Pankreatitis ili upala pankreasa nastaje kada se enzimi za varenje koje ova žlezda luči aktiviraju u tkivu pankreasa, umesto da do tankog creva stignu u neaktivnom obliku.
Pankreas je žlezda koja je smeštena u gornjem delu stomaka, iza želuca i ima ulogu u lučenju enzima za varenje i hormona koji regulišu glukozu (šećer) i metabolizam.
Pankreatitis se može javiti kao akutno ili hronično oboljenje. Razlika izmedju njih je u tome što se kod akutnog pankreatitisa funkcija normalizuje po završetku bolesti, dok je kod hroničnog gubitak funkcije trajan i javlja se u epizodama koje se ponavljaju.
Zašto nastaje pankreatitis?
Pankreatitis nastaje kada se digestivni enzimi, koji učestvuju u varenju hrane, aktiviraju u samom pankreasu umesto u tankom crevu. Aktivirani enzimi dovode do razgradnje tkiva pankreasa i pojave zapaljenja. Ponovljene epizode akutnog pankreatitisa mogu dovesti do hroničnog pankreatitisa, sa pojavom ožiljnog tkiva koje zamenjuje zdravo i sledstvenim gubitkom funkcije.
Stanja koja mogu dovesti do pojave pankreatitisa su:
- Abdominalna hirurgija
- Alkoholizam
- Lekovi poput azatioprina, tetraciklina, tizaida i drugih
- Cistična fibroza
- Povišen nivo kalcijuma u krvi (hiperkalcemija)
- Povišen nivo triglicerida u krvi
- Infekcija
- Trauma u predelu stomaka
- Gojaznost
- Karcinom pankreasa
Endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP) je procedura koja se koristi u lečenju kamena u žučnoj kesi, nakon koje može nastati pankreatitis.
Simptomi
Tegobe pankreatitisa mogu varirati od umerenog bola do šoka. Bol se javlja u gornjem delu stomaka, konstantan je i može se širiti ka leđima. Takođe, bol se pogoršava pri unošenju hrane (pogotovo ako bogata mastima), a ublažava se saginjajem unapred. Zavisno od tipa pankreatitisa mogu se javiti:
- Mučnina
- Povraćanje
- Nadutost trbuha
- Povišena temperatura
- Ubrzan puls
- Osetljivost na dodir somaka
Hronični pankreatitis se može manifestovati:
- Bolom u gornjem delu stomaka
- Gubitkom težine
- Mekanim stolicama neprijatnog mirisa (steatoreja)
Dijagnoza
Dijagnoza akutnog pankreatitisa se najčešće postavlja na osnovu vrednosti enzima serumske amilaze. Vrednost enzima serumske amilaze je tri puta veća od normalne, što praktično potvrđuje dijagnozu.
Drugi enzimi poput pankreasne amilaze i lipaze mogu biti povišeni 7-14 dana.
U akutnom pankreatitisu često se uočava pad leukocita – leukocitoza (15- 20 hiljada leukocita), a kod nekih osoba povišen broj triglicerida i snižena vrednost kalcijuma u krvi.
Nakon fizikalnog pregleda i laboratorijskih ispitivanja, dijagnoza se može potvrditi kompjuterizovanom tomografijom, radi predviđanja komplikacija.
Lečenje
Kod većine pacijenata bolest brzo prolazi, uglavnom posle 3 – 7 dana nakon što je započeta terapija. Lečenje se sastoji pre svega od unosa velike količine tečnosti u organizam, nadoknade elektrolitea, ublažavanje bola uz pomoć analgetika i sprečavanje unosa hrane i tečnosti na usta čime se ograničava aktivnost pankreasa. Strogo je zabranjen unos alkohola i masnih obroka.
U zavisnosti od postojanja infekcije ordiniraju se antibiotici po potrebi.
