Mikrotalasne rerne nisu same po sebi opasne, ali moramo da znamo kako da ih bezbedno koristimo Foto Shutterstock
Mikrotalasne rerne koriste zračenje za zagrevanje hrane već decenijama i isto toliko neki ljudi brinu da one predstavljaju rizik po zdravlje. Ova zabrinutost ide do te mere da možda čak i odbijaju da jedu hranu koja je zagrejana u mikrotalasnoj rerni.
Pošto mikrotalasne rerne koriste tehnologiju koja uključuje zračenje, neki su zabrinuti da su one opasne. Ali, mikrotalasne rerne ne koriste onu vrstu zračenja koja dovodi do radijacione bolesti. Mikrotalasne rerne zagrevaju hranu koristeći elektromagnetne „mikro” talase koji izazivaju vibriranje molekula vode u hrani. Ove vibracije stvaraju toplotu koja zagreva hranu.
Energija iz mikrotalasne rerne mogla bi da zagreje telesna tkiva na isti način na koji zagreva hranu, vibrirajući molekule. Ali da bi se ovo desilo, osoba bi morala da bude u mikrotalasnoj pećnici sa zatvorenim vratima, što je malo verovatno s obzirom na veličinu tipične mikrotalasne pećnice. Ako bi se to ipak desilo, tkiva u telu koja sadrže vodu i ona koja su najbliža zračenju stvaraju najviše toplote. Ovo zagrevanje može izazvati opekotine na koži ili kataraktu u očima.
– Jedini problem sa mikrotalasima bio bi ako bi se više puta izlagali mikrotalasnom izvoru, onda bi počeli da se zagrevate. Ali, ovo se ne razlikuje od stajanja veoma blizu otvorenog plamena – kaže Raheem Hashmani, istraživač u oblasti visokoenergetske fizike na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu.
Pod uslovom da su vrata pravilno zatvorena, „uopšte nije štetno”, kaže Hashmani. Elektromagnetni talasi u mikrotalasnim rernama pripadaju obliku zračenja koji se naziva nejonizujuće zračenje. Nejonizujuće zračenje nije radioaktivno kao jonizujuće zračenje koje se koristi u rendgenskim zracima ili nuklearnoj energiji. Kako navodi Nacionalni institut za rak, „Nejonizujuće zračenje uključuje vidljivo, infracrveno i ultraljubičasto svetlo, mikrotalase, radio talase i radiofrekventnu energiju iz mobilnih telefona. Nije utvrđeno da većina vrsta nejonizujućeg zračenja izaziva rak.”
Dizajn mikrotalasne pećnice zadržava zračenje unutar pećnice i blokira mikrotalase kada je pećnica isključena i vrata su otvorena. Ako mikrotalasna radi pravilno i nije oštećena, rizik od izlaganja zračenju je gotovo nula. Da bi se smanjila potencijalna izloženost, FDA preporučuje potrošačima da izbegavaju stajanje direktno ispred mikrotalasne pećnice ili da se na nju oslanjaju dok radi.
Mikrotalasne rerne imaju ugrađene sigurnosne funkcije koje ih sprečavaju da proizvode energiju kada se vrata otvore.
– Kada zatvorite vrata mikrotalasne pećnice, ona se ponaša kao mali kavez, inače poznat kao Faradejev kavez – kaže Hashmani. Unutrašnji metalni zidovi mikrotalasne pećnice deluju kao ogledala, uzrokujući da se elektromagnetni talasi unutra odbijaju. Vrata koja se ne zatvaraju pravilno zbog prljavštine, imaju polomljene ili oštećene brave ili druga vidljiva oštećenja povećavaju mogućnost curenja. Da biste smanjili opasnost od izlaganja radijaciji:
Hashmani priznaje da proizvodna oštećenja koji dovode do pukotina ili rupa mogu omogućiti curenje elektromagnetnih talasa. Ali, kaže on, „mikrotalasi su preslabi da bi bili opasni”.
Mikrotalasnu energiju ne možemo da vidimo ili osetimo, što otežava otkrivanje problema sa neispravnim uređajem. Hashmani ima trik za otkrivanje potencijalnog curenje iz mikrotalasne pećnice: kaže da su elektromagnetni mikrotalasi i frekvencije Wi-Fi signala veoma bliski. Ako se Wi-Fi signal na vašem telefonu smanji kada uključite mikrotalasnu, to može ukazivati na curenje.
Upotreba plastike u mikrotalasnoj pećnici i dalje je problematična. Plastične posude u kojima se čuvaju hladne namirnice, poput margarina ili jogurta, uzrokovaće oslobađanje hemikalija u hranu tokom zagrevanja u mikrotalasnoj pećnici. Sa plastičnim kontejnerima za hranu pogodnim za upotrebu u mikrotalasnoj rerni (MFPC) načinjen je pokušaj da se smanji ovaj rizik. Ali, jedna nedavna studija pokazala je da MFPC imaju neke od istih problema i dozvoljavaju mikroplastici da prodre u hranu tokom zagrevanja. Dokazi pokazuju da mikroplastika izaziva negativne zdravstvene efekte u telu. To znači da bezbedna plastika možda ne postoji za upotrebu u mikrotalasnoj pećnici.
