Hodanje u tišini poboljšava mentalno zdravlje: „Isključeni od sveta” pomažemo sebi da se fokusiramo na sadašnjost

Hodanje u tišini, bez slušalica u ušima, bez muzike ili telefonskog poziva koji bi nam „pravili društvo”, i to u prirodi, odličan je način da se čovek fokusira na sadašnjost tokom kretanja i tako vežba svesnost. Čak i ako se hodanje u tišini u početku učini pomalo dosadnim, stručnjaci preporučuju da ga ipak treba isprobati jer tako se, kako ističu, jača  mentalno zdravlje.

„Tiho hodanje“ poboljšava mentalno zdravlje

Hodanje u tišini ili „tiho hodanje“ smatra se opcijom za poboljšanje mentalnog zdravlja. Takva vrsta fizičke aktivnosti omogućava nam da nam sva čula „budu u pripravnosti“ – sve možemo da omirišemo, čujemo, vidimo… Koliko god vremena odvojite za hodanje u tišini to će svakako biti vaš lični prostor za razmišljanje i kreativnost, vreme kada mogu da se pokrenu nove ideje, razbistri um…

Stručnjaci kažu da „tihe šetnje” zapravo mogu da budu odličan način da ljudi poboljšaju svoje blagostanje.

– Ideja hodanja u tišini, u prirodi, veoma podseća na praksu u tradiciji meditacije svesnosti pažljivog hodanja ili meditacije u šetnji. Ideja tihog hodanja je da ljudi pokušaju da ostanu u sadašnjem trenutku – objašnjava dr Rael Cahn, profesor na Odseku za psihijatriju i bihejvioralne nauke na Keck School of Medicine of University of Southern California. 

Kako hodanje u tišini pomaže našem umu?

Odvajanje vremena samo za sebe, vremena kada ćemo biti „isključeni za druge” i tokom kojeg niko ne može da nas ometa može da bude od pomoći za mozak, naglašavaju psiholozi. Dr Chan
objašnjava da tiho hodanje funkcioniše tako što se mozak izvlači iz „mreže podrazumevanog režima.“ Ovaj termin se odnosi na sposobnost mozga da zamisli budućnost, razmišlja o prošlim iskustvima ili sanjari. Inače, mreža podrazumevanog režima ne dozvoljava ljudima da budu u potpunosti svesni sadašnjeg trenutka ili svog trenutnog okruženja.

– Međutim, upravo to fokusiranje na sadašnjost tokom meditacije ili šetnje, na primer, pomaže da se mozak spreči da „neprestano brblja sa sobom. Ova praksa obično se naziva svesnost – navodi dr Chan i dodaje da je istraživanje pokazalo da hodanje u prirodi može da olakša simptome anksioznosti i depresije. Odvajanje vremena za fokusiranje na sadašnji trenutak takođe može da smanji krvni pritisak ili poboljša san, ističe dr Chan.

Umetnost zapažanja razvija se uz hodanje u tišini

Dr Susan Evans, profesor psihologije u kliničkoj psihijatriji  na Weill Cornell Medicine podseća da čak i kada hodamo sami, u tišini, bez muzike, ne mora da znači da je naš mozak fokusiran na sadašnji trenutak. Čak i tako „izolovan od sveta“ čovek može da bude ometen zbog neke brige, planiranja, organizovanja… Potpuno doživljavanje sadašnjeg trenutka, kako kaže dr Evans, nije uvek jednostavno.

– Hodanjem, odnosno angažovanjem tela, javlja se prirodni spoj svih čula, čak i ako nismo naučili ništa o meditaciji ili svesnosti. Ljudi tada primećuju povetarac, sunce na licu ili druge prirodne senzacije. A ta „umetnost zapažanja“  mogla bi da podstakne inspiraciju, sreću,  kreativnost… – naglašava dr Evans.