Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Granični poremećaj ličnosti simptomima često imitira neka druga stanja

Piše: Marijana M.Rajić
19:00 - 27. 08. 2022.

Ovaj poremećaj ponašanja je češći kod žena, a međuljudski odnosi su kod takvih osoba uglavnom haotični, nestabilni i intenzivni, kaže Jelena Lopatić, dipl. psiholog

Granični poremećaj ličnosti Jelena Lopatić Psiholog Jelena Lopatić: Ljudi sa ovim poremećajem imaju problem u načinu življenja, ličnom ili profesionalnom ambijentu Foto: privatna arhiva / Shutterstock

Granični poremećaj ličnosti je jedno od psihičkih stanja koje je novim vremenom aktuelizovano. Radi se o podtipu emocionalno nestabilnog poremećaja ličnosti, čija je osnovna karakteristika prisutna nestabilnost u mnogim aspektima.

Granični poremećaj ličnosti pre svega odlikuje neprilagođenost

– U današnje vreme je ovaj poremećaj postao vrlo „popularan“, pa smo svedoci i neopravdanog korišćenja tog pojma. Pojam „granični poremećaj ličnosti“ se često nekritično i neprimereno upotrebljava sa ciljem opisa bilo kog pojedinca koji je zahtevan, ljut ili samodestruktivan.

– Osnovna karakteristika poremećaja je nesigurnost u raznim životnim sferama. Maladaptivnost (neprilagođenost) ponašanja se obično sreće u širokom spektru funkcionisanja, a najčešće se kao glavni simptomi ističu upravo nestabilnost doživljaja sebe (problemi identiteta), međuljudskih odnosa i raspoloženja – opisuje u razgovoru za eKlinika portal Jelena Lopatić, diplomirani psiholog u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

Osoba koja ima granični poremećaj ličnosti ne priznaje da ima problem i ne želi da menja sebe, već okolinu

Kada se uopšteno govori o poremećajima ličnosti, Lopatić kaže da je bitno naglasiti da oni ne predstavljaju bolest u medicinskom smislu. Radi se o „hroničnoj maladaptaciji“, odnosno, hroničnoj neprilagođenosti uslovima svakodnevnog života.

– Tu je neprilagođenost u interpersonalnim odnosima, kao i postojanje disfunkcionalnih stavova i ponašanja. U tom smislu, za razliku od drugih medicinskih entiteta, osobe sa poremećajem ličnosti obično ne prepoznaju da nešto nije u redu sa njima ili da sami imaju problem. One simptome poremećaja doživljavaju kao prirodni deo sebe, a u uslovima pojačanog stresa ili problema, pre imaju tendenciju da menjaju okolinu, nego sebe – objašnjava psiholog.

Predispozicija za granični poremećaj ličnosti

Granični poremećaj ličnosti je razvojno stanje. Prema rečima sagovornice našeg portala, formira se tokom ranog psihosocijalnog razvoja. Tačnije, nastaje kao posledica problema tokom ovog razvojnog perioda. Počinje da se ispoljava u kasnom detinjstvu i adolescenciji.

– Obično pun izraz dostiže tokom mladog odraslog doba, zatim perzistira godinama, dok sa starenjem simptomi obično postaju manje uočljivi. Bitno je naglasiti da ove karakteristike nisu nepromenljive. Naime, tokom života mogu da se menjaju u pozitivnom ili negativnom smeru po stepenu izraženosti (kao rezultat psihoterapije, usled okolnosti života ili stresova, spontano…). Smatra se da je ova vrsta poremećaja prisutna kod 1-2 odsto populacije, a statistike kažu da se ćešće sreće kod žena – kaže Jelena Lopatić.

Kakvi su međuljudski odnosi osoba koje imaju granični poremećaj ličnosti i koji su još simptomi

Međuljudski odnosi su kod ovih osoba često haotični, nestabilni i intenzivni. Osciliraju između idealizacije i obezvređivanja, kao i između bliskosti i distance.

– Afektivna nestabilnost je izražena. Često se dešavaju intenzivni osećaji ljutnje i besa, bez kontrole i neprikladni određenoj situaciji. Takođe, i neočekivani impulsivni izlivi, loša tolerancija anksioznosti i stresa. Sreće se i impulsivnost koja je prisutna u bar dve aktivnosti koje su štetne za tu osobu (seksualni odnosi, zloupotreba supstanci, preterano trošenje novca, brza vožnja, problemi sa ishranom…). Zatim, prisutan je suicidalni rizik (pretnje o izvršenju, postupci ili samopovređujuće ponašanje). Slika o sebi je nestabilna. Često je praćena hroničnim osećajem praznine – opisuje detaljno Lopatić, psiholog klinike „Dr Laza Lazarević“.

