Granični poremećaj ličnosti simptomima često imitira neka druga stanja

Verujem da je potrebno iskreno razjasniti zasto se pojedinci nalaze u dilemi. U Srbiji postoji vrlo mali broj psihologa koji se skoluju na fakultetu. Zbog toga osobe koje zele da se lece ili razgovaraju o problemu nailaze na '' Priucene psihoterapeute'' . Zalosno ali je istinito !!! Mnogo je '' Privatne prakse kod NN Psihologa'' koji polaznicima kursa za dosta novca izdaje '' Sertifikate'' i koji za 2-3 meseca pohadjanja kursa postaju psihoterapeuti. U tom slucaju ''Tromesecni psihoterapeut'' ne poznaje materiju i tesko moze kome pomoci. Njihove usluge su koliko i usluga ''Diplomiranog psihologa''. Zacarani krug je oko pacijenata koji bespomocno pokusavaju da pronadju resenje. Svaka zdravstvena institucija u kojoj zaposleni zaboravljaju na '' Hipokratovu zakletvu'' i mnogo ''Lakse'' i ''Efikasnije '' tretiraju pacijenta privatno za '' Malo bogatstvo novca'' u ordinacijama ciji su vlasnici. Nije u pitanju samo psihologija , niz drugih ordinacija ima samo jednu misiju - novac ; dentalni turizam, saloni lepote , estetska hirurgija,...itd. Najmanje se paznje posvecuje pacijentu koji ocekuje pomoc od doktora, psihologa, stomatologa, hirurga,...itd.

Postovani, zanima me da li se dijagnoza moze postaviti osobi od 15 godina koja ima potpuno sve navedene simptome vec godinu I po dana.Gotovo dve godine koristi lekove sertralin zbog aksioznosti i depresije I stanje je sve gore sa pojavom svih gore navedenih simptoma.

Postovani Zanima me da li imate ingormaciju o postojanju udruzenja ili email grupe clanova porodice ciji su najmiliji pogodjeni ovim sindromom.

Sjajno!

Дибар, јасан и тачан текст. Хвала пуно.

Odlican tekst, sve iz opisa stoji kod licnosti koju poznajem a ima tu dijagnozu .

Važno je naglasiti da dijagnozu granično poremećene ličnosti isključivo donosi psiholog/psihijatar. I da niko samom sebi ne pripisuje dijagnozu samo zato što je kod sebe primetio jednu ili dve stvari koje se poklapaju iz svih onih silnih redova kojekakvih sajtova. Još više šteti! Ne pomaže. Mislim da ovo treba napisati kao komentar, iako će možda neko reći 'pa to je logično/normalno/očekivano' . E, pa, nekad, ipak nije. Hvala za tekst!

Da, oni su relativno funkcionalni, ali mogu da zive u jako losim higijenskim , porodicnim ili drugim uslovima za koje su delimicno sami krivi, zele da kontrolisu druge, iako znaju kako da maskiraju tu svoju sklonost. Nazalost, u slucaju o kome ja pricam, uzrok su duboke celozivotne traume i osetljiva i empaticna priroda osobe koja je dozivela mnoge ruzne stvari i dosla do ovoga. Tesko je ziveti sa tim, a tesko i prihvatiti da im se to desilo. Ne zele da se lece, jer ne vide od cega bi trebalo, za njih smo svi mi ostali "ludi". Jedino sto pretnje samobustvom vise ne dozivljavam uvek kao realne, mada mi je jasno da je njihov bol dubok i da im je tesko da izdrze.

Ovako... Iako neke osobe ne priznaju da imaju, mnoge su i te kako svesne poramroblema koji imaju. Druga stvar, granični poremećaj ličnosti je u većini slučajeva nasledni poremećaj. Osobe koje imaju ovaj problem, imaju i još nekoliko usputnih dijagnoza kao depresiju, postraumatski stresni poremećaj, anksioznost ili bipolarni poremećaj ličnosti. I za kraj, ne leči se. Može samo da se drži pod kontrolom. Pozdrav od nekog ko ima granični poremećaj ličnosti i koji se uspešno uklapa u sredine i koji je decenijama radio na poslu koji zahteva rad s ljudima.

Slucajno procitao text...isto simptomi kod moje zene.. Kako da resimo problem? Molim za pomoc...😔

Imam sina, 38 god. Ima psihičke probleme od svoje 11 god. Što je stariji simptomi se pogoršavaju, nervozan je anksiozan i ima šifru šizofrenije. Mene verbalno maltretira a ponekad je i fizički agresivan. Ne dozvoljava mi reč jednu da progovorim, što je dovelo i mene u teško psihičko stanje. Lečio se u više ustanova ali samo lekovima i po neki razgovor sa doktorima. Čim mu malo bude bolje traži da izađe na svoju ruku i posle par dana stanje se vrati na isto ako ne i gore. Kod kuće ne uzima redovno terapiju, ne jede, samo puši i pije kafe. Ne želi da sarađuje i ne prihvata nikakvu pomoć osim novčanu. Ja živim sa malom penzijom i nemam odakle da mu dajem novac a on kad ima sve potroši za dva dana. Interesuje me samo kako i na koji način prići takvoj osobi, kako da uspostavim komunikaciju a da i ja i on ne budemo povređeni. Ako i uspem nešto da kažem on sve u svojoj glavi izokrene na negativno. Osećam se mnogo loše i sve manje imam snage jer me energetski iscrpljuje. Teško mi je kad gledam kako mi sin propada a ne mogu ništa da mu pomognem. Da li postoji način da se priđe takvim osobama i uspostavi normalan odnos? Psihijatri ne rade sa njim, samo mu daju lekove a psihoterapeuti hoće ali isključivo privatno. Živim sama sa malom penzijom i nemam od čega da plaćam privatne terapije.

Moj sin je skolski primer svega sto ste ovde napisali. Ali ne mogu da ga nagovorim da ode kod psihijatra/psihologa. Muka je velika ziveti s takvom osobom.

Психијатрија 21. века. Уситњавање ентитета, суб-суб дијагностификовање без икаквих терапијских ефекта у функцији испразних академских расправа. Амерички нехолистички модел поимања проблема који додатно треба да трауматизира човечанство и припомогне фармакоиндустрији. Да ли ико примећује да је заправо читав живот претворен у психијатрију. Нама је потребно ново антипсихојатријско доба које ће (не)прилагођеност појединца "натрљати* на нос контролишућим државним апаратима који свако одступање јединке од стандарда и друштвених конвенција идентификују као угрожавајући, опасни процес ослобађања личности од стега надзора. Гранични поремећај личности, објективно тежак, вероватно најтежи из корпуса поремећаја личности, али не маркиран као разлог за преиспитивање социјалних вредности, државних норматива и оправданости заступљених метода социјализације појединца, већ као концепт који даље треба рашчлањивати на подтипове!?!? Зашто? Чему?

Kako osobu sa tim problemom, koja apsolutno ne želi psihoterapiju privoleti da ipak prihvati psihoterapiju? Hvala Vam na eventualnom odgovoru!

Postoje 3 podtipa ovog poremecaja. Petulentni, impulsivni, i smodestruktivni. 80% pacijenata su zene. Moguce su tranzijentne, nespecificne psihoze koje se moraju uociti i lijeciti nizom dozom anti-psihotika.