Nazalna covid 19 vakcina mogla bi da bude moćno oružje u budućnosti u borbi protiv korona virusa, uprkos nedavno saopštenim „razočaravajućim“ rezultatima ispitivanja spreja za nos kompanije Astra Zeneca. Ulaskom u telo na isti način kao i virus, nazalne vakcine imaju za cilj da izgrade imunitet u sluzokoži koja oblaže nos i usta. To bi moglo da spreči ljude da se zaraze i, takođe, potencijalno spreči one koji imaju covid 19 da dalje šire infekciju.
Kina je prošlog meseca postala prva zemlja koja je odobrila covid 19 vakcinu bez igle, aerosol sprej koji se udiše kroz nos i usta sa nebulizatorom (pretvara tečni lek u sprej), dok je Indija nekoliko dana kasnije predstavila domaću nazalanu vakcinu. Nazalne vakcine predstavljaju ogroman podsticaj u poređenju sa tradicionalnim vakcinama koje se daju u ruku, a koje su se pokazale veoma efikasnim u prevenciji teškog oblika covid 19 infekcije, ali imaju daleko manje rezultate kada je u pitanju zaustavljanje prenosa.
Istraživači sa Oxford University prošle nedelje otkrili su rezultate faze 1 ispitivanja jednostavnog spreja za nos koji koristi Astra Zeneca vakcinu. Međutim, vakcina je podstakla mukozna antitela samo kod manjine učesnika, a imuni odgovori bili su slabiji u poređenju sa onim iz tradicionalnih vakcina, navedeno je u studiji objavljenoj u časopisu eBioMedicine.
– Sprej za nos nije se tako dobro pokazao u ovoj studiji kao što smo se nadali. Rezultati istraživanja prilično su se razlikovali od nedavnih podataka iz Kine, koji pokazuju da se dobri rezultati mogu postići isporukom slične vakcine duboko u pluća sa složenijim nebulizatorom – objasnio je glavni istraživač Sandy Douglas sa Oxford University. Većina vakcina u spreju za nos se proguta i uništi u stomaku, a kako kaže, kad bi se unosila u pluća to bi moglo da se izbegne.
Virusolog dr Connor Bamford sa Queen University Belfast, poručuje da ne trebamo „biti previše utučeni“ u vezi sa rezultatima Astra Zeneca nazalne covid 19 vakcine. Kako je naveo, utvrđivanje zašto je sprej za nos nestao mogao bi da pomogne istraživačima da otkriju kako da buduću verziju vakcine u spreju učine efikasnijom. Za razliku od Astra Zeneca vakcine, uspešne nazalne vakcine, koje se koriste za druge bolesti kao što su dečija paraliza, rotavirus i grip su sve žive vakcine, što znači da se repliciraju unutar nosa, podsetio je dr Bamford, potencijalno ukazujući istraživačima kojim bi putem trebalo da krenu.
Dr Eric Tartour, imunolog u European Hospital Georges Pompidou u Parizu rekao je da, iako su rezultati Astra Zeneca vakcine, „zaista razočaravajući“, on ne misli da ta vest treba da „ubije svaku nadu za nazalne vakcine“. Bilo je uverljivo da Astra Zeneca, kineska i indijska nazalna vakcina nisu pokazale ozbiljne neželjene efekte, istakao je dr Tartour.
Oko 100 različitih intranazalnih vakcina namenjenih borbi protiv covid 19 je u razvoju širom sveta, a oko 20 je testirano na ljudima. Rusija i Iran su takođe odobrili nazalne vakcine. Međutim, poput Kine i Indije, oni nisu objavili podatke o ispitivanju, koji pokazuju da li njihove vakcine zaustavljaju prenos infekcije.
Na primer, 2020. godine, francuski Pasteur Institute i biotehnološka firma TheraVectys razvili su kandidata za nazalnu vakcinu za koju je utvrđeno da blokira prenos i proizvodi antitela za različite varijante u testovima na životinjama. Međutim, vakcina nije probudila dovoljno interesovanja finansijskih agencija ili farmaceuskih giganata da se održe ispitivanja na ljudima, pa je kompanija svoj fokus ponovo usmerila na razvoj vakcina protiv raka.