Prof. dr Svetlana Stanišić: Melatonin se stvara u mozgu i dostiže najvišu koncentraciju tokom noći između 02 i 04 časa ujutru Foto: Svetlana Stanišić/privatna arhiva/Shutterstock
Melatonin je hormon koji je često obrađivana tema brojnih studija u poslednjim decenijama. Pokazalo se da ima pregršt interesantnih i potencijalno korisnih efekata na zdravlje kako u životinjskim, tako i u studijama na humanim subjektima ne samo u održavanju kvalitetnog sna.
Kako u razgovoru za eKlinika portal kaže prof. dr Svetlana Stanišić, istraživanja na životinjama pokazuju da melatonin može imati neuroprotektivne efekte u slučajevima moždanog udara, smanjujući zapaljenski odgovor, otok tkiva i oštećenje krvno-moždane barijere.
Naime, studija objavljena u Journal of Pineal Research (2023) pokazala je da melatonin u kombinaciji sa hipotermijom (hlađenjem tela) značajno smanjuje oštećenje neurona kod pacova nakon ishemijskog moždanog udara. Ovo sugeriše da bi terapijski protokoli sa melatoninom mogli biti korisni u akutnoj fazi šloga. Iako ovi rezultati ukazuju na potencijalnu primenu u neurološkim poremećajima, klinička istraživanja na ljudima su još u toku.
Prof. dr Stanišić, čiji se rad fokusira na biohemijske mehanizme u ishrani, naglašava da melatonin ima obećavajuća antioksidativna i neuroprotektivna svojstva. Naglašava, međutim, da njegova upotreba u lečenju Alchajmerove i Parkinsonove bolesti zahteva dalja klinička ispitivanja.
Prema rečima prof. dr Stanišić, ono što je do sada ostajalo u senci jeste uticaj melatonina na organe poput jetre, pankreasa, bubrega, srca, pluća i creva.
– Melatonin se, osim u epifizi (pinealnoj žlezdi) luči i u gastrointestinalnom traktu, gde može dostići znatno veće koncentracije nego u krvotoku. Istraživanja sugerišu da crevni melatonin deluje lokalno, regulišući motilitet creva i antioksidativnu zaštitu. Ali, njegov direktan uticaj na pankreas i druge organe još uvek nije potpuno razjašnjen. Pretpostavlja se da ovaj uticaj može biti posredovan cirkadijalnim ritmovima ili interakcijom sa crevnom mikrobiotom, ali su za preciznije zaključke neophodne dalje studije – nagoveštava naša sagovornica.
– Melatonin može indirektno uticati na metabolizam glukoze preko modulacije cirkadijalnog ritma i interakcije sa pankreasom. Istraživanja sugerišu da prirodni noćni porast melatonina utiče na smanjenje sekrecije insulina i osetljivost tkiva na insulin. To je deo normalnog cirkadijalnog ritma. Međutim, kod osoba koje rade noćne smene ili su izložene nepravilnim svetlosnim uslovima, poremećena sinhronizacija melatonina i metaboličkih hormona može povećati rizik od poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. Rad u Cell Metabolism (2023) otkrio je da melatonin poboljšava insulin senzitivnost kod miševa hranjenih visokomasnom ishranom, kroz aktivaciju smeđeg masnog tkiva. Melatonin je takođe smanjio infiltraciju masti u jetri, što ukazuje na potencijalnu primenu u lečenju nealkoholne masne bolesti jetre – otkriva redovna profesorka na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije.
Istraživanja pokazuju da vreme unosa hrane može uticati na sintezu melatonina i metabolizam glukoze. Na primer, navodi prof. dr Stanišić, unos ugljenih hidrata sa visokim glikemijskim indeksom u večernjim satima može narušiti noćni nivo melatonina i smanjiti kontrolu šećera u krvi.
Dodaje da se zbog toga preporučuje:
Kako kaže prof. dr Svetlana Stanišić, novija istraživanja otkrivaju dvosmernu vezu između melatonina i crevne flore.
