Nestabilna angina pektoris je medicinski termin za urgentno stanje koje se ispoljava iznenadnim bolom i stezanjem u grudima koje se pogoršava u kratkom vremenskom intervalu. Iako nestabilna angina nije isto što i srčani udar (infarkt miokarda) po simptomima jako liče. Takođe ona predstavlja prelazno stanje između stabilne angine pektoris i akutnog infarkta miokarda, zbog čega se i naziva predinfarktno stanje.
Used visoke stenoze koronarne arterije koja je posledica uznapredovale aterosklerotične lezije, akutne tromboze (zaglavljivanja tromba) ili skupljanja (spazma) arterije na mestu već postojeće stenoze dolazi do ozbiljnog smanjenja dotoka krvi u srce.
Nestabilna angina pektoris je ozbiljno medicinsko stanje koje zahteva urgentan medicinski tretman.
Simptomi
Simptomi obično nisu predvidljivi i ne prolaze na primenu nitroglicerina, a u njih se ubrajaju:
- Bol u grudima iza grudne kosti, koji je u vidu stezanja, pritiska i velikog tereta koji stoji na grudima – kao kod stabilne angine
- Bol traje duže, nekad i više od 30 minuta;
- Bol je nastao u miru
- Bol se može širiti u levu ili obe ruke; levom rukom prateći donju (ulnarnu) stranu podlaktice sve do malog prsta; u vrat, ramena i leđa;
Simptomi koji su karakteristični za žene uključuju i :
- Muku i povraćanje
- Znojenje
- Nedostatak daha
- Bol u stomaku
- Probadajući bol u grudima umesto pritiskajućeg bola
Faktori rizika
Faktori koji povećavaju rizik za natanak nestabilne angine pektoris su isti kao kod stabilne angine i u njih ubrajamo:
- Gojaznost
- Prethodna srčana oboljenja
- Visok LDL holesterol ili povišen krvni pritisak
- Diabetes
- Pušenje cigareta
- Fizička neaktivnost
- StresDijagnoza
Nakon uzimanja anamneze, lekar će uraditi klinički pregled u okviru koga će izmeriti krvni pritisak, uraditi EKG i auskultaciju srca. Tipičnom kliničkom slikom i EKG nalazom se može potvrditi dijagnoza.
Test opterećenja je kontraindikovan.
Na osnovu ovih dijagnostičkih nalaza, lekar će doneti doluku o dodatnim ispitivanjima koja su potrebna, a u koja mogu biti uključeni:
- Analiza krvne slike
- Srčanih enzima – kreatin kinaza i troponin – pokazuju povećanje
- Koronarografija se preduzima u slučaju trajanja simptoma radi preduzimanja mera interventne kardiologije
Terapija
Lečenje obično podrazumeva hospitalizaciju pacijenta u koronarnoj jedinici, terapiju lekovima (nitroglicerin i heparin), i prema individualnom stanju pacijenta lekar internista kardiolog prilagođava ostatak terapije.
U nekim slučajevima je potrebno primeniti mere inhttps://eklinika.telegraf.rs/wp-admin/post-new.phpterventne kardiologije poput:
- Perkutane transluminalne koronorne angioplastike (PTCA) kojom se postiže revaskularizacija srčanog mišića kod pacijenata sa značajnim stenozama srčanih arterija. Izvodi se tako što se specijalni fleksibilni kateter uvodi kroz femoralnu arteriju (na preponi) do mesta blokade na srčanoj arteriji, i prelazi preko začepljenja gde će se raširiti naduvanjem balona, čime se poboljšava protok krvi. U ovom aktu se može postaviti i stent, kojim se sprečava ponovno začepljenje (stenoza) arterije.
ili
- Kardiohirurške revaskularizacije primenom aortokoronarnog by-pass-a autovenskim graftom. Tokom ove operacije hirurg sopstvenim krvnim sudovima (arterijama ili venama) “zaobilazi” sužena područja koronarnih arterija. U toku operacije se može uraditi više od jednog by-pass-a, zavisno od broja začepljenih arterija.