– Nisam ljubitelj zagrevanja hrane u plastici – kaže dr Jeff Culbertson, doktor nauka, penzionisani profesor na Fakultetu za nauku i tehnologiju hrane na Univerzitetu Ohajo. On se slaže da čak i MFPC mogu da prodru u hranu, posebno kada je posuda nova. Količina curenja smanjuje se sa svakom sledećom upotrebom. On preporučuje da nove plastične kutije obezbedite tako što ćete ih napuniti vodom i staviti ih u mikrotalasnu rernu nekoliko puta kako bi se omogućilo da polimeri iz plastike uđu u vodu.
– Onda bi plastika mogla da bude mnogo sigurnija – kaže on. Dr Culbertson preporučuje korišćenje samo čvrste plastike za podgrevanje u mikrotalasnoj pećnici.
Hrana pripremljena u mikrotalasnoj pećnici sadrži iste hranljive materije kao i hrana kuvana drugim metodama. Dokazi pokazuju da vibrirajući molekuli vode koji se koriste u kuvanju/podgrevanju u mikrotalasnoj pećnici mogu sačuvati hranljive materije.
– Nema sumnje da mikrotalasi čuvaju hranljive materije efikasnije od bilo koje druge metode. Metode zagrevanja poput kuvanja na pari, pečenja i prženja i pečenja u uređajima na vreo vazduh uništavaju više hranljivih materija zagrevanjem hrane spolja ka unutra – kaže dr Culbertson.
Hranljive materije osetljive na toplotu su izuzetak, dodaje dr Culbertson. On identifikuje tiamin (B1) i vitamin C kao najosetljivije.
Mit je da hrana iz mikrotalasne pećnice izaziva rak. Hashmani kaže da su elektromagnetni talasi preslabi. „Oni ne mogu da jonizuju nijedan materijal u našoj koži ili u našem telu. Sve što mogu da urade jeste da vibriraju i da ga zagreju.”
Nejonizujuće zračenje koje se koristi u mikrotalasnoj pećnici nije radioaktivno. Zračenje prestaje kada se kuvanje/podgrevanje zaustavi. Nema ostataka zračenja i ništa ne ostaje u hrani.
Za bezbedno kuvanje hrane potrebno je temeljno zagrevanje da bi se uništile bakterije. Slabo kuvana hrana može izazvati bolesti koje se prenose hranom. Istraživači su pokazali da mikrotalasne rerne uništavaju bakterije baš kao i druge metode kuvanja bez uticaja na kvalitet hrane.
S druge strane, gušća hrana se ne zagreva ravnomerno u mikrotalasnoj pećnici i neki delovi mogu ostati nedovoljno ugrejani. Uvek proverite da li je hrana potpuno zagrejana kako biste uništili sve prisutne bakterije.
– Mi zapravo ne ubijamo mnogo mikroorganizama kada podgrevamo hranu u mikrotalasnoj pećnici. Većina ljudi zagreva hranu samo do tačke u kojoj hrana ima dobru temperaturu za konzumiranje i ne zagreva je dovoljno da ubije bakterije koje su rasle dok se hrana hladila nakon prve upotrebe – napominje dr Culbertson.
– Hrana neće imati tako dobar ukus ako je više puta zagrevate u mikrotalasnoj pećnici. To takođe nije baš bezbedan proces sa stanovišta bezbednosti hrane – kaže on. Mešanje hrane na polovini ciklusa zagrevanja pomoći će da se smanje hladna, neugrejana mesta na kojima bakterije mogu da prežive.
Kada voda ključa na 100℃, ključanje oslobađa mehuriće vazduha, omogućavajući pari da izađe iz tečnosti, ali zagrevanje vode u mikrotalasnoj rerni ne izaziva istu reakciju ključanja. Umesto toga, pregrejane vruće tačke iznad tačke ključanja od 100℃ nakupljaju se centimetar ili dva ispod površine. Kada se vruće tačke poremete dodavanjem kesice čaja, praha ili, u retkim slučajevima, samo pomeranjem tečnosti, može doći do erupcije što izaziva prelivanje vrelih mesta. Na tim temperaturama, tečnosti mogu izazvati opekotine na koži.
Hrana takođe može izazvati opekotine. Različite namirnice različito reaguju na mikrotalasnu rernu u zavisnosti od sastava. Hrana sa neporoznim površinama (kao što je prerađeno meso) ili hrana sa različitim slojevima strukture (kao što su jaja sa žumancima i belancima) zagrevaće se neravnomerno. Ovo može dovesti do rizika, iako retko, od eksplodiranja hrane. Da biste smanjili rizik od povreda pregrevanja, preduzmite sledeće mere predostrožnosti: