korona virusa deluju Pfizer-BioNtech i Moderna vakcina.
2. Južnoafrička mutacija B.1.351
U Južnoj Africi otkrivena je druga varijanta SARS-CoV-2, poznata kao 20H / 501I.V2 ili B.1.351, a koja se pojavila nezavisno od britanskog B.1.1.7 a sa njim samo deli neke mutacije. Ova varijanta ima višestruke mutacije spike proteina, uključujući K417T, E484K, N501I. Prvi put je identifikovana u zalivu Nelson Mandela, u Južnoj Africi, u uzorcima koji datiraju s početka oktobra 2020. godine, a slučajevi su od tada otkriveni i van Južne Afrike. U Zambiji je registrovan krajem decembra 2020. godine, kada je izgledalo da je to dominantni soj u zemlji, a virus je stigao i u SAD jer je saopšteno da je prvi slučaj zabeležen 28. januara 2021. Trenutno nema dokaza koji ukazuju na to da ova mutacija ima bilo kakav uticaj na težinu covid 19 bolesti. Postoje neki dokazi koji ukazuju da jedna od mutacija proteina spike, E484K, može da utiče na neutralizaciju nekim poliklonskim i monoklonalnim antitelima.
3. Brazilski soj virusa P.1
Brazil je zemlja u kojoj se pojavila mutacija SARS-CoV-2, poznata kao P.1, koja je identifikovana kod četiri putnika iz Brazila, testiranih tokom rutinskog pregleda na aerodromu Haneda, kraj Tokija u Japanu. Ovaj soj ima 17 jedinstvenih mutacija, uključujući tri u domenu vezivanja receptora spike proteina. Naučnici objašnjavaju da je mutacija P.1 grana sa soja B.1.1.28, o kojoj je prvi izveštaj objavio Nacionalni institut za infektivne bolesti u Japanu. Brazilski soj P.1 sadrži tri mutacije u domenu vezivanja za receptor spike proteina: K417T, E484K i N501I. Postoje dokazi koji ukazuju na to da neke od mutacija u soju P.1 mogu da utiču na njenu prenosivost i antigeni profil, što može da utiče na sposobnost antitela generisanih prethodnom prirodnom infekcijom ili vakcinacijom da prepoznaju i neutrališu virus.
Virus je materija koja se menja i prilagođava
Doktor Milanko Šekler, virusolog Veterinarskog specijalističkog instituta „Kraljevo“ u Kraljevu za eKliniku kaže da nema dokaza da novi virusi klinički opasniji.
-Oni izazivaju iste oblike bolesti, samo se lakše prenose. Virus je materija koja se menja i prilagođava, jer ništa ne može da radi, osim toga. Moramo da budemo svesni da se i ti mutirani oblici menjaju. Šta ako, virus u nekom trenutku toliko mutira i postane 10 puta manje patogen, da ga praktično niko i ne oseti? – kaže za portal eKlinika dr Milanko Šekler.
On objašnjava da su RNK jednolančani virusi, poput korona virusa, nestabilni bez mehanizama da poprave grešku koju naprave pri umnožavanju. Svaka greška koju načine, kako ističe, trajnog je tipa i većina tih grešaka je takva da virus sam sebe uništi.
Mutirani virus nije „potpisao ugovor“ da će ostati takav pet godina
– Virus ima veliki broj mutacija koje pravi na svoju štetu. Šta ako taj manje patogen virus, koji ne izaziva simptome i lakše se prenosi, preovlada u jednom momentu? Mutirani oblik nije „zakovan“, nije „potpisao ugovor“ da će ostati takav pet godina. To će se na kraju i desiti i virus će posle nekoliko godina postati blag, kao i ostali korona virusi, kojih ima četiri i koje niko ne „zarezuje ni dva odsto“ – naglašava dr Šekler i podseća da je Pfizer saopštio da njihova vakcina deluje i na mutirani soj, a svi na svetu počeli su da prave vakcinu u aprilu 2020. godine. Svi su u isto vreme imali isti virus kao kandidata za proizvodnju vakcine.
– U aprilu nismo pričali o mutiranim oblicima, znači ako su svi uzeli isto seme, na istom početku, i na osnovu tog pravili vakcinu, onda će i sve vakcine da deluju. Niko od proizvođača nije tada video mutirani soj, jer ga nije ni bilo – objašnjava dr Šekler za eKliniku.
Što manje ljudi nosi virus, manje je mogućnosti da mutira
Pojava novih mutacija korona virusa, kako objašnjavaju stručnjaci, povezana je sa neprekidnim povećanjem broja inficiranih ljudi u svetu. A infekcije, kako ističu, daju virusima priliku da mutiraju i da se šire. To je još jedan razlog zbog kojeg ističu važnost nošenja maski i fizičkog udaljavanja, čak i posle vakcinacije. Jer, kažu, što manje ljudi nosi virus, to mu dajemo manje mogućnosti mutira.
