Kineska vakcina je sve traženija na svetskom tržištu Foto: Shutterstock
Vakcinacija nosi najmanje rizike od svih metoda u medicini, a pruža najveću dobrobit. Rizik od neželjenih efekata koji bi se javili nakon dužeg perioda ne postoji. Ideja je da bude postignut dugoročan imunski odgovor na covid 19, rekao je imunolog dr Srđa Janković na panel diskusiji u organizaciji Foruma pacijenata Srbije, održane sa ciljem prevazilaženja dilema pacijenata koji pate od horničnih obolenja, kao i predrasuda po pitanju uticaja vakcinacije protiv SARS-CoV-2 na njihove osnovne bolesti i opštih zabluda.
On ističe da da se zasad vakcinacija ne preporučuje samo osobama koje su akutnoj fazi neke bolesti. Kaže da vakcina pruža zaštitu najmanje 6 meseci, a možda i nekoliko godina.
Početak vakcinacije on vidi kao „svetlo na kraju tunela“, a a kad ćemo stići do kraja, kako kaže, još se ne može pouzdano reći.
– To u perspektivi svakako može da se očekuje. Vakcinacija jeste veoma važna za sprečavanje određenih bolesti i sigurno će na duži rok promeniti tokove pandemije. Naravno, ništa se neće desiti onoliko brzo koliko mi to želimo, niti preko noći, i naravno da sve preventivne mere moraju da ostanu na snazi do daljeg. Trudimo se da što više uradimo, da što više pomognemo. Nadamo se da ćemo u narednim danima i mesecima tokom ove godine videti neko značajnije poboljšanje – kaže dr Srđa Janković.
Prema rečima imunologa, većina dilema i strahova po pitanju vakcine protiv korona virusa je neutemeljena i neosnovana.
– Napravljena je atmosfera u društvu kao da je vakcinacija nešto strašno i opasno, pa sada čak i oni koji se vakcinišu doživljavaju to kao nešto što nosi velike rizike. U stvari, vakcinacija nosi najmanje rizike od svih metoda u medicini, a najveću dobrobit. Treba to da imamo na umu. Naravno, nulti rizik ne postoji. Svako primenjeno sredstvo izazvalo je određenu neželjenu reakciju. Znamo da su i vakcine sposobne da izazovu poneku težu alergijsku reakciju. Tako nešto se pojavi na oko milion datih doza. To je ređe nego na svaku vrstu lekova, uključujući i one koje svakodnevno primenjujemo, ne razmišljajući, i na one koje uzimamo bez lekarskog recepta -objašnjava dr Janković.
Njemu smeta, kako kaže, opšta klima koja se stvara po pitanju vakcinacije.
– Ja zaista ne bih mogao da se složim sa načinom na koji se diskutuje o vakcinama u posednje vreme. Ne samo od ove pandemije, nego u jednom dužem periodu. Kao da je stvorena društvena klima da je vakcina nešto strašno. Vakcina nije ništa strašno, a nisu strašne ni zarazne bolesti, ako protiv njih imamo vakcinu – kaže dr Srđa Janković.
Prema rečima epidemiologa, kad se neželjene reakcije jave, one su najčešće blage, u vidu crvenila ili otoka na mestu uboda, bola i povišene temperature. Sve drugo je veoma retko, a rizik od neželjenih efekata nakon dužeg perioda, od godinu ili dve dana, ne postoji.
– Pod reakcijom na vakcinu smatra se nešto što nastaje najčešće za dve do tri nedelje, ali može da se javi i do šest nedelja po vakcinaciji. Može da postoji neka odložena reakcija i da se ona, eventualno, u kasnijoj analizi pripiše delovanju vakcine. Sve drugo, sve što se javlja kasnije, nije efekat vakcine. Razlog tome je što vakcine ne ostaju u organizmu i ne mogu da pokrenu imunski odgovor sa takvom zadrškom. Naprosto, ako se nešto desi, mora da se desi u tom vremenskom okviru – objašnjava on.
Još nije poznato koliko nakon vakcinacije traje imunitet, ali studije pokazuju da je organizam imunizovan vakcinom protiv Covida 19, zaštićen od virusa u narednih šest meseci.
