U kakvoj je vezi šizoafektivni poremećaj sa depresijom, šizofrenijom i bipolarnim poremećajem

Šizoafektivni poremećaj je redak, ali ozbiljan mentalni poremećaj koji predstavlja kombinaciju sličnih stanja: šizofrenije i depresije ili bipolarnog poremećaja. U slučaju krize ili težih simptoma, osobi sa šizoafektivnim poremećajem može biti potrebna privremena hospitalizacija radi bezbednosti i pružanja osnovne nege.

Šizoafektivni poremećaj: Koji tipovi postoje i kakve simptome daju?

Osobe sa šizoafektivnim poremećajem imaju simptome koji podsećaju na šizofreniju (poput halucinacija ili zabluda) i epizode raspoloženja (poput maničnih ili depresivnih epizoda). Šizoafektivni poremećaj nije toliko istražen kao šizofrenija ili bipolarni poremećaj, pa se lečenje oslanja na terapije koje se koriste za ova srodna stanja i veliki depresivni poremećaj.

Šizoafektivni poremećaj može različito da utiče na svaku osobu. Kod nekih ljudi simptomi se javljaju u ciklusima, uz teške faze i periode poboljšanja. Postoje dva tipa ovog poremećaja:

• bipolarni tip (obuhvata manične epizode i ponekad simptome velike depresije)
• depresivni tip (uključuje samo epizode velike depresije).

Mogući simptomi:

• halucinacije (stvari koje drugi ne mogu videti ili čuti)
• zablude (lažna, često paranoična uverenja, bez obzira na dokaze koji ih pobijaju)
• dezorganizovano ili nelogično razmišljanje (poremećaji u razmišljanju koji utiču na jezik i komunikaciju)
• depresivno raspoloženje (osećaj tuge, praznine ili bezvrednosti koji ne prolazi)
• manija (osećaj euforije, prekomerne energije, razdražljivosti, ubrzanih misli ili rizičnog ponašanja)
• čudno ili neuobičajeno ponašanje
• teškoće u održavanju lične higijene i nedostatak samostalnosti
• problemi u školi, na poslu ili u socijalnom okruženju
• suicidalne misli ili ponašanja.

Uzroci i faktori rizika za šizoafektivni poremećaj

Tačan uzrok šizoafektivnog poremećaja nije poznat. Mogući uzročnici uključuju genetiku (ako imate roditelja ili brata/sestru sa šizoafektivnim poremećajem, veća je verovatnoća da ćete ga i vi razviti); strukturu i hemiju mozga (osobe sa šizoafektivnim poremećajem mogu imati određene razlike u funkcionisanju mozga); upotrebu psihoaktivnih supstanci (supstance poput LSD mogu biti povezane sa razvojem ovog stanja); stres (stresni događaji, poput razvoda, gubitka posla ili smrti u porodici mogu izazvati ovaj poremećaj).

Kako se dijagnostikuje šizoafektivni poremećaj

Ukoliko nakon medicinskog pregleda postoji sumnja na šizoafektivni poremećaj, lekar će vas uputiti na psihijatrijsku na procenu. Biće urađeni testovi kako bi se isključila medicinska ili lekovima izazvana stanja, poput epilepsije ili zloupotrebe supstanci (kokaina, amfetamina, feciklidina).

U 2013. godini, Američko udruženje psihijatara ažuriralo je smernice (DSM-5), što je olakšalo dijagnozu šizoafektivnog poremećaja. Da bi se postavila dijagnoza, psihotični simptomi moraju trajati najmanje dve nedelje bez prisustva promena raspoloženja, dok takve epizode amplituda u raspoloženju moraju biti prisutne tokom većeg dela toka bolesti.

Lečenje i mogućnosti terapije

Može li se šizoafektivni poremećaj izlečiti?

Lek za ovaj poremećaj ne postoji, ali se simptomi mogu kontrolisati uz odgovarajuću terapiju. Obolele osobe često imaju bolje izglede za povratak na prethodni nivo funkcionisanja od osoba sa drugim psihotičnim poremećajima. Lečenje podrazumeva kombinaciju lekova, psihoterapije i strategija za održavanje zdravijeg načina života.

Mogućnosti terapije lekovima:

• antipsihotici (smanjuju simptome poput halucinacija i zabluda)
• antidepresivi (olakšavaju simptome depresije, poput tuge ili problema sa spavanjem)
• stabilizatori raspoloženja (uravnotežuju uspone i padove karakteristične za bipolarni poremećaj).

Psihoterapija

Uobičajeni oblici psihoterapije za šizoafektivni poremećaj mogu biti:

• individualna terapija (rad sa profesionalnim terapeutom „jedan na jedan“ kako bi se razvile strategije suočavanja sa određenim simptomima)
• grupna terapija (sesije koje vode stručni terapeuti u bezbednom okruženju gde možete komunicirati sa ljudima koji prolaze kroz slična iskustva)
• porodična terapija (rad sa terapeutom uz učešće nekih ili svih članova porodice; ovaj pristup pomaže porodici da razume stanje osobe i razvije veštine rešavanja problema i strategije suočavanja).

Obuka za bolje praktikovanje životnih veština

Ovakva obuka je dodatna intervencija koja može pomoći osobama sa šizoafektivnim poremećajem da bolje kontrolišu svoje stanje. Modeli ove obuke su:

• obuka socijalnih veština (pomaže ljudima da razviju i praktikuju komunikacione veštine i nova ponašanja koja omogućavaju lakše funkcionisanje na poslu i u socijalnom ambijentu)
• vokaciona rehabilitacija i podrška u zapošljavanju (programi koji uključuju obuku za posao, savetovanje i strategije sa ciljem pronalaženja i zadržavanja posla, kao i boljeg funkcionisanja u zajednici).

Hospitalizacija

U slučaju krize ili težih simptoma, osobi sa šizoafektivnim poremećajem može biti potrebna privremena hospitalizacija radi bezbednosti i pružanja osnovne nege.

Koordinisana specijalizovana nega

Koordinisana specijalizovana nega može biti korisna za poremećaje spektra šizofrenije, uključujući šizoafektivni poremećaj. Тimski pristup lečenju obuhvata multidisciplinarni tim, uključujući kliničare, terapeute i socijalne radnike, kao i primenu antipsihotika i drugih lekova.

Elektrokonvulzivna terapija

Ako lekovi ili psihoterapija ne donesu poboljšanje u očekivanoj meri, lekar može da preporuči elektrokonvulzivnu terapiju (EKT). Tokom EKT sesije pacijent dobija opštu anesteziju. Zatim će električni impulsi biti pušteni kroz mrežu neurona u mozgu sa ciljem izazvanja kratkog, terapijskog napada koji obično traje jedan do dva minuta. Smatra se da ova terapija izaziva promene u mozgu koje ublažavaju simptome šizoafektivnog poremećaja.