Glaukom je medicinski naziv za sindrom kod koga dolazi do oštećenja nervnih vlakana mrežnjače i optičkog nerva, čije je zdravlje neophodno za dobar vid. Oštećenje najčešće nastaje usled visokog očnog pritiska, izazvanog poremećajem ili prekidom u oticanju očne vodice.
Mnoge forme glaukoma nemaju upozoravajuće znake, odnosno pogoršanje vida je toliko neznatno sve do uznapredovalog stadijuma. Gubitak vida izazvan glaukomom je ireverzibilan, i zbog toga su redovne kontrole kod oftalmologa presudne.
Ukoliko se prepozna na vreme, gubitak vida može biti usporen ili sprečen.
Simptomi
Klinička slika glaukoma varira u zavisnosti od tipa glaukoma i stadijuma uznapredovalosti.
Kada govorimo o primarnom glaukomu, odnosno glaukomu koji se javlja bez drugog pridruženog oboljenja oka, on se može javiti kao:
Angularni glaukom (glaukom suženog komornog ugla) – kod koga dolazi do suženja ugla koji formiraju dužica i rožnjača, kroz koji izlazi očna vodica iz oka. Ovo suženje uzrokuje otežano oticanje očne vodice, njeno nakupljanje u oku i porast očnog pritiska.
Nagli porast intraočnog pritiska dovodi do akutnih simptoma poput:
- Iznenadnog i jakog bola u oku
- Zamagljenog vida
- Značajan gubitak vida
- Neposredno pre pojave bola pojavljuje se napetost u oku i prsten duginih boja oko izvora svetlosti
- Jake glavobolje
- Povraćanja
Na oftalmološkom pregledu otkriva se veoma visok intraočni pritisak (iznad 60mmHg), a oko je crveno i tvrdo.
Ako akutni napad dugo traje dolazi do ireverzibilnih oštećenja nerava i vida.
Postoji i hroničan angularni glaukom, koji daje simptome povremenih glavobolja i prolaznog bola u oku.
Simpleks glaukom (glaukom otvorenog komornog ugla) – u ovom slučaju ugao koji formiraju dužica i rožnjača je otvoren, a promene zbog kojih je otežano oticanje očne vodice su trabekularnom sistemu (odvodnim kanalima).
Ovaj tip glaukoma je najčešći, a progresija bolesti postepena i neprimetna, a ovo su neki od simptoma:
- Gubitak perifernog vida – nejasan vid predmeta koji su sa strane, a jasan vid predmeta koji su ispred; (tunel efekat)
- Otežano samostalno kretanje
- Gubitak centralnog vida
- Slepilo
Normotenzivni glaukom – karakterišu promene na očnom nervu i nervnim vlaknima mrežnjače ali bez povećanja očnog pritiska.
Urođeni glaukom – simptomi zavise od visine očnog pritiska. Oko može postati uvećano izbačeno, a dete sklanja glavu od svetlosti, jer je oko osetljivo na svetlost.
Sekundarni glaukom nastaje kao posledica nekog drugog očnog ili opšteg oboljenja. Može nastati kao posledica zapaljenja, povrede, tumora ili uznapredovale katarakte.
Faktori rizika
Faktori koji povećavaju rizik za nastanak glaukoma su:
- Starost
- Nasledni faktori – pojava glaukoma u porodici povećava rizik za 2 do 4 puta
- Dugotrajna upotreba kortikosteroida
- Dijabetička retinopatija
- Trauma
Dijagnoza
Prvi skrining za glaukom potrebno je uraditi između 35 i 40 godine, a nakon toga uključiti redovne preglede kod oftalmologa čija učestalost zavisi od broja godina i preporuke vašeg oftalmologa.
Klinički pregled kod oftalmologa podrazumevaće skup neke od ovih dijagnostičkih metoda:
- Merenje očnog pritiska – povišen očni pritiskak prethodi pojavi simptoma mesecima a nekad i godinama. Ukoliko je vrednost očnog pritiska 21mmHg, potrebno je uraditi dodatna ispitivanja u cilju otkrivanja uzroka.
- Pregled očnog dna – se izvodi u sklopu standardnog oftalmološkog pregleda. Jako je korisna metoda jer je moguće videti patološke promene na očnom živcu, žutoj mrlji i krvnim sudovima mrežnjače. Ovaj pregled nije bolan, i podrazumeva širenje zenica i pregled oka pod mikroskopom.
- Kompjuterizovana perimetrija – izvodi se aparatom koji detektuje početne promene kod glaukoma, koje pacijent nije u stanju da primeti. Uočavaju se ispadi u funkcionalnosti vidnog polja.
- Optička koherentna tomografija (OCT) – metoda kojom se laserski snimaju sve strukture oka po slojevima, čime je omogućena precizna i rana dijagnostika ne samo glaukoma već i drugih očnih oboljenja.
Terapija glaukoma
Cilj lečenja je da se zaustavi ili uspori nastanak daljih oštećenja nervnih vlakana i dalji gubitak vida. Međutim, ne postoji način da se izgubljen vid vrati, tj. da se nastala oštećenja poprave.
Terapija uglavnom počinje odgovarajućim lekovima, uglavnom kapima za oči, koje regulišu očni pritisak. Redovno ukapavanje kapi i u kombinaciji sa kontrolom očnog pritiska najčešće je prvi korak u terapiji.
Glaukom se može lečiti i laserski, u zavisnoti od tipa glaukoma. Rezultati terapije su dugotrajni a sama procedura nema puno komplikaija i komforna je za pacijenta.
U slučajevima kada se očni pritisak ne može regulisati kapima, niti laserom, indikovana je hirurgija glaukoma. U toku ove procedure iseca se deo trabekuluma, tj pravi se komunikacija za oticanje očne vodice kada dođe do povišenog očnog pritiska.
