Kontaktni dermatitis je crveni osip koji izaziva svrab, a uzrokovan je direktnim kontaktom sa nekom supstancom ili alergijskom reakcijom na nju. Osip nije zarazan niti opasan po život ali može da bude vrlo neprijatan. Mnoge supstance mogu izazvati takve reakcije, uključujući sapune,kozmetiku,mirise, nakit,biljke.
Kontaktni dermatitis se obično javlja na delovima tela koji su bili direktno izloženi supstanci koja izaziva alergijsku reakciju. Osip se obično javlja u roku od nekoliko minuta i može trajati dve do četiri nedelje.
Zašto nastaje kontaktni dermatitis?
Kontaktni dermatitis je uzrokovan supstancom kojoj ste izloženi ili koja iritira kožu i izaziva alergijsku reakciju. Supstanca bi mogla biti jedan od hiljadu poznatih alergena i iritanasa. Neke ov ovih supstanci mogu da izazovu iritantni kontaktni dermatitis ili alergijski kontaktni dermatitis. Iritantni kontaktni dermatitis je najčešći tip. Ova nealergijska reakcija se javlja na koži kada supstanca ošteti spoljni zaštitini sloj kože. Neki ljudi reaguju na jake iritanse već nakon jednog izlaganja. Kod drugih mogu se javiti znaci i simptomi tek nakon ponovljenog izlaganja. A neki ljudi vremenom razvijaju toleranciju na supstancu.
Uobičajeni iritansi uključuju:
- rastvarači
- alkohol
- izbeljivač i detrdzenti
- šamponi
- supstance u vazduhu poput pilčjevine ili vunene prašine
- biljke
- đubriva i pesticidi
Alergijski kontaktni dermatitis se javlja kada supstanca na koji ste osetljivi (alergen) pokrene imunološku rakciju na koži. Obično pogađa samo područje koje je došlo u kontakt sa alergenom.Ali imunološku reakciju može pokrenuti i supstanca iz hrane,različitih aroma, lekova-sistemski kontaktni dermatitis.
Već nakon jednog izlaganja možete postati senziiblisani za jak alergen kao što je otrovni bršljen.
Jednom kada se razvije alergija na supstancu,čak i mala količina može izazvati reakciju.
Uobičajeni alergeni uključiju:
- nikal koji se koristi u nakitu
- lekovi kao što su antibiotske kreme i oralni antihistaminici
- parfemi,kozmetički preparati, sredstva ta ispiranje usta. šamponi,dezodoransi, boja za kosu
- formaldehid koji se nalazi u konzervansima, dezinficijensima
- biljke-otrovni bršljen i mango
- polen, ambrizija, insekticidi u spreju
Faktori rizika
- neki poslovi i hobiji povećavaju rizik od kontaktnog dermatitisa :
- zdravstveni radnici , stomatolozi
- zaposleni u metalnoj industriji
- građevinski radnici
- frizeri i kozmetičari
- automehaničari
- ronioci ili plivači zbog gume na maskama
- baštovani i poljoprivrednici
- kuvari i drugo osoblje koje radi sa hranom
Simptomi
- crveni osip
- svrab koji može biti jak
- suva,ispucala koža
- plikovi sa curenjem i ponekad sa stvaranjem krasti
Dijagnoza
Iz anamneze lekar će saznati da li ste bili u kontaktu sa nekim od navedenih alergena. Uz to detaljan pregled će biti od koristi. Takođe može se uraditi alergijski test i test flastera. Tokom ovog testa male količine alergena se stavljaju na lepljive flastere koji se lepe na kožu, tako ostaju dva dana i zatim se mere reakcije na koži.
Terapija
Prva linija lečenja je odstranjivanje alergena. Lekovi koji se mogu prepisati uključuju:
Steroidne kreme ili masti – lokalni steroidi se mogu primeniti dva puta dnevno tokom dve do četiri nedelje.
Oralni lekovi u težim slučajevima: kortikosteroidi za smanjenje upale, antihistaminici za ublažavanje svraba i antibiotic u borbi protiv infekcije.