– U ovom trenutku ne možemo da kažemo da pouzdano i pecizno znamo koliko nakon vakcinacije traje imunitet. Možemo da kažemo da ne traje sigurno manje od šest meseci, jer toliko je ispitivano u studijama. Ovo nije brojka koja daje pravi odgovor, zato što mi ne očekujemo da traje samo toliko. Naprosto, nije prošlo duže vreme, kako bismo mogli da ispitamo šta se dešava nakon više od šest meseci. Očekujemo da će zaštita trajati nekoliko godina, a ako budemo imali sreće, možda čak i doživotno. Ali, svakako nam je cilj dugoročan imunski odgovor na kovid 19 – kaže dr Janković.
Potrebno je, prema rečima imunologa, da osobe koje su se vakcinisale nastave da se pridržavaju propisanih mera. Razlog tome je, kako kaže, to što nijedna od tri vakcine koje su na tržištu nema stopostotni učinak.
– Vakcine nemaju stopostotan učinak. Koliko god ja uvek bio spreman da iznesem argumente u prilog vakcinaciji, to ne znači da je vakcina sredstvo koje u 100 odsto slučajeva može da zaštiti od svake zaraze. Dakle, znamo da je Pfizer/BioNTech vakcina u studijama koje su obavljene pokazala da ima zaštitnu vrednost od oko 95 posto. To znači da će oko 95 odsto ljudi koji prime ovu vakcinu biti, bar u tom periodu praćenja koje traje oko šest meseci, zaštićeno. Kod kineske vakcine, preliminarno je to oko 80 posto, ali, naravno, ove brojke mogu i da se promene u realnom životu. To su samo srednje vrednosti nekih ispitivanja.
Suština je da velika većina bude zaštićena, dok jedna manjina, čiji imunski sistem ne odgovori dovoljno na vakcinu iz ovog ili onog razloga, može i dalje da oboli. Zbog toga se, objašnjava imunolog, vakcina uvek dopunjuje drugim merama zaštite, odnosno onim najosnovnijim, koje su bile na snazi od početka – fizička distanca, nošenje maske i izbegavanje okupljanja.
Potrebno je, kako kaže, da prođe neko vreme od vakcinisanja, kako bi imunski odgovor bio pokrenut. Osobama koje su se vakcinisale se, stoga, ne savetuje da se nakon vakcinisanja ponašaju kao da više nisu u riziku.
– Nikome ne savetujemo, pogotovo odmah nakon što se vakciniše, da skine masku. Reakcije na vakcinu mogu da se jave sa zadrškom, nakon što istekne neki period, vreme kad se imunski sistem aktivira. S druge strane, to vreme ne može da se skrati, odnosno imunski sistem iziskuje bar dve do tri nedelje da se aktivira u pravoj meri. Prvi efekti se vide nakon sedam do deset dana od primanja vakcine, tako da zaštita nije trenutna – rekao je dr Janković.
Dr Srđa Janković, imunolog Foto: Printscreen TV Prva
Kada kažemo da je neko vakcinisan, a oboleo, to može da znači da vakcina nije odradila posao kod te osobe, ali može da znači i da se ona zarazila nakon previše kratkog vremena od vakcinacije. Moguće je, čak, da je virus već bio u inkubaciji kad je osoba vakcinisana. Tada vakcina još nije stigla da zaštiti, jer je potrebno vreme da se pokrene imunski odgovor. Prema rečima epidemiologa, vakcine ne štite tako što same napadaju virus, nego tako što uče naš imunski sistem kako da napadne virus, a za svaku školu je potrebno neko vreme. U ovom slučaju, naš imunski sistem je dobar đak da školu završi za dve do tri nedelje, ili ranije.
Već posle prve doze, postoji izvesna zaštita od virusa. Dr Srđa Janković tvrdi da studije ne mogu da pokažu baš preciznu sliku, ali istraživanja koja su na raspolaganju pokazuju da posle prve doze vakcina koje su trenutno u primeni, daju polovičnu zaštitu. Dakle, posle prve doze, zaštita je oko 50 posto.
Dodatne preglede i analize pre vakcinacije nije neophodno raditi, osim ukoliko to lekar ne savetuje.
