Instagram psihologija: Da li nam mogu pomoći saveti sa društvenih mreža

Popularna psihologija na društvenim mrežama i stručna definicija mentalnog zdravlja, postoji li razlika? Poruke poput „budi najbolja verzija sebe” ili „postavi granice” mogu biti opšte i lako se mogu pogrešno protumačiti. Na primer, termini poput „narcis” ili „manipulator” često se prebrzo upotrebljavaju, što može dovesti do iskrivljenog razumevanja odnosa ali i sebe, kažu stručnjaci.

Opasnost od generalizovanih poruka sa društvenih mreža

Najčešći stereotipi o terapiji koji se promovišu na društvenim mrežama mogu biti netačni ili štetni. Ideja da se samo „radi na sebi” ili da se sve može rešiti pozitivnim mišljenjem može biti opasna, posebno kada se primenjuje kod osoba koje imaju ozbiljne psihološke probleme.

– Mi smo sličniji nego što verujemo da jesmo, ali opet nismo ni toliko slični da bismo mogli da konzumiramo iste preporuke kada je mentalno zdravlje u pitanju. Čini mi se da kod poruka koje stižu sa društvenih mreža a koje se odnose na popularnu psihologiju, u stvari nema selektivnosti, sve je nekako generalizovano i onda su to poruke koje vrlo lako mogu da se ubace u pogrešan kontekst – kaže na početku ePodcasta dr Irena Đorđević.

Narcis i manipulator ili rad na sebi – šta poručuje psihologija

Naša sagovornica objašnjava da se često dešava da se ljudi pozivaju na to da su negde čuli ili pročitali nešto na drštvenim mrežama i da to primenjuju ali da baš i nemaju uspeha.

– Evo da uzmemo jedan primer. Sada se toliko priča o narcisima i manipulatorima da čini se da svako ko ne želi da bude sa nama, ko odbije da bude sa nama u odnosu, on je narcis i manipulator. I sad ako posmatramo iz perspektive onoga ko to tako zaključuje: „Lakše mi je da mislim da nekog ko neće da bude sa mnom je narcis i manipulator, nego da mislim da treba ja da nešto promenim kod sebe, da nešto nije u redu kod mene, da treba da analiziram taj odnos i tako dalje”. Pa onda ima još mnogo nekih drugih iskrivljenih stavova koje mi zauzimamo zahvaljujući tome što smo tako čuli ili pročitali na društvenim mrežama – upozorava dr Irena Đorđević.

Izazov prihvatanja saveta „rada na sebi”

Vrlo često čujemo da je potrebno „raditi na sebi” da treba „voleti sebe” da li je to dobar pristup i šta to znači u stvari?

– Vrlo je diskutabilno šta tačno znači to „radim na sebi”. Nekako i trend savremenog društva je takav da nam stalno šalje poruku da nismo dovoljno dobri, da moramo još nešto, još samo ovo da promenimo pa ćemo biti dovoljno dobri i naravno to se nikada ne dešava jer uvek ima još nešto da se dopuni. I onda se čini da nekako ljudi vole instant rešenja.Najčešći stereotipi o terapiji koji se promovišu na društvenim mrežama mogu biti netačni ili štetni. Ideja da se samo „radi na sebi” ili da se sve može rešiti pozitivnim mišljenjem može biti opasna, posebno kada se primenjuje na ozbiljne psihološke probleme poput depresije ili anksioznosti – kaže dr Irena Đorđević.

Prvi susret sa psihoterapeutom

Kada je reč o prvom susretu sa psihoterapeutom, važno je razumeti da je to proces samopoznavanja. Pacijenti često dolaze sa očekivanjem da će terapeut odmah razumeti sve njihove probleme, ali prva sesija obično služi za postavljanje temelja za daljnji rad.

– Žao mi je što je tako, ali moramo priznati da psihoterapija nije dostupna svakome, ali je važno prepoznati znakove da je potrebna. Ponavljajući obrasci ponašanja ili teškoće u odnosima mogu biti indikatori da je vreme da se potraži stručna pomoći. Na kraju, važno je razumeti da ne postoji instant rešenje za mentalno zdravlje. Rad na sebi zahteva vreme, trud i podršku stručnjaka kako bi se postigla trajna promena  – kaže dr Irena Đorđević.

Kroz razgovor s dr. Irenom Đorđević u današnjem ePodcastu, istražili smo uticaj saveta o mentalnom zdravlju na društvenim mrežama. Razlika između popularnih poruka i stručne definicije mentalnog zdravlja može biti značajna, s potencijalom za štetne interpretacije. Važno je prepoznati znakove koji ukazuju na potrebu za stručnom pomoći, ali takođe je važno shvatiti da rad na sebi zahteva vreme, trud i podršku stručnjaka kako bi se postigle trajne promene. Pozivamo vas da pogledajte ceo ePodcast kako biste bolje razumeli ove teme i perspektive.

Reč, dve o gostu ePodcasta

Dr Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut, završila je Medicinski fakultet univerziteta u Beogradu, nadalje specijalizaciju iz psihijatrije kao i edukaciju u oblasti psihoterapije, u okviru “TA centra” i stekla zvanje psihoterapeuta. Svoje radno iskustvo sticala je u KPB “dr Laza Lazerević”, u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju Sremčica, kao i u Domu zdravlja, na poslovima doktora medicine. Volontirala je i u bolnici za lečenje bolesti zavisnosti. 

Posebno ističe koliko joj je drago što joj se ukazala prilika da povremeno radi svoj posao pri duhovnoj biblioteci manastira Ćelije u Valjevu. To je mesto gde su vera i psihijatrija u sadejstvu i zajedno podstiču moći svake ponaosob u procesu postizanja ravnoteže psihičkog funkcionisanja.

Kao svoju misiju vidi podršku ljudima da postanu sve što mogu i osećaju se zadovoljnim i sigurnim.