Medicinski informativni portal
Naslovna / Lekovito Bilje / Pitoma nana

Pitoma nana

Čaj od pitome nane pije se uveče za miran san

Glavni sastojak naninog ulja je mentol Foto: Shutterstock

PITOMA NANA – Mentha piperita

Gajena, paprena ili ljuta nana, metvica, metva, koristi se kao jeftin začin i lek. Ako ima sveta koji ne poznaje tu blagodetnu travu, on neka je po­zna među slikama i neka je zasađuje u izobilju svaki koji ima žive duše u kući.

Pitoma nana je prava kulturna biljka. Visoka je oko pola metra i razgranata. Cvetovi su joj sitni, ljubičastocrveni, u pršljenovi­ma na gornjem delu stabljike i grančica. List je tanak, po obodu zup­čast, dugačak nekoliko centimetara, sa kratkom drškom. Cela biljka je vrlo aromatičnog i prijatnog mirisa. Kad se list žvaće, najpre greje a zatim hladi.
Pitoma nana se gaji u celom svetu, jer se sve više traži. Postoje razne sorte nane: evropske i američke, potiču od tzv. crne nane, koja ima modre stabljike i nerve. Bela nana se manje traži, ona ima svetlozelene stabljike i nerve.

U svetu je čuvena engleska nana (Mičam ­nana). Tamo je ona sta­ra kulturna biljka, koja je počela da se gaji još krajem srednjeg veka. Iz Engleske se gajenje nane raširilo svuda po svetu. Pitoma nana se ne razmnožava semenom, nego korenjem, deljenjem busova, odrezivanjem i sađenjem vreže (stolona). Kad se mlada grančica sa 2–3 para lišća odreže i stavi u vodu, brzo se ožili pa može da se posadi u zemlju. Nana, kad se jednom primi, slično jagodi, brzo se širi i pokrije ze­mljište mnogobrojnim izdancima. Kod nas, pored Morave, Save i drugih reka, gaji se izvrsna nana. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka, jer se uvek traži i dobro plaća.

Od pitome nane, za pripremanje leka u domaćinstvu, upotreblja­va se list. On se bere po lepom vremenu uoči cvetanja ili u času cvetanja nane. U bašti bere se rukom list po list i suši u tankom sloju, na promaji, u hladovini. Tada i tako ubran list je najlekoviti­ji i najbolji. Ako se ubere docnije, u leto ili početkom jeseni, nije tako dobar kao iz prve berbe.

Oni koji gaje pitomu nanu kao kulturnu biljku, kad dođe vreme berbe, žanju je kosom, zatim se lišće skida rukom a ostatak (sta­bljika, cveće, sitno lišće) upotrebljava se za destilaciju naninog ulja.

Krupan, zdrav list, dobro osušen da zadrži sve dobre osobine mora se dobro zapakovati i čuvati na suvom i čistom mestu, ali nikako duže od godinu dana, tj. do nove berbe.

U lišću pitome nane ima 1–2% etarskog ulja (traži se najmanje 1%), zatim 6–12% tanina i gorke materije. Zbog ovih sastojaka lišće se i upotrebljava za lek, za kuvanje čaja.

Lekovita svojstva

Nana kao piće i kao oblog leči: proliv i povraćanje, pa ma ka­ko to jako bilo, bolove i grčeve želuca, creva, gađenje na hranu, nemoći, groznične i histerične napade, nervozne slabosti, podrigavanje i štucanje, glavobolju, bolove u stomaku uopšte, bolesti i grčeve materice, neredovnu menstruaciju i dr.

Čim ko padne u te bolesti, odmah treba skuvati metvice jednu šaku u pola litra vode. Čaj se sprema kao i drugi čajevi. Piti treba po dve, tri čaše toga čaja u toku tri časa, sa nešto šećera ili meda. Čim se ispije prva čaša, odmah se uzma skuvana nana i privije onako topla na želudac i stegne se jako preko celog trbuha velikim šalom ili čaršavom. Tada treba da je bolesnik u postelji i miru. Za dva­-tri časa on će ozdraviti od proliva, povraćanja, grčeva, zavijanja i probadanja u želucu i crevima. Za bolove materice nužno je ne samo piti njen čaj i staviti oblog na bolno mesto, nego treba još uz to i da se ispira polni organ tim čajem dnevno po dva puta.