Maskiranje simptoma u druge poremećaje

Sagovornica našeg portala napominje i da pacijenti sa graničnim poremećajem ličnosti često ispoljavaju osetljivost na odbacivanje. Tu su i nestabilnost raspoloženja, intenzivan bes, ali i, na primer, depresivni padovi raspoloženja.

Kako se ovi simptomi sreću i kod depresivnih pacijenata ili kod bipolarnog afektivnog poremećaja, u tom smislu postoji preklapanje koje može, upozorava Lopatić, „zakomplikovati“ dijagnostiku.

Kako se granični poremećaj dijagnostikuje i leči

Dijagnostika ovih poremećaja se najčešće obavlja kroz psihijatrijsko-psihološko sagledavanje. Ono podrazumeva psihijatrijski pregled i praćenje, kao i psihološko testiranje upotrebom testovne baterije, koja obično sadrži projektivne testove i neke specifične personalne inventare, opisuje Jelena Lopatić.

Najefikasniji vid lečenja graničnih poremećaja je kroz psihoterapijski proces. On je obično dugotrajan, a u slučajevima intenziviranja simptoma, dekompenzacije ili komplikacija, neophodna je primena i farmakoterapije. Cilj psihoterapijskog tretmana bi bio da pacijent stekne uvid u svoje neprilagođeno ponašanje i da se stvori potreba za, da kažemo, „rekonstrukcijom“. Međutim, teškoća sa ovim pacijentima je u tome što se retko sami javljaju na lečenje. Nisu komplijantni i imaju tendenciju da prekidaju terpijski tretman – naglašava sagovornica eKlinika portala.

Život sa graničnim poremećajem ličnosti nije samo redovno uzimanje terapije

– Dakle, granični poremećaj ličnosti nije bolest u uskom medicinskom smislu, pa se tako i protokol lečenja ne svodi na „redovno uzimanje farmakoterapije“. Obično ljudi sa ovim poremećajem imaju problem u načinu življenja, ličnom ili profesionalnom, pre nego što imaju probleme zbog svojih simptoma. Na lečenje se javljaju zbog naraslog nezadovoljstva i teškoća u radnom ili socijalnom funkcionisanju… Zatim, često na insistiranje drugih osoba iz okruženja, ili eventualno kada se simptomi pojačaju usled sadejstva neke stresne situacije. Od svih ovih okolnosti zavisi planiranje terapijskog tretmana, kao i sam ishod – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal diplomirani psiholog Jelena Lopatić.

TEME:
Radmila
22:03, 27. 08. 2022. Odgovori

Postoje 3 podtipa ovog poremecaja. Petulentni, impulsivni, i smodestruktivni. 80% pacijenata su zene. Moguce su tranzijentne, nespecificne psihoze koje se moraju uociti i lijeciti nizom dozom anti-psihotika.

Predrag Burger
6:32, 28. 08. 2022. Odgovori

Kako osobu sa tim problemom, koja apsolutno ne želi psihoterapiju privoleti da ipak prihvati psihoterapiju? Hvala Vam na eventualnom odgovoru!

Радомир
11:00, 28. 08. 2022. Odgovori

Психијатрија 21. века.
Уситњавање ентитета, суб-суб дијагностификовање без икаквих терапијских ефекта у функцији испразних академских расправа. Амерички нехолистички модел поимања проблема који додатно треба да трауматизира човечанство и припомогне фармакоиндустрији. Да ли ико примећује да је заправо читав живот претворен у психијатрију. Нама је потребно ново антипсихојатријско доба које ће (не)прилагођеност појединца „натрљати* на нос контролишућим државним апаратима који свако одступање јединке од стандарда и друштвених конвенција идентификују као угрожавајући, опасни процес ослобађања личности од стега надзора.
Гранични поремећај личности, објективно тежак, вероватно најтежи из корпуса поремећаја личности, али не маркиран као разлог за преиспитивање социјалних вредности, државних норматива и оправданости заступљених метода социјализације појединца, већ као концепт који даље треба рашчлањивати на подтипове!?!? Зашто? Чему?

