Anksiozna ponašanja kao reakcije na traume iz detinjstva

Pretacno. Bezanje u samocu, biti sam sa sobom, samo tako nam je najbolje, problem biti sa samo jednom osobom, lice u lice, na kafi i slicno, izbegavanje ljudi...Vremenom, samo se jos vise "ukorenjuje"...

Sve je tacno. Dugi niz hofina imam panicne napade. Znojim se.gusim.mislim da cu umreti. To se desava u guzvi.kada nepoznajem osobe. Otac me je zlostavljao i fizicki i psihicki. Traume ostaju zauvek. Meni se 0rvi put pojavilo u 31 godini.

Emotivna manipulacoja je isto jako podmukla stvar koja se podvuce “slucajno”. Ja sam to spoznao sa psihologom. Nikada nisam smeo roditeljima da se suprotstavim jer su “padali u nesvest” zbog loseg ponasanja. Pobogu kako smem da se suprotstavim. Toliko su mi uneli strah da sam posle imao problem sa svima da se izborim. Naravno i zeni sam cutao i isao niz dlaku i trpeo sve i bio opet izmedju dve vatre (supruga i roditelji) … na kraju sam resio da se razvedem i odem daleko od svih da zapocnem novi zuvot. Pustite decu da se izraze … ne gusite ih pogotovo ne sa emotivnim manipulacijama.

Strucno do detalja objasnjenje

Tekst je po meni dobar. Ko ima taj problem, razumije šta je rečeno. Od ljudi koji taj problem nemaju ne očekujem da razumiju. Teško je živeti tako, osjećaj izopštenosti je stalno prisutan.

Proslost cuci na ramenu i ceka

Pozdrav, moj otac je bio alkoholicar od svoje najmlađe dobi je počeo (cca..16, 17god., prvo disko partyi ali to onda nikad nije stalo) i naravno u paketu dolaze svi ostali problemi vezani uz alkoholizam. Iskusila sam u djetinjstvu zapostavljanje, manjak ljubavi , sve ovo sto ovdje pise pa cak i vise. Članak vam je Definitivno jako poučan. Čitanjem ovakvih članaka osvještavam probleme koje imam, sebe upoznajem i radim na tome da bude bolje. Hvala

Sve navedeno je tacno. Iz iskustva potvrdjeno.

Pronadjoh se ja u većini stvari, brojne traume iz detinjstva ostavile su posledice kojih sam itekako svesna. Kad uhvatim sebe da se zatvaram, sklanjam, izbegavam ljude i situacije kažem sebi da sam normalna ali da prošlost i dalje čeprka po mojoj duši. Na žalost, tako je i neke užasne slike nikad ne izblede, imali mi 30 ili 50 godina.

Mnogo lepo opisano I ovo je prava istina, zbog ovakvih stvari u detinjstvu kasnije kad dodju neke godine postajes ankciozan I lecis se do kraja zivota.

Čiste gluposti. Sa druge strane, psiholozi tvrde da je zauzimanje položaja u prostoriji da nam je zid iza leđa, kako bi imali pregled prostorije, ponašanje alfa-mužjaka i dominantnih osoba. Dogovorite se!

Ziveli smo u zajednici koja je bila vrlo, vrlo napeta....dete mi trepce od 11 god.pomozite

Tekst o anksioznosti je napisan vrlo strucno, pri cemu ste kratko i jasno opisali jedan od najcescih uzroka ove bolesti, a to je zlostavljanje u detinjstvu. Bolujem od socijalne anksioznosti dugi niz godina i identifikovao sam sebe sa svim uzrocno posledicnim vezama koje ste naveli u temi. Socijalna anksioznost je vremenom postajala izrazenija i sve vise me je ometala u normalnom funkcionisanju. Nemam problem da odem u prodavnicu, restoran, kafic ili druga prostorno manja javna okupljalista, kao ni da jedem ili pijem u javnosti, nemam problem ni da se potpisujem u prisustvu drugih osoba, ali imam veliki problem da uzmem aktivnog ucesca na formalnim skupovima, prezentacijama, na javnim nastupima, sastancima, razgovorima i slicnim situacijama na kojima su prisutni autoriteti i ljudi iz struke. Pored toga, imam problema sa brzim i nerazumljivim govorom u dijaloskim komunikacijama, kao i sa kontaktom oci u oci sa sagovornikom. Iako se trudim da usporim svoj govor tako da on postane ozbiljniji i razumniji sagovorniku, ne uspevam uvek, iz razloga zato sto zelim sto pre da zavrsim sa izlaganjem i da se sklonim iz centra paznje u koji sam dospeo onog trenutka kad sam uzeo rec. Kontakt oci u oci sa sagovornikom izbegavam uglavnom uvek, jer osecam veliki stid, ponizenost, nelagodnost, imam osecaj nize vrednosti i neadekvatnosti. Ako ne mogu da izbegnem javno izlaganje i obracanje, ono bude propraceno crvenilom lica, snaznim lupanjem srca, znojenjem lica i dlanova i brzim i nerazumljivim govorom, posle cega se osecam vrlo posramljeno. Ne druzim se ni sa kim i slobodno vreme, uglavnom, provodim kod kuce, u sobi u kojoj se osecam najsigurnije. Medjutim, uspeo sam da postignem izuzetne uspehe i rezultate na polju formalnog obrazovanja, dostigavsi PhD nivo koji trenutno pohadjam. Verujem da su pomenuti uspesi odraz mojih nastojanja da dokazem svoje mogucnosti okolini od koje sam trpeo verbalna i fizicka ponizenja, neodobravanja i kontinualna osporavanja sveukupne licnosti i rada. Zasnivanje radnog odnosa u struci donelo je sa sobom nove probleme, jer sam se zaposlio na poziciji koja podrazumeva saradnju i verbalne kontakte sa mnogim ljudima iz organizacije i sa strane, sto podrazuneva uspostavljanje neposredne komunikacije sa ciljem dogovora oko daljih poslovnih aktivnosti. Medjutim, razgovor telefonom sa meni nepoznatim ili poznatim osobama mi ne predstavlja problem i telefonske razgovore, uglavnom, obavljam uspesno. Slicno tome, uglavnom, nemam problema da zaustavim slucajnog prolaznika na ulici kako bih ga pitao za informaciju, ali umem da budem konfliktna licnost, sa potencijalom za svadju, jer smatram da mi takve situacije jacaju samopouzdanje i omogucavaju da se osecam opustenije u drustvenoj situaciji. Taj svadjalacki nagon, verujem, vodi poreklo iz detinjstva u kojem nisam imao smelosti i hrabrosti da se suprotstavim "lokalnim autoritetima" i da iskazem svoje misljenje. Zelim, jos jednom, da pohvalim Vas tekst koji je vrlo informativan i koji daje uvida u elementarne probleme sa kojima se suocavaju osobe obolele od socijalne anksioznosti. Vas tekst ce, svakako, pomoci mnogima da identifikuju i da prepoznaju simptome socijalne anksioznosti u svom ponasanju, dok ce kod drugih ucvrstiti uverenja o potrebi preduzimanja konkretnih koraka na trazenju strucne pomoci i izlecenju. Zivi i zdravi bili.