Kad je ko nemoćan, dobro je da uzima za nedelju dana svaku večer po 3 kašike soka isceđenog iz nane sa malo meda ili šećera. Ali sok treba da je isceđen iz sveže nane. Protiv bolesti zu­ba odlično leči kad se uzme jedna šaka pitome nane i jedna ka­šika pečene stipse, pa se saspe odozgo dovoljna količina alkohola. Taj sud treba dobro zatvoriti i držati na suncu nekoliko dana. Ta smesa leči i zubobolju i bolesne desni i otklanja trulež zuba i mesa i ljuljanje zuba, kad se sa tom smesom ispiraju i trljaju zubi i desni duže vremena. Pri upotrebi treba uvek lek taj, promućkati prvo pa onda upotrebiti.

Čaj od lišća pitome nane može da se pije i kao svakidašnji prijatan napitak, preko celog dana, koliko ko hoće, umesto ruskog čaja ili crne kafe. Pije se osobito uveče da bi san bio mirniji i prijatniji, da se čovek dobro ispava i odmori.
Čaj od nane, sem u pomenutih bolesti organa za varenje, naro­čito dobro deluje na bolje lučenje žuči i utoljava bolove koji dolaze od žučne kesice. Ovaj čaj može da se pije i bez šećera, jer nije tako gorak, ako se spremi rečenim načinom.

Divlja nana

Umesto pitome nane, kao dobre zamene, mogu da se upotrebe i neke vrste divljih nana. Njih nalazimo naročito na vlažnim i močvar­nim mestima, na livadama, kraj potoka, reka, jezera, na peskovitom zemljištu. Kad ugreje sunce, osobito posle kiše, sa tih mesta dopire prijatan miris. Najčešća je metvica, barska nana ili sitna nana (Mentha pulegium), zatim vodena metvica (M. aquatica) a javlja se po­ negde i kudrava nana (M. crispa). Lišće ovih divljih nana takođe sadrži lekovite sastojke kao i pitoma nana, samo nema tako fini miris kao ona. Kudrava nana se sve više gaji kao i pitoma, jer se tra­ži.

Neke druge vrste divljih nana čiji je list duguljast i beličast, jer ima mnogo dlačica na površini, nije dobar i ne može da posluži kao zamena za pitomu nanu. Narod ih obično zove konjski bosiljak. Ne treba ih sakupljati niti upotrebljavati. Te vrste su u nauci poznate kao Mentha longifolia, M. arvensis i druge.

Pitoma metvica, nana, nema rutav list kao divlja. Ona ima više u sebi lečeće masti. Ukus njen prvo kao da pali, pa odmah kao da uto­ljava, rashlađuje. Ona leči uz to i kašalj i glavobolju, bolove od nazeba i nervne groznice i promuklosti. Ona je dobra za zdravlje da se meće sitno naseckana u jelo, naročito leti.
Pitoma nana odlično popravlja vazduh u stanovima, kad se ona drži sa dobrim sirćetom i posipa ta smesa po stanu ili po vrelom gvožđu ili cigli.

Etarsko ulje nane

Nanino ulje, etarsko ulje od pitome nane (Aetheroleum Menthae piperitae) dobija se iz provenule biljke, pošto se pokosi, destilaci­jom pomoću vodene pare, slično dobijanju rakije iz komine. To je la­ka, pokretljiva, bezbojna ili slabo žućkasta tečnost prijatnog, osve­žavajućeg mirisa na nanu i ukusa koji najpre pali a zatim hladi.

Glavni sastojak naninog ulja je mentol. On se u njemu nalazi slobo­dan i vezan u obliku estara za sirćetnu i druge kiseline. Ulje se ceni prema procentu baš ovog vezanog mentola koji mu daje prijatan miris.

Nanino ulje se upotrebljava protiv gađenja i povraćanja. Daje se u obliku 5%­ rastvora u alkoholu a nabavlja se u apoteci (Spiritus Menthae piperitae). Pije se po 20–30 kapljica u malo vode, tri puta dnevno. Ovim istim lekom, kad se razblaži, može se i trljati i ma­zati spolja protiv bolova, reumatizma i nazeba.

Mentol koji se dobija iz naninog ulja, takođe se upotrebljava u farmaciji i u medicini, naročito za izradu lekova za trljanje i mazanje protiv bolova. Mentol ­bombone deluju i kao blago dezinfek­ciono sredstvo i prijatno hlade.

Nanino ulje se u svetu sve više proizvodi, jer se stalno traži. Njegova upotreba raste zajedno sa porastom životnog standarda. Sve više ljudi svakodnevno upotrebljava pastu za zube, prašak ili vodi­cu za negu usta i desni, a gume za žvakanje, razne poslastice, alkohol­na i bezalkoholna pića i slično imaju kao glavni i najprijatniji sastojak nanino ulje ili mentol. Sve veće količine naninog ulja i mentola troši i kozmetička i srodna industrija.

Send this to a friend