Grožđe spada u najzdravije i najlekovitije voće Foto: Shutterstock
VINOVA LOZA – Vitis vinifera
Po osvedočenim dokazima mnogih lekara izlazi jasno da lečenje grožđem otklanja i leči: malokrvnost, zatvor, šuljeve, proliv, srdobolju, kašalj, sipnju i nervne bolesti. Leči i razne ospe na koži, bolesti mokraćnog kanala, bešike i mokraćni kamen i pesak. Leči bolesti slezine i crne džigerice, zapaljenje creva i želuca. Ono donosi olakšicu kod pijanstva, hipohondrije, histerije, neuralgije i skorbuta. Posle redovnog jedenja grožđa kroz dva-tri meseca, čovek biva puniji, teži, čvršći, okretniji i uopšte zdraviji.
Ta blagodetna i lekovita moć grožđa vidi se i po njegovim sa stojcima. U grožđu ima: šećera (glikoze ili dekstroze, koja se naziva još i grožđanim šećerom. Obiluje fruktozom ili voćnim šećerom i saharozom, organskim kiselinama, naročito vinskom i jabučnom. Ima raznih soli kalijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa itd. Tu su i celuloza, pektini, gume, azotna jedinjenja, tanini i boje, aromatični sastojci, vitamini, fermenti i drugo. Pored toga, naravno, u njemu ima najviše vode. U semenkama grožđa ima i masnog ulja a na površini bobice je voštani pepeljak.
U dobro zrelom i slatkom grožđu ima i preko 20% šećera, pa mu je zbog toga i kalorijska vrednost visoka. A zasebno u kožici zrna grožđanog ima celuloze, pentozana, šećera i organskih kiselina. Ima i onih sastojaka koji se cene i u proizvodnji vina. To su tanini, boje, belančevine, aromatični sastojci i mineralne soli, pa stoga treba kožicu zrna dobro sažvakati i jesti.
Uputstva kako treba jesti grožđe radi ozdravljenja sastoje se evo u ovome:
1. Grožđe treba da bude zrelo i čisto od svake nečistoće; što zrelije, to bolje.
2. Najbolje je grožđe koje je slatko i koje prijanja kao med za prste i usne.
3. Kožicu grožđanog zrna treba dobro sažvakati pa onda progutati sa ostalim grožđem.
4. Grožđe treba jesti tri puta na dan: izjutra na prazan stomak, pa onda sat pre ručka i večere.
5. Gde god je moguće treba jesti crno grožđe, jer u njemu ima više lekovitih sastojaka.
