Bademi su prepuni raznih hranljivih materija Foto: Shutterstock
Bademi i njihovo uključivanje u ishranu mogli bi da budu način da se poveća unos vlakana bez bojazni od lošeg uticaja na sistem za varenje, smatraju istraživači.
Još uvek učimo o ljudskom mikrobiomu, 10–100 triliona mikroorganizama koji žive u našim telima, prvenstveno u ljudskim crevima. Deo po deo, istraživači povezuju kako ovaj ogroman i sićušni univerzum funkcioniše i kako utiče na naše zdravlje.
Čini se da je važan igrač u zdravlju creva butirat, kratkolančana masna kiselina koja podržava zdravlje samog mikrobioma.
– Butirat je važan za zdravlje creva, jer deluje kao primarni izvor goriva za ćelije debelog creva, omogućavajući im da funkcionišu optimalno. Takođe je uključen u signalizaciju crevima da započne proces apsorpcije hranljivih materija – objasnila je dr Alice Creedon za Medical News Today (MNT).
– Pored toga – rekla je dr Creedon – butirat proizveden u crevima može da uđe u krvotok gde je uključen u regulaciju zdravlja u drugim delovima tela, kao što su jetra, mozak i pluća.
Dr Creedon je postdoktorski istraživač na Odeljenju za studije ishrane na King’s College London. Ona je takođe prvi autor nove studije koja istražuje vrednost badema kao sredstva za podršku snabdevanju mikrobioma butiratom. Studija pokazuje da konzumiranje šake badema svakog dana promoviše proizvodnju butirata.
Istraživanje dr Creedon dokumentuje prednosti konzumiranja oko 57 grama, odnosno oko 46 badema dnevno.
– Butirat podržava crevnu barijeru, koja sprečava bakterije i druge mikrobe da uđu u krv. Pri tome, butirat može da pomogne u smanjenju upale, upravljanju stanjima kao što je IBS (sindrom iritabilnog creva) i smanjenju gastrointestinalne nelagodnosti kao što je nadimanje – rekla je za MNT Allison Tallman, registrovani dijetetičar nutricionista.
– Butirat se proizvodi fermentacijom vlakana u debelom crevu. Zbog toga povećanje vlakana u ishrani, kao što je badem, povećava nivoe butirata, što pozitivno utiče na zdravlje naših creva – dodala je Tallman.
Govoreći o nutritivnoj vrednosti badema, Tallman je dalje primetila sledeće:
– U jednoj porciji badema nalazi se veliki broj raznih hranljivih materija, kao što su 4 grama vlakana, 13 grama ‘dobrih’ nezasićenih masti, 1 gram zasićenih masti i 50 odsto dnevne vrednosti vitamina E, i lako se mogu uključiti u našu ishranu na razne načine.
Učesnici u sadašnjoj studiji bili su 87 zdravih odraslih žena i muškaraca, starosti od 18 do 45 godina. Sami su prijavili da redovno jedu užinu, najmanje dve dnevno, i da nisu bili na ishrani sa umerenim ili visokim sadržajem masti od preko preporučenih 22 grama masti dnevno.
Za studiju, istraživači su podelili učesnike u tri grupe, koje su se razlikovale po hrani kojom su zamenili uobičajenu užinu.
Jedna grupa jela je dve porcije od po 28 grama celih badema dnevno, dok je druga grupa imala dve porcije od po 28 grama mlevenih badema dnevno. Treća, kontrolna grupa jela je mafine koji su organizmu davali ekvivalentnu količinu energije kao i bademi. Period ispitivanja trajao je 4 nedelje. Na kraju ispitivanja, istraživači su otkrili da su grupe koje su konzumirale bademe imale značajno više nivoe butirata u fekalnoj materiji od kontrolne grupe, 24,1 mikromola po gramu umesto 18,2 mikromola po gramu. Nije bilo značajne razlike između grupa u simptomima creva, vremenu prolaska kroz creva – količini vremena potrebnom da hrana uđe i izađe iz digestivnog sistema – ili konzistenciji stolice.
Pored toga, sve tri grupe imale su sličnu količinu fekalnih bifidobakterija, bez evidentnih razlika u mikrobioti creva na nivou tipa ili u pogledu raznolikosti.
Studija je pratila razliku između konzumiranja celih ili mlevenih badema u smislu proizvodnje butirata.
Pojedinci koji su jeli cele bademe imali su 1,5 više pražnjenja svake nedelje od onih koji su jeli mlevene bademe.
Dr Creedon je istraživala zašto se to dešava:
– Celi bademi se razlikuju od mlevenih badema po količini masti koja dospeva u debelo crevo. Kada konzumiramo cele bademe, veliki deo masti izbegava varenje i stiže do debelog creva. Za poređenje, više masti u mlevenim bademima se vari u gornjem (gastrointestinalnom) traktu.
– Moguće je – primetila je dr Creedon – da je povećana masnoća u debelom crevu kod onih koji jedu cele bademe služila za olakšanje prolaza stolice i povećanje njene težine. Oba ova efekta mogu povećati učestalost stolice kod ovih ljudi. Malo je istraživanja o uticaju masti na učestalost stolice. Stoga, ovi nalazi zahtevaju dalju istragu u budućim ispitivanjima.
Iznenađujuće je, kaže dr Creedon, da su „(nakon) žvakanja, mleveni bademi imali značajno manje čestice u poređenju sa celim bademima”.
– Kada smo ubacili izmerene vrednosti ove distribucije veličine čestica celih i mlevenih badema u matematički model koji predviđa količinu masti koja se oslobađa iz pojedenih badema tokom varenja, otkrili smo da model predviđa da mleveni bademi oslobađaju znatno više masti od celih badema – dodala je dr Alice Creedon.