U Srbiji ima toliko spoljnih faktora koji mogu direktno da uticu na psihu da nema sanse da se moze sa sigurnoscu ustanoviti da li neko pati od depsresije. Koliko god pokusavao da zastitis dvoje dete od ovog ludila ono sve oseca i zna. Vidi ti svaku grimasu na licu, svaki tezak uzdah, svaki prazan pogled koji ide kroz zid... Cuje u vrticu svasta. Kod nas je glavni problem sto nije mali broj oceva koji ne zivi sa svojom porodicom jer su primorani da rade daleko od kuce. I sta ti tu da radis? Deca imaju realan strah nece videti svog oca po nekoliko meseci i u konstantnom su grcu. Ako je necije dete u nekom zdravom staklenom zvonu (ono pazimo sta pricamo, ne gledamo tv, vesti nisam video 10 godina i pustam samo sta nama prija, svakodnevno razgovaramo itd.) to je moje dete. I opet vidim da ga muce neke misli da ima neki strah od rasturanja porodice... I verujem da to svi znaju i vide ali najlakse je nekog kljukati lekovima za smirenje.
Tihi
U Srbiji ima toliko spoljnih faktora koji mogu direktno da uticu na psihu da nema sanse da se moze sa sigurnoscu ustanoviti da li neko pati od depsresije. Koliko god pokusavao da zastitis dvoje dete od ovog ludila ono sve oseca i zna. Vidi ti svaku grimasu na licu, svaki tezak uzdah, svaki prazan pogled koji ide kroz zid... Cuje u vrticu svasta. Kod nas je glavni problem sto nije mali broj oceva koji ne zivi sa svojom porodicom jer su primorani da rade daleko od kuce. I sta ti tu da radis? Deca imaju realan strah nece videti svog oca po nekoliko meseci i u konstantnom su grcu. Ako je necije dete u nekom zdravom staklenom zvonu (ono pazimo sta pricamo, ne gledamo tv, vesti nisam video 10 godina i pustam samo sta nama prija, svakodnevno razgovaramo itd.) to je moje dete. I opet vidim da ga muce neke misli da ima neki strah od rasturanja porodice... I verujem da to svi znaju i vide ali najlakse je nekog kljukati lekovima za smirenje.
Podelite komentar