Ponavljanje reči je normalna pojava u razvoju govora, ali postoje slučajevi kada se ne radi o tome već o poremećaju Foto: Shutterstock
Eholalija (ehofrazija) je ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorio neko drugi. Deca najčešće koriste eholaliju kada uče kako da komuniciraju sa drugim ljudima, ali i u igri, oponašajući zvuke oko sebe.
Ova pojava uglavnom se spontano gubi do treće godine života. Međutim, na to treba obratiti pažnju budući da ponekad može da ukaže na kašnjenje u razvoju ili prisustvo nekog drugog osnovnog stanja. Ukoliko eholalija ne prolazi, traje i kasnije ili se javi u odraslom dobu, to je svakako signal za uzbunu i proveru neurološkog zdravlja i opšteg stanja. Inače, eholalija čest pratilac poremećaja iz spektra autizma, kao i Turetovog sindroma.
Kada dete progovara, često ponavlja reči bez pitanja i prethodne interakcije. Ponekad, međutim, može da ponavlja reči iz pitanja koje mu se postavi, pa na jasno pitanje ne daje konkretan odgovor (da ili ne). Recimo, ako mu se ponudi igračka i pitamo ga da li je želi, dete odgovara ponavljanjem „igračka, igračku“, umesto potvrdnog ili odrečnog odgovora. U ovom slučaju reč je o neposrednoj eholaliji, a postoji više vrsta. Nije uvek poremećaj u pitanju, budući da repetitivno ponavljanje normalan razvojni proces.
Eholalija u doslovnom značenju predstavlja ponavljanje reči ili fraza, koje je izgovorila druga osoba. Pojava je nevoljna, što znači da nije proizvod svesne radnje, i automatska. Medicina još uvek ne zna tačno zašto se eholalija javlja, ali je poznato da je mogu izazvati neka druga medicinska stanja. Ako se pojavi ili traje i posle treće godine, može biti znak nekog osnovnog medicinskog stanja. Najčešće je to poremećaj iz spektra autizma, a statistika kaže da do 75 odsto osoba sa autističkim spektrom ispoljava eholaliju.
Druga stanja i bolesti koje izazivaju eholaliju uključuju:
Naučnici su mišljenja da bi eholalija mogla da nastane usled određene disfunkcije frontalnog režnja mozga, povezane sa disregulacijom dopamina, jer previše ili premalo dopamina može da ima uticaj na komunikaciju. Takođe, moguće je i da kod osoba koje manifestuju eholaliju neki od neurona ne funkcionišu kako treba. Još jedan od uzroka mogao bi da bude problem sa stimulusom, budući da postoji nesklad između onoga što osoba uči i usvaja i načina na koji telo odgovara na to.
Tretman eholalije pre svega zavisi od uzroka, a ciljevi se fokusiraju na identifikovanje razloga za ponavljanje reči, razumevanje značenja ponavljanja i podršku u razvijanju jasne komunikacije. Metode tretmana uključuju logopedsku, muzičku i kognitivno-bihevioralnu terapiju, a u nekim slučajevima i medikamente, odnosno farmakoterapiju. Često je komunikacija sa decom ili osobama koje manifestuju eholaliju teška i izazovna, zahteva strpljenje i edukaciju.
Da bismo ih razumeli moramo pratiti ponašanje kao i govor tela, obratiti pažnju na ton reči koje ponavljaju. Ne treba ih prekidati. Kada razumemo šta su želeli da nam kažu treba odgovoriti strpljivo, afirmativno i pozitivno, bez ruganja ili obezvređivanja.
Ukoliko kod deteta eholalija ne prođe do treće godine ili ako odrasla osoba odjednom počne da ispoljava simptome, treba se javiti lekaru. Ukoliko postoje teškoće u komunikaciji, može doći i do komplikacija ili novih neželjenih stanja kakva su: