Naslovna / Bolesti / Poremećaji nervnog sistema (Neurologija)

Moždani udar (Šlog)

13:28 - 05. 12. 2020.

 

Moždani udar nastaje usled prekida ili smanjenog snabdevanja dela mozga krvlju, sprečavajući moždano tkivo da dobija kiseonik i hranljive materije. Moždane ćelije počinju da umiru za nekoliko minuta. Moždani udar je hitno stanje i brz tretman je presudan. Rano delovanje može smanjiti oštećenje mozga i druge komplikacije.

 

Simptomi

  • problemi sa govorom i razumevanjem onoga što drugi govore
  • paraliza ili utrnulost, ruke ili noge
  • problemi sa vidom na jednom ili oba oka
  • iznenadna jaka glavobolja koja može biti pračenja povraćanjem i vrtoglavicom
  • problemi sa hodanjem

 

Zbog čega nastaje moždani udar?

Dva su glavna uzroka moždanog udara: začepljena arterija( ishemijski moždani udar) ili pucanje krvnog suda (hemoragični moždani udar).Neki ljudi mogu imati samo privremeni poremećaj protoka krvi u mozgu,poznat kao prolazni ishemijski napad (TIA),koji ne uzrokuje trajne simptome.

 

Ishemijski moždani udar

Ovo je najčešća vrsta moždanog udara.To se dešava kada se krvi sudovi mozga sužavaju ili začepe, što dovodi do ozbiljnog smanjenog protoka (ishemija).Suženje krvnih sudova nastaje usled masnih naslaga koje se nakupljaju u krvnim sudovima ili usled krvnih ugrušaka.

Neka početna istraživnja pokazuju da je infekcija COVID-19 možda mogući uzrok ishemijskog moždanog udara, ali potrebno je više studija.

Hemoragični moždani udar

Hemoragični moždani udar nastaje kada krvni sud u mozgu pukne. Krvarenja u mozgu mogu nastati usled mnogih stanja koja utiču na krvne sudove.

Faktori povezani sa hemoragičnim moždanim udarom uključuju:

  • nekontrolisan visok krvni pritisak
  • preterano lečenje antikoagulantnim sredstvima
  • proširenja i slaba mesta na krvnom sudu (aneurizme)
  • trauma (kao što je saobraćajna nesreća)
  • depoziti protein u zidovima krvnog sudova koji dovode do slabosti zida (cerebralna amiloidna angiopatija)
  • ishemijski moždani udar koji dovodi do krvarenja
  • manje čest uzrok krvarenja u mozgu rupture abnormalnog spleta krvnih sudova (arteriovenska malformacija)

Privremeni ishemijski napad (TIA)

Ponekad poznat i kao mini-šlog, privremeni je period simptoma sličan onima koji niste imali u moždanom udaru.TIA ne uzrokuje trajnu štetu. Nije moguče reci da li pacijet ima TIA ili moždani udar samo na osnovu simptoma.

 

Faktori rizika

*faktori koji obuhvataju životni stil

  • prekomerna težina tj gojaznost
  • fizička neaktivnost
  • prekomerno opijanje alkoholom
  • upotreba ilegalnih droga (kokain i metamfetamin)

*medicinska stanja kao faktor rizika

  • visok krvni pritisak
  • pušenje cigareta ili pasivno izlaganje dimu
  • visok holesterol
  • dijabetes
  • opstruktivna apneja u snu
  • kardiovaskularne bolesti(srčana insuficijencija, srčane mane, srčane infekcija, poremećaji ritma-atrijalna fibrilacija )
  • lična ili porodična istorija moždanih udara, srčanog udara ili TIA
  • COVID-19 infekcija

*Ostali faktori povezani sa večim rizikom od moždanog udara

  • godine starosti ( osobe starije od 55 godina)
  • rasa( Afrički Amerikanci imaju veći rizik)
  • pol(muškarci imaju veči rizik od žena)
  • hormoni( upotreba kontaceptivnih pilula ili estrogen povećava rizik)

 

Dijagnoza

Moždani udar je urgentno stanje i dijagnostika treba biti brza. Prvo treba da se ustanovi koji je tip moždanog udara ( ishemijski, hemoragični ili TIA). Pored detaljne anamneze uz pregled je potrebno izmeriti krvni pritisak,slušanje srca, neurološki pregled.Testovi krvi će pokatati nivo šečera u krvi, zatim utvrđivanje brzine zgrušavanja krvi. Kompjuterizovana tomografija  (CT) sa kontrastom ili bez može utvrditi da li je u pitanju ishemija ili krvarenje ili neka druga patologija (tumor). Magnetna rezonanca (MRI ) je takođe odlicna metoda za neuro snimanja ali dugo traje i pogodnija je za kontrole i praćenje nego za brzu dijagnostiku. Zatm se može raditi dopler ultrazvuk karotidnih arterija (merenje protoka).

 

Terapija

Hitno lečenje zavisi takođe od toga da li pacijet ima ishemijski ili hemoragični moždani udar.

*Ishemijski– terapija lekovima koji mogu razbiti ugrušak mora se dati u roku od 4-5 sati od trenutka kada su počeli prvi simptomi ako se daje intravenozno. i.v. injekcija rekombinovanog tkivnog aktivatora plazminogena (alteplaza)- zlatni standar u lečenju ismenijskog udara.

*Hemoragijski– hitno lečenje fokusirano je na kontrolu krvarenja i smanjenje pritiska u mozgu.

Ako je područje krvarenja veliko može se obaviti intervancija uklanjanja viška krvi i ublažavanje pritiska na mozak. Zatim hirurške procedure postavljanja klipseva na aneurizme i coilova (endovaskularna embolizacija).