Neki ljudi se ozbiljno razbole od korone, dok drugi gotovo da nemaju simptome, nauka objašnjava zašto

Zašto neki ljudi sa koronavirusom nemaju simptome, a drugi se izuzetno razbole jedna je od najvećih zagonetki pandemije. Istraživanje objavljeno u časopisu „Nature“, koje je obuhvatilo  više od 2.200 pacijenata intenzivne nege, identifikovalo je specifične gene koji mogu da daju odgovor na ovo pitanje.

Ovi geni neke ljude čine podložnijim ozbiljnim simptomima covid 19. Nalazi studije otkrivaju gde imuni sistem greši, što bi moglo pomoći u identifikovanju novih tretmana.

Oni će i dalje biti potrebni iako se razvijaju vakcine, kaže dr Kennet Bejli, savetnik za medicinu u Kraljevskoj ambulanti u Edinburgu, koji je vodio projekat „Genomik“.

– Vakcine bi trebalo drastično da smanje broj obolelih, ali verovatno je da će lekari i dalje lečiti bolest na intenzivnoj nezi dugi niz godina širom sveta, pa postoji hitna potreba za pronalaženjem novih tretmana – kaže dr Bejli.

„Besne“ ćelije

Naučnici su pregledali DNK pacijenata u više od 200 jedinica intenzivne nege u britanskim bolnicama. Skenirali su gene svake osobe, koji sadrže uputstva za svaki biološki proces – uključujući i one kako se boriti protiv virusa.

Njihovi genomi su zatim upoređivani sa DNK zdravih ljudi kako bi se utvrdile bilo kakve genetske razlike, a pronađen je i jedan broj – prvi u genu zvanom TIK2.

– To je deo sistema koji vaše imune ćelije čini „više besnim“ i dovodi do većeg zapaljenja – objasnio je dr Bejli.

Ali ako je gen neispravan, ovaj imuni odgovor može da preteran, izlažući tako pacijente riziku od oštećenja pluća.

Klasa antiinflamatornih lekova koji se već koriste za stanja poput reumatoidnog artritisa cilja ovaj biološki mehanizam, uključujući neke lekove kao što je „Baricitinib“.

– To ga čini vrlo prihvatljivim kandidatom za novi tretman. Ali naravno, moramo da obavimo klinička ispitivanja velikih razmera kako bismo saznali da li je to tačno ili ne – rekao je dr Bejli.

Premalo interferona

Genetske razlike su takođe pronađene u genu zvanom DPP9, koji igra ulogu u upali, i u genu zvanom OAS, koji pomaže u sprečavanju virusa da pravi svoje kopije.

Varijacije gena nazvanog IFNAR2 takođe su identifikovane kod pacijenata na intenzivnoj nezi.

IFNAR2 je povezan sa snažnim antivirusnim molekulom nazvanim interferon, koji pomaže pokretanju imunološkog sistema čim se otkrije infekcija.

Smatra se da proizvodnja premalo interferona može virusu pružiti ranu prednost, omogućavajući mu da se brzo umnožava, što dovodi do ozbiljnije bolesti.

Dve druge nedavne studije objavljene u časopisu „Science“ takođe su ukazale na interferon u slučajevima covid 19, i kroz genetske mutacije i kroz autoimuni poremećaj koji utiče na njegovu proizvodnju.

Profesor Žan Loran Kasanova, koji je vodio istraživanje sa Univerziteta Rokefeler u Njujorku, rekao je da je interferon činio skoro 15 odsto kritičnih slučajeva covid 19 međunarodno upisanih među obolelima.

Interferon se može davati kao lek, ali kliničko ispitivanje Svetske zdravstvene organizacije zaključilo je da nije pomoglo veoma bolesnim pacijentima. Međutim, profesor Kasanova rekao je da je vreme važno.

-Nadam se da bi, ako se daje u prva dva, tri, četiri dana infekcije, interferon funkcionisao, jer bi u osnovi obezbedio molekul koji pacijent ne proizvodi sam – reako je Kasanova.

„Kad stvari pođu po zlu“

Dr Vanesa Sančo-Šimizu, genetičarka sa Imperijal Koledža u Londonu, rekla je da genetska otkrića pružaju nezapamćen uvid u biologiju bolesti.

– To je zaista primer precizne medicine, gde zapravo možemo identifikovati trenutak u kojem su stvari kod tog pojedinca pošle po zlu. Rezultati ovih genetskih studija pomoći će nam da identifikujemo određene molekularne puteve koji bi mogli biti ciljevi za terapijsku intervenciju – rekla je za BBC Nevs.

Još  nepoznanica

Ali genom i dalje sadrži neke misterije.

Studija „Genomik“ i nekoliko drugih, otkrila je skup gena na hromozomu 3 koji je snažno povezan sa pojavom ozbiljnih simptoma. Međutim, mehanizam koji to podupire još uvek nije shvaćen.

Sada će se tražiti da više pacijenata učestvuje u ovom istraživanju.

-Potrebni su nam svi, ali posebno želimo da uključimo ljude iz manjinskih etničkih grupa koji su prekomerno zastupljeni u kritično bolesnoj populaciji. Još postoji  hitna potreba za pronalaženjem novih tretmana za ovu bolest i moramo doneti pravi izbor o tome koji tretmane ćemo sledeće da  pokušamo, jer nemamo vremena za greške – rekao je dr Bejli.