Kako visok nivo (LDL) holesterola direktno utiče na pojavu infarkta miokarda

Vodeći uzrok nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti, u koje se ubrajaju srčani i moždani udar, je visok nivo LDL holesterola (lošeg holesterola). Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Ipak, ohrabrujuće je to da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji predstavlja faktor rizika koji najlakše može da se promeni.

Kada je potrebno uraditi prvi skrining test za LDL holesterol

Pacijenti sa povišenim LDL holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome. Kod mnogih pacijenata se povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda. To je razlog zašto bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola. Prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti, ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar. Nakon skrininga, vrlo je važno konsultovati se sa lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL holesterola i druge parametre i faktore rizika, kao što su prethodni kardiovaskularni događaji u porodici, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti na dalje lečenje.

– Mi se u principu rodimo sa jako niskim vrednostima LDL holesterola. Problem nastaje načinom ishrane, ponašanjem, fizičkom neaktivnošću, gojaznošću. Međutim, određeni broj pacijenata, koji nije mali, može imati i određenu genetsku grešku koja dovodi do povišenog holesterola. To oboljenje se zove familijarna ili porodična hiperholesterolemija i uopšte nije retka. To su osobe koje su izložene jako visokim vrednostima holeterola i ako to ne kontrolišu često doživljavaju infarkt miokarda u ranijem životnom dobu. Ukoliko mlađe osobe dobiju infarkt uvek treba posumnjati upravo na porodičnu hiperholesterolemiju. Sve studije koje su do sada rađene jasno pokazuju da što je izloženost većim koncentracijama holesterola duža, rizik od ateroskleroze značajno raste. U lečenju povišenog nivoa holesterola koriste se statini, jer oni prekidaju sintezu holesterola i na taj način ga smanjuju. Sa druge strane se pokazalo posle tolikih decenija primene statina, da i ako se nešto nalepilo na krvne sudove, napravilo aterosklerozu, statini mogu značajno da stabilizuju te naslage da ne budu trošne. Ako se ne postignu zadovoljavajući efekti sa statinima, postoje dodatni lekovi. Srećom poslednjih nekoliko godina u lipidologiji je situacija kao da smo zakoračili u budućnost. Došlo je do razvoja potpuno novih lekova koji fascinantno deluju. Prednost tih lekova je što se neki od njih daju jednom ili dva puta mesečno u vidu injekcije, kako insulin. Osim što su efikasni, sa izuzetno malo neželjenih efekata, najnovija generacija  medikamenata se daje čak jednom u šest meseci i održava nivo lošeg LDL holesterola u dozvoljenim vrednostima – objašnjava prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Kako povišen loš holesterol utiče na krvne sudove

Kliničke manifestacije aterosklerotskog procesa su brojne i pre svega zavise od stepena i brzine nastanka suženja. Simptomi zavise od toga koji krvni sud je začepljen. Kada se ateroskleroza razvije u arterijama koje snabdevaju mozak (karotidne arterije) može doći do moždanog udara, a ukoliko zahvati arterije koje snabdevaju srce (koronarne arterije) može nastupiti srčani udar ili infarkt srca.

– Holesterol iz krvi prelazi u zid krvog suda i u njemu se taloži. Tada dolazi do aktivacije ćelijskog odgovora, naše ćelije bivaju privučene tim kristalima holesterola, koji predstavljaju strana tkiva u zidu krvnih sudova. Na taj način dolazi do razvoja asterosklerotskog plaka. U osnovi je to nakupljanje masti uz reakciju našeg organizma. Za nekoga ko je potpuno zdrav i neko ko je imao infarkt miokarda i ugrađen mu je stent ili je operisan i urađen mu je baj-pas, ne važe iste referentne vrednosti kada je u pitanju nivo holesterola. Referentne vrednosti koje stoje u laboratorijskim analizama važe samo za zdravu populaciju. Za ljude koji su imali neki kardiološki događaj, te vrednosti su mnogo niže. Ukoliko potpuno zdrava osoba ima loš holesterol 2,5 mmola/l, to je u redu. Međutim, iste tolike vrednosti lošeg holesterola nisu dobre za osobu koja je već imala infarkt. Prema evropskim preporukama, kod takvih pacijenata loš holesterol mora da bude ispod 1,4 mmol/l. Tu međutim, nastaje problem kada razgovaramo sa bolesnicima i kada im kažemo da im nije dobar holesterol, a oni po laboratorijskim analizama vide da su im te vrednosti u granicama normale. Mi razgovaramo sa našim kolegama koji se bave laboratorijskom medicinom, da se uvrsti skala referentnih vrednosti i za ljude koji su prethodno imali neki kardiološki događaj – prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

„Neće baš mene” je pogrešno razmišljanje

Da bi se unapredilo javno zdravlje i to u segmentu kardiovaskularnih oboljenja, za koje smo svesni da odnose najviše života poslednjih decenija, da predstavljaju značajno opterećenje kako za pojedinca i njegovu porodicu, tako i za zdravstveni i ekonomski sistem,  neophodno je da udruženim naporima države, zdravstvenih radnika i udruženja pacijenata omogući dobru strategije za kontrolu i prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti, među kojima je KVB vodeći uzrok smrti u populaciji.

– Svi mislimo „neće baš mene“, ali to je pogrešno. Infarkt dolazi iznenada i ne bira ni pol, ni uzrast, ni osobu, ni rasu. Pacijenti, pre svega treba da slušaju svoje lekare/kardiologe, vode uredan život, redovno idu na kontrole i piju propisane lekove. Kada bi svako za sebe i svoje bližnje, učinio taj mali napor, verujem da bismo mogli spasiti veliki broj ljudskih života, da možemo prevenirati veliki broj infarkta i sprečiti fatalne ishode – kaže Ivan Toljagić, predsednik Udruženja „Moja druga šansa“.