снимао са МР Главе. И имам кортикално редуктивне промене на мозгу . Најгоре ми је на буџење , мозак сам размишља о свакаквим глупостима ( не жељене мисли ) и осечам како ми се умањују способности и осечаји које сам имао а сада полако нестају ! Почело је са краткорочним заборављањем . Сада ми кажу да ми мозак превремено стари ! Прогрес је доста убрзан и ако ми се неки пут учини ко да је све у реду. Једноставно , сва чула сигурности у себе и своје способности полако попуштају као када се магла полако спушта и успорено све слабије видите . Тако је и са мислима , резоновањем и повечавањем фактора кои ми ремете и нарушавају сигурност и стабилност јер осечам разлику себе данас у односу на јуће ! Раније сам вио константан у осечају сигурности свог менталног здравља па нисам имао потребе о томе да размишљам . Сада се моја стабилност понаша у складу са променама које се дешавају . Колико чу још бити свој не знам али се плашим да се процес убрзава . Посебно забрињава чињеница да ово стање се не лечи веч само може да се успори и то под условом да се ради на прави начин што је велика реткост. Чињеница је да сам свестан да мој живот клизи низ литицу и на њој нема гране да се задржим ! То знаћи да свесно и лагано умирем . Мало прерано али од судбине се побећи не може . Уживајте у животу , шта друго да вам кажем ?
Петар
снимао са МР Главе. И имам кортикално редуктивне промене на мозгу . Најгоре ми је на буџење , мозак сам размишља о свакаквим глупостима ( не жељене мисли ) и осечам како ми се умањују способности и осечаји које сам имао а сада полако нестају ! Почело је са краткорочним заборављањем . Сада ми кажу да ми мозак превремено стари ! Прогрес је доста убрзан и ако ми се неки пут учини ко да је све у реду. Једноставно , сва чула сигурности у себе и своје способности полако попуштају као када се магла полако спушта и успорено све слабије видите . Тако је и са мислима , резоновањем и повечавањем фактора кои ми ремете и нарушавају сигурност и стабилност јер осечам разлику себе данас у односу на јуће ! Раније сам вио константан у осечају сигурности свог менталног здравља па нисам имао потребе о томе да размишљам . Сада се моја стабилност понаша у складу са променама које се дешавају . Колико чу још бити свој не знам али се плашим да се процес убрзава . Посебно забрињава чињеница да ово стање се не лечи веч само може да се успори и то под условом да се ради на прави начин што је велика реткост. Чињеница је да сам свестан да мој живот клизи низ литицу и на њој нема гране да се задржим ! То знаћи да свесно и лагано умирем . Мало прерано али од судбине се побећи не може . Уживајте у животу , шта друго да вам кажем ?
Podelite komentar