Sindrom hroničnog umora je fiziološka bolest – šta kada ni odmor ne pomaže

Bolujem od ove bolesti sigurno 8-9 god Dijagnozu dobila ove god u januaru. Pod terapijom antioksidansima,muckanjem raznih sejkova na prirodnoj bazi,korigovanjem ishrane i slusanjem svoga tela sam postigla da seosecam bolje. Samo saznanje da ne umisljam me je vec ucinilo hrabrijom,sigurnijom u sebe. Na zalost najgora stvar u mom licnom iskustvu je sto sam obisla sve moguce dr i svi su bili u fazonu tebi nije nista ti umisljas Jedino mi je psihijatar rekao da to nije psihicki vec realan problem koji igrom slucaja prepoznaje dr.Tatjana Krajnovic u nasem DZ. Moj savet je ne preterivati ni u cemu Ni vitaminima,mineralima,cudima niti u forsiranju sebe.Kad si umorna lezi,sedi,udovolji sebi,nadji neki hobi,prosetaj,....Srecno svima sa ovom bolescu. Volite sebe

Ja sam se lečila od ove bolesti kod prof.dr.Branislava Milovanovića 2 godine. Koštalo je mnogo, koristi je bilo malo a štete dosta. Pristup nije bio holistički već šablonski. Lečio me je po ustaljenom protokolu, velikom količinom anti oksidansa od kojih sam dobila heliko bakteriju 500 puta veću od normalnog, koju ne mogu da izlečim. Krvni pritisak mi se pogoršao u smislu većih dnevnih amplituda od početnih. Hormonski status nije ni gledao, a ja sam bila 60 godina tada. Ne bih preporučila ovu vrstu lečenja nikom. Srećom ja sam uspela da nađem rešenje i sada mi je dobro. Inače članak je jako dobar i opisuje stvarno stanje. Lično bih se obradovala da saznam kako su se ljudi izlečiti, ako ih ima.

Ja imam ovu bolest... Sve žena lepo rekla. Jedino nije napomenula da se ova bolest stalno vraća. ☹️🤷 Znači u trenutku kada dodje do poboljšanja ja uz veliki napor uspem da dodjem do 50% od stanja pre bolesti, što je odlično! Ali ako se razbolim, na primer dobijem neku nisku temperaturu, na primer 37,1-2, ponovo mi se pogorša stanje i to posle može da potraje mesecima. Znači u tom trenutku sam ozbiljan invalid, bukvalno ne mogu ništa da radim... ☹️ Ono što je najgore je da za ovu bolest nema leka.... ☹️🤷 Moje neko iskustvo je da čim se čovek razboli treba odmah potpuno da miruje, jer ako se kreće virus udje u mišić i tu napravi haos... To je preventiva... Ako se bolest aktivira onda trebaju ozbiljni nervi i velika strpljivost i baš i fizički i psihički je teško. Moj je utisak da ova bolest iako je ne definisana i napada više organa... Najviše stradaju mišići, ja imam utisak da se nekako blokiraju mitohondrije u samom mišiću i to je onda ozbiljna muka... Opet kazem neko moje iskustvo je da mora da se radi kontinuirana lagana fizička aktivnost i to je jedini lek. Jer jedino šta može da pokrene mitohondrije to je fizička aktivnost ali ako se pretera to je onda korak unazad... Opet kažem to je moje iskustvo. Ja sam kupio sportsku narukvicu i gledam da mi puls ne prelazi 100 otkucaja u minutu i polako se povećava pre svega dužina staze a ako odnosno kada bude bolje i brzina kretanja... PS: Moj je utisak da prvo treba potpuno mirovati dok ne prođe odnosno se ne smanji upala... I moj je utisak da treba povesti računa o ishrani, prvo zato što se holesterol i trigliceridi prosto podivljaju ali i slatko ima direktan negativan uticaj pre svega na mišiće u tom stanju... Da, možda je i najgore ne razumevanje okoline, mene su lično neki lekari bukvalno izbacivali iz ordinacije tvrdeći da da sam ozbiljan hipohondar... A kamoli neko ko je neupućen... Naravno to je moje iskustvo verovatno ima drugačijih primera. Jedino što je gotovo sigurno za ovu bolest nema leka i ko god tvrdi drugačije verovatno hoće da zaradi na vašoj muci... Ja sam lično bio na mnogo mesta i pokušao baš mnogo metoda i uzimao mnogo preparata, dao sam verovao i nekoliko hiljada evra, i ništa... ☹️🤷