Novo istraživanje ukazuje na vezu između povišenog insulina, povezanog sa lošom ishranom i gojaznošću, i razvoja raka pankreasa Foto Shutterstock
Insulinska rezistencija – nesposobnost tela da pravilno reguliše nivo šećera u krvi – može biti tihi ubica koji utiče na pankreas, dovodi do upale i mutiranja njegovih ćelija pretvarajući ih u tempirane bombe. Novo istraživanje ukazuje na vezu između povišenog insulina, povezanog sa lošom ishranom i gojaznošću, i razvoja raka pankreasa, koji je treći vodeći uzrok smrti od raka u Sjedinjenim Državama.
Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela ne reaguju efikasno na insulin, hormon koji se proizvodi u pankreasu koji podstiče ćelije da povlače šećer iz krvi da bi ga koristile kao energiju. Insulinska rezistencija dovodi do povišenog nivoa šećera u krvi i može izazvati dijabetes tipa 2.
Insulinska rezistencija povezana sa gojaznošću i dijabetesom poznati je faktor rizika za rak pankreasa. Istraživanje New University of British Columbia (UBC) objavljeno u Cell Metabolism pokazuje kako do ovoga dolazi. Višak insulina preterano stimuliše ćelije pankreasa koje prave probavne sokove. Ovo izaziva zapaljenje, pretvarajući ćelije u prekancerozno stanje.
– Ovi nalazi imaju najjače implikacije za one koji znaju da su u većem riziku od razvoja duktalnog adenokarcinoma pankreasa (najčešći oblik), ali su primenljivi na sve – kažu autori studije i istraživači UBC James Johnson i Janel Kopp.
– Naši podaci pokazuju da veći rizik od raka pankreasa povezan sa lošom ishranom i gojaznošću može biti posledica viših nivoa insulina povezanih sa ovim stanjima – naveli su oni. Takođe sugeriše da snižavanje insulina uz pomoć lekova, ishrane ili vežbanja može sprečiti rak pankreasa.
Ova studija otkriva ulogu insulina u započinjanju raka pankreasa, kaže dr Emily Gallagher, docent na Odseku za endokrinologiju, dijabetes i bolesti kostiju u Mount Sinai Health System.
– Ona pokazuje važnost insulinskog receptora u regulisanju proizvodnje digestivnih enzima i upale u pankreasu – kaže dr Gallagher, napominjući da je važno pitanje kako se ove informacije mogu koristiti za smanjenje rizika od raka pankreasa kod ljudi sa visokim nivoom insulina.
Povišen insulin, ili hiperinsulinemija, nastaje kada nivo insulina prelazi normalni opseg. Javlja se kada telo postane otporno na insulin, odnosno, kada ćelije u našem telu prestaju normalno da reaguju na insulin.
Osim raka pankreasa, visok insulin povezan je sa rakom debelog creva, dojke, endometrijuma, jetre, jajnika i želuca, kaže dr Gallagher.
U pregledu prethodno objavljenih istraživanja na ovu temu objavljenom u Nature, ona je navela probleme metabolizma insulina kao one koji ometaju lečenja raka. Sa rastućom gojaznošću i dijabetesom širom sveta i spoznajom da povišen insulin može doprineti neuspehu lečenja, razumevanje insulinske signalizacije u progresiji raka je kritično, navodi se u ovom pregledu. Za razliku od normalnih ćelija, ćelije raka se oslanjaju na glukozu kao svoj primarni izvor energije jer ne mogu da metabolišu masti. Ograničavanje unosa glukoze kroz ishranu može pomoći u izgladnjivanju i eliminaciji ćelija raka.
Ćelije raka razvijaju se zahvaljujući šećeru, a visok nivo šećera u krvi zbog insulinske rezistencije podstiče njihov rast. Lek za dijabetes metformin, koji snižava šećer u krvi, može imati efekte u borbi protiv raka, ukazuje nedavna studija objavljena u Diabetes Care. Ovaj lek povećava osetljivost na insulin i smanjuje proizvodnju glukoze u jetri.
Visok insulin može godinama da prethodi visokom šećeru u krvi i dijabetesu, kaže dr Gallagher.
– Zbog toga, ljudi koji imaju metabolički sindrom, gojaznost ili predijabetes imaju veći rizik od razvoja raka zbog viših nivoa insulina, čak i u odsustvu visokog nivoa glukoze u krv – upozorila je ona.
Taktike koje smanjuju cirkulišući insulin mogu takođe smanjiti rizik od raka. Ishrana, vežbanje, gubitak težine – sve to može pomoći u smanjenju nivoa insulina.
Prošla istraživanja pokazala su da pacijenti koji su bili podvrgnuti barijatrijskoj hirurgiji, koji su imali niži nivo insulina posle operacije, imaju manji rizik od razvoja raka.
Postoje efikasne strategije koje mogu pomoći da se nivo šećera u krvi održi u zdravom opsegu.
1. Konzumiranje uravnotežene ishrane i hranljivih namirnica
Konzumiranje cele hrane kao što su voće, povrće, nemasni proteini i integralne žitarice pomaže u regulisanju šećera u krvi. Usredsredite se na hranu bogatu vlaknima, jer se ona sporo vari i sprečava skokove šećera u krvi. Birajte zdrave masti kao što su avokado i orašasti plodovi umesto zasićenih ili trans masti.
2. Važna je veličina porcija
Čak i zdrava hrana može povećati šećer u krvi ako se prejedete. Vodite računa o veličini porcije tako što ćete koristiti manje tanjire, meriti hranu i primenjivati svesnu ishranu. Svesna ishrana je pristup hrani koji se fokusira na senzualnu svest pojedinaca o hrani i njihov doživljaj hrane, odnosno, izgradnja zdravog odnosa sa svojim telom i sa hranom. Ovo vam može pomoći da izbegnete prejedanje i podstaknete zdravije obrasce ishrane.
3. Redovno vežbanje
Redovno vežbanje koristi onima sa dijabetesom ili onima koji su u opasnosti od ove bolesti. Poboljšava osetljivost na insulin, što olakšava održavanje zdravog šećera u krvi. Lagana vežba posle obroka takođe može pomoći da se odmah kontroliše porast šećera u krvi.