Samoubistvo je uzrok jedne od 100 smrti, upozorava Svetska zdravstvena organizacija

SZO je "digla uzbunu" zbog stagnacije ulaganja u mentalno zdravlje širom sveta i ističe da samo 9 odsto ljudi sa depresijom dobija lečenje

Samoubistvo je uzrok jedne od 100 smrti koje se dešavaju širom sveta, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija.  Tim povodom SZO poziva na hitne mere kako bi se zaustavila sve veća kriza mentalnog zdravlja, posebno među mladima.

Na svaku smrt dolazi 20 pokušaja samoubistva

Preporučujemo

SZO je saopštila da, iako je globalna stopa samoubistava donekle opala poslednjih godina, napredak u borbi protiv ovog problema bio je prespor. U 2021. godini - poslednjoj godini za koju su podaci bili dostupni - procenjeno je da je bilo 727.000 samoubistava širom sveta, saopštila je zdravstvena agencija Ujedinjenih nacija.

- Globalno, samoubistvo čini više od jednog od 100 smrtnih slučajeva, a na svaku smrt dolazi 20 pokušaja samoubistva. Ta samoubistva su „uticala na bezbroj drugih života i sredstava za život, jer su prijatelji, negovatelji i voljeni bili primorani da se nose sa nezamislivim teškoćama - istakla je u saopštenju za medije Devora Kestel,  šefica odeljenja za nezarazne bolesti i mentalno zdravlje SZO.

Samoubistvo - drugi vodeći uzrok smrti kod devojčica i žena uzrasta od 15 do 29 godina

Izveštaj SZO „Svetsko mentalno zdravlje danas“ istakao je da samoubistvo ostaje vodeći uzrok smrti među mladima u različitim geografskim područjima i socioekonomskim kontekstima. U 2021. godini, to je bio drugi vodeći uzrok smrti kod devojčica i žena uzrasta od 15 do 29 godina, i treći vodeći uzrok smrti kod muškaraca u istoj starosnoj kategoriji, otkriva izveštaj SZO.

Uprkos globalnom padu stope samoubistava prilagođene starosti od 35 odsto između 2000. i 2021. godine, svet i dalje ne ispunjava svoj cilj - umesto ciljanog smanjenja stope samoubistava za jednu trećinu između 2015. i 2030. godine, trenutni napredak pokazuje da će se postići samo smanjenje od 12 procenata, pokazuju podaci SZO.

Broj ljudi koji žive sa mentalnim poremećajima rastao je brže od globalne populacije

Smanjenja su primećena u svakom regionu - osim u Americi, gde je stopa samoubistava porasla za 17 odsto u istom periodu. Skoro tri četvrtine svih samoubistava dešava se u zemljama sa nižim prihodima, gde živi većina svetske populacije. Iako bogatije zemlje imaju veću stopu samoubistava, kao procenat stanovništva, teško je upoređivati, jer one takođe imaju tendenciju da imaju bolje dostupne podatke od zemalja sa nižim prihodima, istakla je SZO.

Agencija je upozorila da, dok stope samoubistava polako opadaju, prevalencija mentalnih poremećaja poput anksioznosti i depresije raste.

- Između 2011. i 2021. godine, broj ljudi koji žive sa mentalnim poremećajima rastao je brže od globalne populacije - navodi se u izveštaju SZO.

Samoubistvo je posledica neulaganja u mentalno zdravlje

Prema najnovijim nalazima, više od milijardu ljudi živi sa poremećajima mentalnog zdravlja, a SZO je izrazila posebnu zabrinutost zbog rastućeg poremećaja mentalnog zdravlja među mladima.

Iako verovatno postoji dugačak niz pokretača iza povećanja, Mark van Ommeren, šef jedinice za mentalno zdravlje SZO, rekao je da su „dve glavne hipoteze društvene mreže i uticaj pandemije covid 19“. U tom kontekstu, SZO je podigla uzbunu zbog „stagnacije“ ulaganja u mentalno zdravlje širom sveta, pri čemu je srednja vladina potrošnja na mentalno zdravlje ostaje na samo 2 procenata ukupnih zdravstvenih budžeta – ostala nepromenjena od 2017. godine.

Globalno, samo 9 odsto ljudi sa depresijom dobija lečenje, otkrila je SZO.

- Transformacija službi mentalnog zdravlja jedan je od najhitnijih izazova javnog zdravlja - izjavio je u saopštenju šef SZO Tedros Adhanom Ghebreyesus.