Alkoholizam

Alkoholizam predstavlja najrasprostranjeniju bolest zavisnosti, od čijih posledica na godišnjem nivou umre 3,3 miliona ljudi u svetu. Štetna upotreba alkohola spada u četiri vodeća faktora rizika za obolevanje od nezaraznih bolesti, a pored toga sve veći broj istraživanja pokazuje povezanost štetne upotrebe alkohola sa zaraznim bolestima poput HIV-a. Posle depresije, alkoholizam je psihički poremćaj koji u najvećoj meri doprinosi invalidnosti stanovništva, i kao takav predstavlja značajan zdravstveni ali i ekonomski problem. 

Dugotrajno lečenje, nezaposlenost, smanjena produktivost, nasilje i kriminal utiču ne samo na pojedinca koji je zavistan od alkohola, već i na ekonomsko i emocionalno stanje čitave porodice, odnosno društvene zajednice. 

U 2013. godini u Srbiji je 53,9% stanovništva konzumiralo alkohol (povremeno ili svakodnevno),  najveći procenat među njima su uzrasne dobi od 35 do 34 godine (66%). Prema podacima SZO iz 2016. godine prosek potrošnje alkohola po glavi stanovnika je 11,1 litara, od čega žene konzumiraju tri puta manje alkohola nego muškaraci.

U Srbiji postoji kulturološki fenomen da alkohol zauzima centralno mesto u mnogim dešavanjima, prilikom obeda, proslava i okupljanja, te je ovakavo ponašanje nažalost socijalno prihvatljivo. 

Simptomi alkoholizma

Učestalost konzumacije alkohola ne mora biti kriterijum za procenu zavisnosti, već uneta količina i posledice koje se tom prilikom ostvaruju. Klinička slika može biti blaga, umerena ili teška zavisno od učestalosti i težine simptoma koji se prepoznaju. 

Promene ličnosti koje nastaju usled dugotrajne upotrebe alkohola nazivamo simptomima, i u njih spadaju:

• Nemogućnost kontrole nad uzimanjem alkohola, u smislu početka, završetka ili nivoa upotrebe 
• Jaka žudnja i potreba za uzimanjem alkohola
• Tolerancija alkohola – neophodne su povećane doze alkohola da bi se postigli isti efekti koji su ranije postizani nižim dozama
• Neuspeli pokušaji ograničavanja upotrebe alkohola 
• Neodgovornost, lenjost i nezainteresovanost za preuzimanje sopstvene odgovornosti u okviru porodičnih, poslovnih i socijalnih relacija 
• Nastavak upotrebe alkohola i pored jasnih činjenica o štetnim posledicama
• Nemogućnost rekonstrukcije događaja ili gubitak memorije prilikom konzumacije alkohola

Faktori rizika

Precizan etiološki faktor za nastanak alkoholizma nije poznat, međutim postoji niz faktora koji povećavaju rizik za razvoj ovog oboljenja, u koje spadaju:

• Konzumiranje više od 14 standardnih pića nedeljno ili 4 SP tokom jedne situacije za muškarce; dok za žene visokorizično pijenje podrazumeva više od 7 standardnih pića(SP) nedeljno ili 2 SP tokom jedne određene situacije;
• Ispijanje više od 5 standardnih pića bar jednom u toku nedelje; (opijanje)
• Pojava alkoholizma u parodici (roditelj ili bliski rođak) 
• Psihički poremećaji poput depresije, shizofrenije, bipolarnog ili anksioznih poremećaja; 

Postoje i dodatni faktori rizika koji se javljaju kod osoba koje: 

• Imaju nisko samopouzdanje 
• Osećaju pritisak od strane vršnjaka
• Žive u porodici ili društvenoj zajednici u kojoj je konzumiranje alkohola socijalno prihvatljivo i uobičajeno 
• Imaju istoriju stresnih događaja ili traume

Prevencija alkoholizma 

Rana dijagnostika faktora rizika i intervencija kod mladih može sprečiti razvoj poremećaja uzrokovanih upotrebom alkohola. 

U opšte preventivne mere spadaju: 

• Kontinuirana edukacija omladine tokom školovanja o alkoholizmu kao socio medicinskoj bolesti 
• Upoznavanje roditelja sa načinima preoznavanja zloupotrebe alkohola, i daljem postupanju
• Promovisanje zdravih životnih navika u porodici, školi i društvu  

Dijagnoza

Razvoj alkoholizma je spor i postepen, a u proseku je potrebno 11 do 13 godina da bi se razvila zavisnost od alkohola. Iako predstavlja jedan od najozbiljnijih problema javnog zdravlja, često ostaje neotkriven

Dijagnoza alkoholizma se postavlja kada su ispunjeni određeni kriterijumi načina upotrebe alkohola koje je dovelo do oštećenja zdravlja koje može biti organsko (ciroza jetre) ili mentalno (depresivni poremećaj), uz odgovarajući model upotrebe alkohola.

Nakon razgovora i kliničkog pregleda, lekar vam može dati specifičan upitnik na popunjavanje kojim se otkriva rizično i štetno pijenje alkohola, kao i postojanje zavisnosti od alkohola. 

Laboratorijski testovi za određvanje bioloških markera ili metode direktnog određivanja alkohola u krvi samostalno nisu od značaja za dijagnostiku, međutim u kombinaciji sa specifičnim upitnicima (AUDIT) mogu biti od pomoći. 

Direktno određivanje alkohola u krvi putem izdisajnog testa ili iz krvi se obično koriste kod akutnog trovanja alkoholom i uglavnom ima sudsko-medicinski značaj (prilikom tuča, vožnje u alkoholnom stanju, automobilskih nesreća,itd). Međutim, rutinske i nenajavljene provere ovakvim testovima na radnom mestu mogu biti dobra dopuna anamnestičkim podacima. 

Kod alkoholičara dolazi do oštećenja funkcije jetre, što se može potvrditi određivanjem jetrinih enzima iz krvi. Drugi, indirektni biološki markeri iz krvi mogu biti dopuna skrining testovima kao što su specifični upitnici (AUDIT). 

Lečenje alkoholizma 

U lečenju alkoholizma prednost se daje vanbolničkom lečenju ili dnevnim bolnicama, kada je to moguće. 

Plan terapije najčešće obuhvata kombinovanu primenu određenih lekova koji smanjuju želju za alkoholom ili izazivaju pogoršanje opšteg stanja prilikom konzumiranja alkohola, sa psihoterapijom i merama socijalnog prilagođavanja.

Ciljevi lečenja se odnose na promenu alkoholičarskog stila života (ponašanja, životnih navika, komunikacije, porodičnih i društvenih odnosa, kao i sistema vrednosti) i promenu disfunkcionalnih oblika ponašanja osoba iz okruženja.

Plan terapije se sprovodi po fazama i uključuje :

• Apstinenciju od alkohola i detoksikaciju 
• Simptomatsku terapiju za lečenje telesnih i neuroloških posledica alkoholizma
• Individualnu psihoterapiju 
• Grupnu psihoterapiju
• Socioterapiju 
• Prevenciju recidiva