Urtikarija je lokalna, prolazna promena na koži u vidu crvenog otoka koji svrbi. Promene su pojedinačne ili brojne i međusobno slivene. Zahvataju samo površni sloj kože, bez potkožnog tkiva. Ukoliko se javi i oticanje dubokih slojeva kože, što se najčešće manifestuje na licu, tada se radi o angioedemu.
Spada u česta oboljenja, i javlja se u oko 25% populacije u nekom peridu života, a može nastati u svim uzrastima.
Šta uzrokuje nastanak urtikarije?
Urtikarija nastaje zbog otpuštanja različitih medijatora zapaljenja iz mastocita u površnom sloju kože, od kojih je najvažniji histamin, usled čega dolazi do širenja kapilara i vena i nastanka otoka u dermisu. Faktori koji mogu da budu okidači za ovakvu reakciju su mnogobrojni, i razlikuju se kod akutnih i hroničnih urtikarija.
Akutne urtikarije su najčešće imunološke prirode, učestalije su od hroničnih i traju do 6 nedelja. Javljaju se pretežno kod dece i mlađih osoba.
Uzroci nastanka akutnih urtikarija mogu biti:
- Kontaktni ili inhalacioni alergeni (polen, prašina, lateks)- početak urtikarije nekoliko minuta do nekoliko sati od kontakta sa alergenom;
- Lekovi (penicilini, sulfonamidi, laksativi) – urtikarija se javlja u 48h od uzimanja leka;
- Emocionalni i fizički nadražaji (stres, anksioznost, hladnoća, sunčeva svetlost) – tipično počinje nekoliko minuta do nekoliko sati od nadražaja;
- Infekcije (Streptokoke grupe A, Hepatitis A, B ili C; HIV; EBV; Giardia Lamblia; Toxocara canis) – postoje simptomi sistemske infekcije;
- Prehrambeni alergeni (kikiriki, riba, jaja, mleko, sojam pšenica) – urtikarija se javlja nekoliko minuta do nekoliko sati nakon uzimanja namirnica;
- Transfuzijske reakcije – nekoliko minuta od početka transfuzije se javlja urtikarija;
Hronične urtikarije se pretežno javljaju u starijem dobu, i češće kod žena u srednjim godinama. Po pravilu traju duže od šest meseci, a mogu i godinama.
Uzroci hronične urtikarije su najčešće idiopatski (ne mogu biti otkriveni) ili autoimuna oboljenja(Sjogrenov sindrom)
U moguće neimunološke uzroke spadaju:
- Opšta oboljenja – sistemske kolagenaze, hepatitis, karcinomi, infektivna mononukleoza, poremećaji štitne žlezde, itd
- Lekovi – oni koji se često koriste u terapiji hroničnih oboljenja, posebno aspirin;
- Hrana i piće: veštačka pića posebno;
Simptomi
- Crveni pečati blago izdignuti od kože (ospi) koji svrbe
- Peckanje kože
- Mogu biti u vidu bledih promena koje su na ivicama crvene
- Pojedinačne promene traju po nekoliko časova, a onda se javljaju nove
Faktori rizika
Generalno sklonost ka alergijama povećava rizik za pojavu urtikarija, ali i određene grupe lekova ili kontakt sa česticama za koje niste znali da ste alergični. Prisustvo infekcije u organizmu ili određena hronična oboljenja takođe spadaju u faktore rizika.
Lečenje
Neophodno je eliminisati mogući alergen iz sredine, ili iz upotrebe;
Izbegavanje namirnica sa aditivima i preparata acetil-salicilne kiseline (aspirin);
Lakši oblici akutnih i hroničnih urtikarija se leče antialergisjkim lekovima koje prepisuje lekar.
Ukoliko promene perzistiraju duže od 48h, uz pojavu otoka lica, usana i jezika, sa disajnim tegobama, temperaturom ili otokom limfnih čvorova, odmah zakažite konsultaciju sa lekarom.