– Dovoljan je razgovor sa ličnim lekarom i sa lekarom na mestu vakcinisanja. Ukoliko u anamnezi postoje neka stanja koja to iziskuju, moguće je da se savetuju neke analize, ali samo ako za to postoji realna potreba. Rutinski, ne, priča dr Janković.
Kako objašnjava, na imunski odgovor utiče nekoliko faktora, među kojima i starosna dob pojedinca.
– Na imunski odgovor utiču i godine. Imunski sistem može da bude malo manje efikasan ako ste u odmaklij životnoj dobi. Takođe, stanja koja slabe imunski sistem mogu da utiču da delotvornost vakcine bude manja. Dakle, onaj ko ima imunodeficijenciju, neku bolest sa oslabljenim imunitetom, ili prima imunosupersivnu terapiju, zbog svog oboljenja, kao što je autoimunska bolest, sigurno da može da ima nešto slabiji imunski odgovor. On može da bude nekada nedovoljan da potpuno zaštiti. To nije pitanje na koje se može odgovoriti sa „da“ ili „ne“ – razboleti se ili se ne razboleti, kaže dr Janković.
Nije svejedno ni kakva je klinička slika. To znači da čak i kod osoba koje su vakcinisane, pa obole, mi sa pravom očekujemo, a postoje i studije koje če to potkrepiti, da klinička slika bude blaža, nego što bi mogla da bude bez vakcine, dakle da vakcina delimično zaštiti.
Prema rečima dr Srđe Jankovića, osobama koje pate od određenih autoimunih bolesti, poput multipla skleroze (MS), posebno se savetuje da se vakcinišu, osim ukoliko lekar ne proceni drugačije. Imunolog kaže da nema rizika ni kad je u pitanju odabir vakcine.
– Mala je razlika između ove tri vakcine, po pitanju bilo kakvog rizika da se pokrene neželjeni imunski odgovor, odnosno patološki imunski odgovor, koji karakteriše autoimunsku bolest, kakva je MS. Nisu mi poznate nikakve studije koje bi potkrepile tvrdnju da je taj rizik veći kod kineske, nego kod bilo koje druge vakcine. Nijedna od ove tri vakcine koje su u upotrebi nije „živa vakcina“. Znamo da bi „žive vakcine“ mogle, sa nešto većom verovatnoćom, da pokrenu neželjenu reakciju, mada je i to vrlo retko. Ja bih rekao da je rizik da vakcinacija pokrene atak multipla skleroze, ipak, veoma mali, u odnosu na rizik od Covid 19. U principu, na svim dosadašnjim primerima sličnih vakcina, koje nisu „žive vakcne“, on je ili bio nemerljivo mali ili daleko manji nego što je rizik od zarazne bolesti – kaže dr Janković.
Isto važi i za pacijente koji imaju neku od autoimunih bolesti, poput lupusa ili reumatoidnog artritisa, a primaju terapiju.
– Svakako da i onaj ko je na imunosupresivnoj terapiji ima neku korist od vakcine. Delimičan imunski odgovor bolji je nego nikakav. Trenutno ne mogu da se vakcinišu jedino osobe koje su u akutnom pogoršanju, koje je zapaljenske prirode. Dakle, to se ne savetuje onda kad autoimunska bolest izaziva trenutno pogoršanje stanja, sa visokim zapaljenskim parametrima, kao što je sedimentacija i C reaktivni protein (CRP). Tada čekamo smirivanje stanja i onda vakcinišemo, kaže dr Janković.
Kako imunolog objašnjava, kad je organizam već u akutnom stanju koje stimuliše imunski sistem, a svako zapaljenje je zapravo aktivacija imunskog sistema, tada ne želimo da razmišljamo o tome kakva će biti interakcija još jedne stimulacije koju daje vakcina.
– I kad bismo vakcinisali takve osobe, najverovatnije se ništa ne bi pogoršalo, ovo je samo predostrožnost. Ipak, ne želimo da uvodimo nepoznate činioce kao mogućnost u ono što radimo i zbog toga čekamo smirivanje – objašnjava.
