Blokatori kalcijumovih kanala koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska ili različitih srčanih oboljenja Foto: Shutterstock
Blokatori kalcijumovih kanala su lekovi koji se uzimaju kako bi se povećao protok krvi i kiseonika do srca. Lekari mogu da propišu blokatore kalcijumovih kanala za lečenje visokog krvnog pritiska ili različitih srčanih oboljenja. Kalcijum je neophodan za kontrakcije mišića u celom telu. Ovaj mineral ulazi u mišićne ćelije kroz jonske kanale – sitne pore na površini ćelije, a proces je neophodan za uobičajeno funkcionisanje tela.
Postoje dve različite vrste blokatora kalcijumovih kanala, koji se zovu dihidropiridin i nedihidropiridin.
Dihidropiridin – Dihidropiridini ciljaju određenu vrstu kalcijumovih kanala u telu. Oni izazivaju širenje krvnih sudova tako što snižavaju krvni pritisak.
Primeri dihidropiridina su:
Ponekad je moguće da ovi lekovi previše prošire krvne sudove, što može da dovede do otoka stopala i nogu. Lekari pažljivo propisuju dozu koja smanjuje rizik od ovih neželjenih efekata. Nekada lekari propisuju blokatore kalcijumovih kanala koji imaju produženo oslobađanje. Tada telo apsorbuje lek tokom dužeg vremenskog perioda što sprečava krvne sudove da se previše prošire.
Nedihidropiridini – Nedihidropiridini proširuju krvne sudove na isti način kao i dihidropiridini. Međutim, oni imaju dodatni efekat na srce jer mogu da pomognu u kontroli brzine otkucaja srca.
Primeri nedihidropiridina su:
Verapamil specifično cilja ćelije srčanog mišića ili srčanog tkiva. Lekari propisuju ovaj lek za smanjenje bolova u grudima jer opušta krvne sudove i smanjuje količinu kiseonika koju srce zahteva. Verapamil je takođe koristan za usporavanje atipično brzih i potencijalno opasnih srčanih ritmova. Diltiazem je lek za kontrolu srčanih aritmija (brz ili nepravilan srčani ritam) i snižavanje krvnog pritiska. U poređenju sa verapamilom, ima manje značajan uticaj na rad srca.
Lekari obično propisuju blokatore kalcijumovih kanala za lečenje visokog krvnog pritiska. Ovi lekovi takođe mogu da se upotrebljavaju za:
Naučnici trenutno istražuju druge potencijalne mogućnosti za upotrebu blokatora kalcijumovih kanala. Na primer, smanjenjem visokog krvnog pritiska, naučnici veruju da blokatori kalcijumovih kanala mogu da smanje rizik od nastanka Alchajmerove bolesti. Nekoliko drugih vrsta lekova ima efekat sličan onom koji imaju blokatori kalcijumovih kanala.
Beta-blokatori usporavaju srčanu aktivnost ograničavajući efekte hormona stresa, kao što su epinefrin i norepinefrin. Ovi lekovi su efikasni u snižavanju krvnog pritiska.
Primeri beta-blokatora su:
Naučnici su otkrili da su i beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala efikasni u snižavanju krvnog pritiska, što ih čini korisnom terapijom za niz stanja koja utiču na srce, uključujući anginu i aritmiju. American Heart Association preporučuje blokatore kalcijumovih kanala kao prvu liniju farmakološkog lečenja visokog krvnog pritiska kod većine ljudi i udruženje savetuje da beta-blokatori treba da budu opcija drugog izbora.
Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) su još jedna vrsta lekova za visok krvni pritisak i različita oboljenja srca. Oni opuštaju krvne sudove i olakšavaju srcu da pumpa krv po telu. ACE inhibitori deluju tako što blokiraju enzime koji sužavaju krvne sudove, što omogućava krvi da teče kroz krvne sudove bez da vrši pritisak na njih.
Primer ACE inhibitora su:
ACE inhibitori mogu da imaju neželjene efekte koji se javljaju u vidu suvog kašlja ili iritacija na koži.
Uobičajeni neželjeni efekti su:
Neželjeni efekti koji se ređe javljaju su:
Ako pacijent doživi neki od navedenih neželjenih efekata zbog uzimanja blokatora kalcijumovih kanala treba da se obrati lekaru. Lekar može da smanji dozu ili da propiše neki drugi lek.
Preporuka je da se blokatori kalcijumovih kanala uzimaju uz obrok kako se ne bi pojavili gastrointestinalni problemi.
Međutim, ne preporučuje se korišćenje grejpfruta (ni soka od grejpfruta) uz ove lekove.
Grejpfrut sadrži furanokumarine koji blokiraju enzim u telu zadužen za razgradnju lekova što pomaže nekim medikamentima da brže uđu u krvotok i u njemu dostignu visoke nivoe. Kao posledica te interakcije lek može da ima i nekoliko puta jače dejstvo nego što je potrebno.