Bolovi u leđima jedan su od najčešćih razloga zbog kojih ljudi odlaze lekaru ili propuštaju posao i vodeći su uzrok invaliditeta u svetu. Srećom, mogu se preduzeti mere za sprečavanje ili ublažavanje većine epizoda bolova u leđima. Ako prevencija ne uspe, jednostavni kućni tretmani i pravilna mehanika tela često će otkloniti bol u leđima u roku od nekoliko nedelja. Za lečenje bolova u leđima retko je potrebna operacija.
Simptomi
- Bol u leđima može varirati od bolnog mišića do osećaja pucanja, pečenja ili uboda.
- Uz to, bol može zračiti niz nogu ili se pogoršati savijanjem, uvrtanjem, podizanjem, stajanjem ili hodanjem.
Zašto nastaje bol u leđima?
Bolovi u leđima često se razvijaju bez uzroka koji lekar može identifikovati testom ili slikovnom studijom. Stanja koja su obično povezana sa bolovima u leđima uključuju:
- Napetost mišića ili ligamenata. Ponavljano dizanje teških tereta ili iznenadni neugodni pokret mogu istegnuti leđne mišiće i ligamente kičme. Ako ste u lošoj fizičkoj kondiciji, neprestano naprezanje leđa može prouzrokovati bolne grčeve mišića.
- Izbočeni ili puknuti diskovi (diskus hernia). Diskovi izgledaju kao jastuci između prščjenova na kičmi. Mekani materijal unutar diska može se izbočiti ili puknuti i pritisnuti živac. Međutim, možete imati izbočeni ili puknuti disk bez bolova u leđima. Bolest diska često se slučajno pronađe kada imate rentgen kičme iz nekog drugog razloga.
- Artritis. Osteoartritis može zahvatiti donji dio leđa. U nekim slučajevima artritis na kičmenom stubu može dovesti do suženja prostora oko leđne moždine, stanja koje se naziva spinalna stenoza.
- Osteoporoza. Na pršljenovima kičme mogu se razviti bolni prelomi ako kosti postanu porozne i lomljive.
Faktori rizika
- Starost – bolovi u leđima češći su sa starenjem, počevši od 30 ili 40 godine.
- Nedostatak vežbanja – slabi, neiskorišćeni mišići na leđima i trbuhu mogu dovesti do bolova u leđima.
- Prekomerna težina – stvara dodatni stres na leđima.
- Bolesti- neke vrste artritisa i raka mogu pridoneti bolovima u leđima.
- Nepravilno podizanje -korištenje leđa umesto nogu može dovesti do bolova u leđima.
- Psihološka stanja- čini se da ljudi skloni depresiji i anksioznosti imaju veći rizik od bolova u leđima.
- Pušenje – pušači su povećali stopu bolova u leđima. To se može dogoditi jer pušenje potiče jače kašljanje, što može dovesti do hernija diska. Pušenje takođe može smanjiti protok krvi u kičmi i povećati rizik od osteoporoze.
Dijagnoza
Procene lekara pomažu utvrditi odakle dolazi bol, koliko se možete kretati pre nego što vas bol prisili da prestanete i imate li grčenje mišića. Ako postoji razlog za sumnju da određeno stanje uzrokuje bolove u leđima, lekar može odrediti sledeće testove:
- RTG – pokazuje poravnanje kostiju i da li imate artritis ili slomljene kosti. Ne može pokazati probleme sa mišićima, živcima ili diskovima.
- Magnetna rezonanca ili kompjuterizovana tomografija (CT) – ovi snimci generišu slike koje mogu otkriti hernije diskova ili probleme s kostima, mišićima, tkivima, tetivama, živcima, ligamentima i krvnim žilama.
- Laboratorijske analize – mogu pomoći utvrditi imate li infekciju ili neko drugo stanje koje može uzrokovati bol.
- Elektromioneurografija (EMG) meri električne impulse koje stvaraju živci i reakcije vaših mišića.
Terapija
Većina bolova u leđima prolazi u roku od mesec dana od kućnog lečenja. Međutim, svi su različiti, a bolovi u leđima složeno su stanje. Za mnoge bol ne prolazi nekoliko meseci, ali samo nekolicina ima trajnu, jaku bol.Zavisno od vrste bolova u leđima, lekar može preporučiti sljedeće lekove:
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), kao što su ibuprofen ili naproksen , mogu pomoći u ublažavanju bolova u leđima.
- Mišićni relaksanti – ako bol ne prolazi na NSAIL
- Lokalne kreme i masti deluju kroz kožu
- Narkotici – lekovi koji sadrže opioide, poput oksikodona ili hidrokodona, mogu se koristiti kratko vreme uz pažljiv nadzor liječnika
- Antidepresivi. posebno duloksetin (Cymbalta) i triciklični antidepresivi
