Kompresija kičmene moždine dešava se kod otprilike 5 odsto onkoloških pacijenata, kada se metastaze pojave na kostima kičme. Najčešće do toga dolazi kod primarnih tumora dojke, pluća, prostate i neuroblastoma (kod dece).
Šta je kompresija kičmene moždine i koji su simptomi
Maligne ćelije u leđima odnosno kičmi mogu da izvrše pritisak na kičmenu moždinu i tada dolazi do kompresije kičmene moždine. Jedan od najranijih simptoma ovog stanja je bol u leđima ili vratu. Veoma je važno odreagovati blagovremeno jer zbog kompresije kičmene moždine može doći do paralize. Ukoliko su pogođene noge osoba ne može da hoda, a ako tumorska tvorevina pritiska kičmenu moždinu u vratu, oduzimaju se ruke i noge. Na kompresiju kičmene moždine mogu da ukažu sledeći simptomi:
- bol u leđima (ponekad se bol spušta niz jednu ili obe noge)
- utrnulost nogu
- utrnulost i bol u stomaku
- slabost u nogama
- problemi sa pomeranjem nogu
- problemi sa mokrenjem
- inkontinencija (urin ili stolica).
Može li kompresija kičmene moždine da bude bez bola
Najčešći simptom kompresije kičmene moždine je bol u predelu zahvaćenog segmenta kičme. U retkim slučajevima, stanje ne mora biti praćeno bolom. Pored bola, dominira motorna slabost i inkontinencija. Lezije u predelu cervikalne kičme mogu da rezultiraju kvadriplegijom, torakalnom paraplegijom, kao i lumbalne i sakralne regije. Moguća je i paraliza mokraćne bešike ili rektuma, kao i kompletna motorna slabost donjih ekstremiteta. Čak do 50 odsto pacijenata nije pokretno već prilikom postavljanja dijagnoze kompresije kičmene moždine.
Na koji način dolazi do kompresije kičmene moždine
Oko 90 odsto slučajeva kompresije kičmene moždine nastaje širenjem metastatskog tumora. Najčešće prethodno biva zahvaćen neki od pršljena. Kičmena moždina je tada izložena direktnom pritisku a onda demijelinizaciji i oštećenjima. Posledično, dolazi do kompresije krvnih sudova, ishemije i edema. U slučaju limfoma, na primer, maligne ćelije mogu da uđu u epiduralni prostor i uzrokuju oštećenja urastajući u vertebralne otvore i bez razaranja pršljenskog tela. Međutim, većina tumora ostaje u epiduralnom prostoru.
Dijagnostika i lečenje
Postavljanje dijagnoze počinje RTG snimkom kičme, koji u čak 90 odsto slučajeva potvrđuje sumnju na patološke promene. CT (skener) je senzitivnija metoda od standardne radiografije i preporučuje se. Kod sumnje na maligne lezije u kičmenoj moždini, metoda izbora je magnetna rezonanca (MRI).
Potvrđivanjem dijagnoze, potrebno je da lečenje počne što pre u cilju sprečavanja progresije i daljih oštećenja. Radioterapija je osnova tretmana najvećeg broja slučajeva kompresije kičmene moždine kod onkoloških pacijenata. Zrače se zahvaćena pršljenska tela. Druga metoda je hirurška i indikovana je kod lezija nepoznate histologije, kod patoloških fraktura koje dovode do fragmentacije i pritiska na kičmenu moždinu, statičke nestabilnosti skeleta i kičme, kao i u slučaju kompresije kičmene moždine u ranije zračenoj regiji. Kod frakture se pravi interna ili eksterna fiksacija, dekompresija kičmene moždine i stabilizacija kičmenog stuba.
Kakva je prognoza za ove pacijente
Prognoza zavisi pre svega od prethodnog stanja acijenta, odnosno njegovog neurološkog statusa pre započinjanja tretmana. Manje od 5 odsto inicijalno paraplegičnih slučajeva „stane na noge“, a 80 odsto prethodno pokretnih zadržavaju taj status. Upravo ove brojke su potvrda važnosti ranog prepoznavanja simptoma, blagovremene dijagnostike i što hitnijeg započinjanja terapije. Zračna terapija se često koristi kao deo tretmana, ponekad u kombinaciji sa steroidima i kortikosteroidima. Dobro je započeti sa ovom terapijom što pre.
Ukoliko kičmena moždina već pokazuje znake oštećenja, hitan hirurški tretman je najbolja opcija. To može omogućiti pacijentu da hoda i funkcioniše sa većim uspehom u odnosu na rezultate koje bi pružila sama zračna terapija. Međutim, hirurgiju nije moguće sprovesti kod svih pacijenata, što zavisi od njihovog opšteg stanja i konzilijarne procene.