Nora
11:03, 28. 08. 2022. Odgovori

Moj sin je skolski primer svega sto ste ovde napisali. Ali ne mogu da ga nagovorim da ode kod psihijatra/psihologa. Muka je velika ziveti s takvom osobom.

Zorica
11:31, 28. 08. 2022. Odgovori

Imam sina, 38 god. Ima psihičke probleme od svoje 11 god. Što je stariji simptomi se pogoršavaju, nervozan je anksiozan i ima šifru šizofrenije. Mene verbalno maltretira a ponekad je i fizički agresivan. Ne dozvoljava mi reč jednu da progovorim, što je dovelo i mene u teško psihičko stanje. Lečio se u više ustanova ali samo lekovima i po neki razgovor sa doktorima. Čim mu malo bude bolje traži da izađe na svoju ruku i posle par dana stanje se vrati na isto ako ne i gore. Kod kuće ne uzima redovno terapiju, ne jede, samo puši i pije kafe. Ne želi da sarađuje i ne prihvata nikakvu pomoć osim novčanu. Ja živim sa malom penzijom i nemam odakle da mu dajem novac a on kad ima sve potroši za dva dana. Interesuje me samo kako i na koji način prići takvoj osobi, kako da uspostavim komunikaciju a da i ja i on ne budemo povređeni. Ako i uspem nešto da kažem on sve u svojoj glavi izokrene na negativno. Osećam se mnogo loše i sve manje imam snage jer me energetski iscrpljuje. Teško mi je kad gledam kako mi sin propada a ne mogu ništa da mu pomognem.
Da li postoji način da se priđe takvim osobama i uspostavi normalan odnos? Psihijatri ne rade sa njim, samo mu daju lekove a psihoterapeuti hoće ali isključivo privatno. Živim sama sa malom penzijom i nemam od čega da plaćam privatne terapije.

MoonsAngel
22:22, 02. 11. 2022. Odgovori

Javite se u Palmotićevu, ako već niste. Objasnite problem, nadam se da će ga zadržati i nadgledati.

Marokanac
20:57, 28. 08. 2022. Odgovori

Slucajno procitao text…isto simptomi kod moje zene.. Kako da resimo problem? Molim za pomoc…😔

Nataša
12:13, 29. 08. 2022. Odgovori

Ovako… Iako neke osobe ne priznaju da imaju, mnoge su i te kako svesne poramroblema koji imaju. Druga stvar, granični poremećaj ličnosti je u većini slučajeva nasledni poremećaj. Osobe koje imaju ovaj problem, imaju i još nekoliko usputnih dijagnoza kao depresiju, postraumatski stresni poremećaj, anksioznost ili bipolarni poremećaj ličnosti. I za kraj, ne leči se. Može samo da se drži pod kontrolom.

Pozdrav od nekog ko ima granični poremećaj ličnosti i koji se uspešno uklapa u sredine i koji je decenijama radio na poslu koji zahteva rad s ljudima.

Zabrinuta
13:41, 29. 08. 2022. Odgovori

Da, oni su relativno funkcionalni, ali mogu da zive u jako losim higijenskim , porodicnim ili drugim uslovima za koje su delimicno sami krivi, zele da kontrolisu druge, iako znaju kako da maskiraju tu svoju sklonost. Nazalost, u slucaju o kome ja pricam, uzrok su duboke celozivotne traume i osetljiva i empaticna priroda osobe koja je dozivela mnoge ruzne stvari i dosla do ovoga. Tesko je ziveti sa tim, a tesko i prihvatiti da im se to desilo. Ne zele da se lece, jer ne vide od cega bi trebalo, za njih smo svi mi ostali „ludi“. Jedino sto pretnje samobustvom vise ne dozivljavam uvek kao realne, mada mi je jasno da je njihov bol dubok i da im je tesko da izdrze.

Ivana
22:03, 29. 08. 2022. Odgovori

Važno je naglasiti da dijagnozu granično poremećene ličnosti isključivo donosi psiholog/psihijatar. I da niko samom sebi ne pripisuje dijagnozu samo zato što je kod sebe primetio jednu ili dve stvari koje se poklapaju iz svih onih silnih redova kojekakvih sajtova. Još više šteti! Ne pomaže. Mislim da ovo treba napisati kao komentar, iako će možda neko reći ‘pa to je logično/normalno/očekivano’ . E, pa, nekad, ipak nije. Hvala za tekst!

Jelena
0:33, 30. 08. 2022. Odgovori

Odlican tekst, sve iz opisa stoji kod licnosti koju poznajem a ima tu dijagnozu .

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend