Moja priča

I posle kompleksne operacije jednjaka, život može da bude normalan: Nisam imao druge opcije, morao sam da verujem u vrhunsku medicinu i stručnjake – i to me je spasilo, poručuje Ervin

Priredio/la: Ivana Vušković

Sužavanje jednjaka je mladog Ervina Moranjkića dovelo u situaciju da više ne može ni da guta ni da jede. Danas opet živi normlanim životom koji su mu vratili vrhunski stručnjaci Opšte bolnice MediGroup

Nesrećni slučaj ostavio je ozbiljne posledice na zdravlje Ervina Moranjkića – suočio se sa stenozom jednjaka, suženjem organa zbog čega više nije mogao da guta, jede, unosi tečnost, niti da se bilo kako hrani. Trovanje mu je totalno narušilo kvalitet života jer je bio primoran da se hrani putem sonde i uz to svakodnevno trpi izuzetno velike bolove. Ali, Ervin je verovao da na kraju tunela ipak ima svetla. Njegovu agoniju uspešno rešavaju stručnjaci iz Opšte bolnice MediGroup, kojima Ervin danas dodeljuje titulu svojih superheroja.

Dva meseca posle trovanja jednjak se potpuno zatvorio

– Kada sam video kroz šta sam sve prošao i šta sam preživeo, više nemam straha – danas sa osmehom priča Ervin Moranjkić, koji je bio podvrngnut kompleskoj operaciji jednjaka, jer nakon sužavanja, organ se potpuno zatvorio.

Taj period nakon trovanja bio je jedan od najstrašnijih koji sam doživeo. U početku nije bilo toliko problema, osećao sam bolove u predelu grudnog koša. Ali, nakon dva meseca došlo je do potpunog zatvaranja jednjaka. Posle toga morali su da mi ugrade sondu preko koje sam se hranio narednih 6 meseci. Kad mi je ta sonda ugrađena, dobio sam upute da koristim samo tečnu hranu i bilo šta što može da prođe kroz sondu – objašnjava Ervin, a njegova majka Emanuela Moranjkić seća se koliko je sve bilo teško, od Ervinove nemogućnosti da jede, do borbe za lekove i hranu koja nije bila dostupna.

– Otišli smo privatno kod lekara da uradimo gastroskopiju. Tada smo videli da se jednjak zapravo potpuno zatvorio nakon čega nam je taj lekar predložio da potražimo dalje opcije, da vidimo gde je bolje i predložio nam je MediGroup – priča Ervin.

Jedino rešenje bila je izuzetno složena operacija jednjaka

Teško je opisati kako se oseća majka koja svakog dana gleda kako joj dete kopni zbog zdravstvenog problema, ali se i dalje bori, ne odustaje i u sebi nalazi natprirodne moći da izdrži.

– To što nas je najviše držalo je Ervin. On je bio toliko jak, jak za sve nas, verujte. Nikad se nije žalio, nije izlazio, nije mogao da jede, ali nikad se nije žalio. I onda smo i mi, prateći njega, sve to izdržali. Nudili su nam da radimo proširivanje jednjaka. U prvi mah smo mislili da je to jednostavnije, možda malo sigurnije. Ali, kada je Ervin bio na kontroli u MediGroup Opštoj bolnici oni su nam rekli da je reč o jednoj izuzetno kompleksnoj operaciji jednjaka, ali su prihvatili da je urade – naglašava Ervinova mama Emanuela.

„Nisam imao druge opcije. Za pet meseci izgubio sam 20 kilograma”

Iako ovakva operacija zvuči veoma ozbiljno, Ervin priznaje da pred samu proceduru nije osećao veliki strah jer je pre te glavne, kako je naziva, već imao dve operacije.

Nisam imao druge opcije. Morao sam da verujem i to me je spasilo. Pre operacije sam morao da se hranim na sondu nekih četiri, pet meseci i tada sam izgubio oko 20 kilograma. Bio sam baš potrahnjen i zbog toga je operacija bila rizična – priča Ervin, koji je, pre nego što je stigao u bolnicu, odradio brojne pripreme i preglede za koje ima samo reči. Pokazalo se da izavnredna medicina čoveku daje izuzetne moći. Profesionalnost i vrhunska stručnost osoblja Opšte bolnice MediGroup i poverenje u kompletan medicinski sistem bila je njegova jedina nada, njegov novi izvor odakle je crpeo snagu za borbu koja ga je očekivala.

Nakon operacije nadzor u bolnici traje oko 20 dana

Posle operacije jednjaka, mama Emanuela kaže da su svi u Opštoj bolnici MediGroup bili tu, uz Ervina, uz porodicu. Bilo im je omogućeno da ga vide odmah posle operacije i budu sa njim sve vreme. Ervin je u vrhunski opremljenoj bolnici proveo još 20 dana. U početku je primao samo infuzije i nije ništa drugo smeo da jede.

Nakon toga počeli su da mi daju neke sokove, a posle, i prvi obrok, da se baš dobro najedem – uz osmeh priča Ervin sećajući se kako je izgledao taj trenutak kada je posle dosta meseci mogao ponovo normalno da jede.

I dođe svetlo na kraju tunela: Sada sve mogu, kao i pre

Zahvaljući vrhunskom timu stručnjaka Opšte bolnice MediGroup Ervin danas normalno živi. Radi, trenira, i kako kaže – nema nikakvih problema.

– Sve mogu, kao i pre. Koliko god izgledalo da nema izlaza, da je teška situacija, uvek se to završi, i kao što se kaže „dođe svetlo na kraju tunela“. Moji superheroji danas su upravo ljudi koji su mi spasili život. Jednostavno taj tim lekara iz Opšte bolnice MediGroup – zahvalan je Ervin, dok mama Emanuela navodi da im je kompletno medicinsko osoblje ulivalo nadu da će na kraju sve biti dobro.

– I na kraju, eto, dobro je – srećna i sa osmehom potvrđuje Ervinova majka.