– Egzogeni melatonin (bilo iz suplemenata ili produkovan van pinealne žlezde, npr. u crevima) može pozitivno uticati na sastav mikrobiote. Recimo, smanjuje odnos Firmicutes/Bacteroidetes (pokazatelj crevnog zdravlja) i povećava prisustvo korisnih bakterija poput Akkermansia, koje jačaju crevnu barijeru. U studijama na miševima melatonin je popravio disbiozu izazvanu lošom ishranom ili stresom. Došlo je do delimičnog obnavljanja zdravog balansa bakterija (npr. normalizacija nivoa Bacteroides, Ruminococcaceae, itd.). Pored toga, melatonin svojim antioksidativnim i antiinflamatornim dejstvom štiti creva. U modelima kolitisa (upale creva) kod miševa, smanjio je oksidativni stres i poboljšao opšte zdravlje creva. Zanimljivo, crevna mikrobiota takođe utiče na stvaranje melatonina – bakterije moduliraju metabolizam triptofana i serotonina, ključnih prekursora melatonina – kaže naša sagovornica i dodaje:
– Ovaj mikrobiota–melatonin krug znači da zdrava flora može pomoći normalnoj proizvodnji melatonina, dok melatonin pomaže održanju zdrave flore. Iako se većina dokaza zasniva na životinjskim modelima i mehanističkim studijama, ovi nalazi otvaraju mogućnost da melatonin ili terapije usmerene na melatonin mogu biti korisne za poremećaje creva (npr. sindrom iritabilnog creva ili upalne bolesti creva). Ipak, za čvrste preporuke potrebne su kliničke studije na ljudima – naglašava naša sagovornica.
Pored uloge u regulaciji sna, melatonin se istražuje i u kontekstu imunoloških funkcija. Profesorka Stanišić prenosi nam da neke studije sugerišu da može doprineti smanjenju odbacivanja transplantiranih organa kroz imunomodulatorne mehanizme. Naime, eksperiment na svinjama (2023, Transplantation) pokazao je da tretman melatoninom pre transplantacije bubrega produžava preživljavanje transplantata. Ovo je prvi put demonstrirano na velikim životinjama, što otvara put za klinička ispitivanja.
Takođe, u vezi sa imunološkim sistemom, meta-analiza u Frontiers in Immunology (2022) istakla je da melatonin, zbog antiinflamatornog i antioksidativnog delovanja, može umanjiti citokinsku oluju kod teških slučajeva COVID-19.
– Istraživanje u Cancer Research (2022) demonstriralo je da melatonin inhibira rast hormono-zavisnih tumora dojke (ER+) blokiranjem signalnog puta mTOR, koji podstiče ćelijsku proliferaciju. Takođe, melatonin je pojačao antitumorski efekat tamoksifena u in vitro modelima. Ovi nalazi podržavaju ulogu melatonina kao adjuvantne terapije, posebno kod pacijenata s poremećenim cirkadijalnim ritmom. Iako je većina studija iznela rezultate istraživanja na životinjama i još uvek nije u kliničkoj fazi, rezultati su obećavajući, posebno u kombinaciji sa drugim terapijama. Međutim, neophodno je razlikovati efekte endogenog melatonina od suplemenata, čija bezbednost i doziranje zahtevaju personalizovani pristup – upozorava prof. dr Stanišić.
Suplemente melatonina široko koriste osobe sa poremećajima spavanja. Kako kaže naša sagovornica, istraživanja pokazuju da melatonin može skratiti vreme do uspavljivanja i poboljšati kvalitet sna. Ovo se posebno odnos na starije odrasle i osobe sa cirkadijalnim poremećajima.
– Kratkoročno uzimanje melatonina deluje bezbedno, sa blagim neželjenim efektima poput dnevne pospanosti, glavobolje ili vrtoglavice. Čak i visoke doze retko izazivaju ozbiljne nuspojave. Međutim, dugoročna bezbednost nije potpuno razjašnjena, jer većina studija traje kraće od 3 meseca. Postoje naznake da produžena upotreba ne izaziva zavisnost niti sindrom ustezanja, ali su potrebne dodatne studije da bi se potvrdilo da nema efekata down-regulacije receptora ili narušavanja prirodnog ritma tela – ističe profesorka.
Prema njenim rečima, doziranje varira:
– U istraživanjima su korišćene doze od 0,3 mg do 15 mg, a u posebnim slučajevima i mnogo više (čak do 600 mg u ekvivalentu za istraživanja na miševima). Uopšteno, doze do 5 mg/dan su najčešće, dok veće doze mogu povećati učestalost blagih nuspojava. Klinički, melatonin se smatra sigurnijim od klasičnih hipnotika, ali lekari ističu da se kod starijih i hronično obolelih treba pažljivo dozirati i pratiti zbog mogućih interakcija i varijabilne osetljivosti. Za poboljšanje prirodne sinteze melatonina preporučuje se izbegavanje plavog svetla (ekrani) 2-3 sata pre spavanja, jer ono inhibira lučenje melatonina. Takođe, i održavanje redovnog sna i buđenja u skladu sa prirodnim svetlosnim ciklusima – savetuje prof. dr Svetlana Stanišić u razgovoru za eKlinika portal.