Ово је вечна тема и којој сви људи размишљају.
Нема развода без брака, а нема брака без интереса. Кад кажем интерс онда не мислим само на материјални интерес. Свака особа има свој систем интереса, а могло би се рећи и систем љубави према некој другој особи. Свака особа воли да живи у љубави и то је неспорно, али шта је љубав, или шта је права љубав - то је питање?
Свакако да је љубав осећај блискости, а сад да видимо које су то блискости које нас привлаче другој особи?
1. Физичко еротска или сексуална привлачност и блискост. Она у оствареној вези прелази у страст и временом мења интезитет, али не престаје никад у потпуности само ако постоје и друге блискости.
1. Интелектуална блискост. То није само ствар образовања како неки мисле. Интилигенција је нешто важније, а свакако да она олакшава и образовање, формслно или неформално.
Насупрот интелигентне особе је природно глупа особа. То се брзо уочи ако са другом особом постоји само физичка блискост - страст. То би наш народ рекао "добра риба", али после секса са таквом особом ти се осећаш као риба на сувом и желиш што пре да одеш.
3. Емоционална блискост. Обично настаје као заљубљеност или опијенос и то је прелепо осећање као и код сваке друге опијености, алкохолом или другим опијатом. Заљубљеност као и опијеност не трају вечно, а најлакше ју је препознати и разликовати од љубави кад се отрезниш.
4. Духовна блискост. Ти је свеобухватна блискост у свим духовним вредностима и она се може повећавати кроз цео живот.
5. И економска блискост коју не треба објашњавати. Она долази ксо нормална последица претходних блискости, а растура се на крају са разводом опет као последица престанка претходних блискости, а може бити јако болна ако претходне блискости пређу у су протност.
Идеална, или потпуна љубавна веза - прави брак подразумева све ове блискости. Особа у таквом браку расте и развија све своје потенцијсле тако да је у хармонији са самим собом, са партнером, окружењем (људима и природом) и са универзумом - Богом.
"Воли ближњег свог као самог себе." каже Јеванђеље.
А како волети себе?
Па морамо бити у хармонији са самим собом, а то значи да су нам у складу тело, душа и дух. Или једноставније речено, наше мисли, осећања и понашање.
Ко ово постигне може рећи да га је Бог погледао, или Свети Дух додирнуо. То су срећни људу који својом радошћу зраче љубав на све око себе.
Vаsa
Ово је вечна тема и којој сви људи размишљају. Нема развода без брака, а нема брака без интереса. Кад кажем интерс онда не мислим само на материјални интерес. Свака особа има свој систем интереса, а могло би се рећи и систем љубави према некој другој особи. Свака особа воли да живи у љубави и то је неспорно, али шта је љубав, или шта је права љубав - то је питање? Свакако да је љубав осећај блискости, а сад да видимо које су то блискости које нас привлаче другој особи? 1. Физичко еротска или сексуална привлачност и блискост. Она у оствареној вези прелази у страст и временом мења интезитет, али не престаје никад у потпуности само ако постоје и друге блискости. 1. Интелектуална блискост. То није само ствар образовања како неки мисле. Интилигенција је нешто важније, а свакако да она олакшава и образовање, формслно или неформално. Насупрот интелигентне особе је природно глупа особа. То се брзо уочи ако са другом особом постоји само физичка блискост - страст. То би наш народ рекао "добра риба", али после секса са таквом особом ти се осећаш као риба на сувом и желиш што пре да одеш. 3. Емоционална блискост. Обично настаје као заљубљеност или опијенос и то је прелепо осећање као и код сваке друге опијености, алкохолом или другим опијатом. Заљубљеност као и опијеност не трају вечно, а најлакше ју је препознати и разликовати од љубави кад се отрезниш. 4. Духовна блискост. Ти је свеобухватна блискост у свим духовним вредностима и она се може повећавати кроз цео живот. 5. И економска блискост коју не треба објашњавати. Она долази ксо нормална последица претходних блискости, а растура се на крају са разводом опет као последица престанка претходних блискости, а може бити јако болна ако претходне блискости пређу у су протност. Идеална, или потпуна љубавна веза - прави брак подразумева све ове блискости. Особа у таквом браку расте и развија све своје потенцијсле тако да је у хармонији са самим собом, са партнером, окружењем (људима и природом) и са универзумом - Богом. "Воли ближњег свог као самог себе." каже Јеванђеље. А како волети себе? Па морамо бити у хармонији са самим собом, а то значи да су нам у складу тело, душа и дух. Или једноставније речено, наше мисли, осећања и понашање. Ко ово постигне може рећи да га је Бог погледао, или Свети Дух додирнуо. То су срећни људу који својом радошћу зраче љубав на све око себе.
Podelite komentar