Mnogi transplantirani pacijenti imaju istu dilemu, a dr Srđa Janković kaže da se njima posebno preporučuje da se podvrgnu vakcinaciji, osim u slučajevima ako se nalaze u akutno lošem stanju.
– Čak su i preporuke da obavezno prime vakcinu, u većini zemalja, od strane reumatoloških društava i društava koja se bave transplantologijom. Naši stručnjaci slede te preporuke. Bitno je da je opšte stanje dobro. Ako je neko akutno u pogoršanju ili u lošem stanju, čeka se stabilizacija i smirivanje, ali sama transplantacija ne samo da nije kontraindikacija za vakcinaciju protiv Covid 19, nego je, naprotiv, nešto što čini vakcinaciju još potrebnijom. Nažalost, možemo očekivati nešto slabiji imunski odgovor zbog imunosupresivne terapije, koja prati transplantaciju, da bi se sprečilo odbacivanje transplantiranog organa. Bez obzira na to, delimičan imunski odgovor opet je bolji nego nikakva zaštita – kaže dr Janković.
Vakcinu protiv covid 19 ne bi trebalo da prime samo pacijenti u akutnoj fazi bolesti Foto: Shutterstock
Imunolog objašnjava da je neophodno da se i oni koji su preležali covid 19 podvrgnu vakcinaciji, jer će to jače aktivirati njihov imunološki sistem.
– Vakcine se ne zadržavaju dugo u organizmu i one, naravno, pokreću imunski odgovor. Postoji neki vremenski okvir tog imunskog odgovora. Treba razlikovati „pamćenje“, odnosno „imunsku memoriju“, za koju nam je cilj da traje što duže, duže od samog odgovora. Aktiviranje imunskog sistema ima za rezultat, između ostalog, i to „pamćenje“, koje mora da se desi neposredno nakon davanja vakcine. Kad kažem „neposredno“, ne mislim naravno, baš istog dana, ali mora da se desi u relativno kratkom periodu – rekao je on.
Prema njegovim rečima, vakcinacija može da pojača i produži imunski odgovor. Uslov je da je od ozdravljenja prošlo bar mesec dana, a po nekim preporukama i tri meseca.
– Ne zato što bi bilo rizično da je prošlo manje, već zato što bi imunski sistem tretirao vakcinu kao deo imunološkog signala koji je došao iz same infekcije. Ne mislim da bi on prepoznao vakcinu kao nešto različito. Kada prođe neko vreme, imunski sistem se jače aktivira, jer shvata da ako se nešto javlja ponovo, to je nešto važno i potencijalno opasno i onda se imunska memorija mnogo više aktivira – objašnjava imunolog.
Nije precizno određena vrednost antitela čije prisustvo bi moglo pouzdano da ukaže na to da li smo i koliko zaštićeni od zaražavanja koronom, i ona varira, u zavisnosti od vrste testa kojem se podvrgavamo.
– Jasan i jednostavan odgovor što se tiče antitela, nauka nema. Ona nisu sva ista. U ovim rutinskim testovima merimo ukupna antitela koja se vezuju sa SARS-Cov-2, uzročnika covid 19, ali nisu sva ona zaštitna. Neka od njih neutralizuju virus, pa se zovu neutrališuća. Ova druga se ne vezuju tamo gde mogu da ometu virus, nego na mestu koje neće blokirati sposobnost virusa da zarazi našu ćeliju. Nemaju zaštitnu ulogu. Još uvek su važna u dijagnostici, ali nam ne pomažu. Na rutinskom testu se ne razlikuju prva i druga, on ne pokazuje koliko ko ima jednih, a koliko drugih. Znamo sigurno da ako je visok „titar“, odnosno ukupna količina antitela, sigurno ne može biti mala ni količina onih neutrališućih, koja nam trebaju. U tom smislu, ako neko ima visok „titar“, sigurno ima bolju zaštitu nego onaj ko ima graničan i mali „titar“, kaže dr Janković.
Kako naglašava, ne postoji postoji precizno određena vrednost ispod koje nema nikakve zaštite, a iznad koje je zaštita ogromna.
– To je jedan kontinuum, jedan spektar. Ne možemo da kažemo da postoji linearan odnos, da je onaj koji ima dvaput više antitela dvaput zaštićeniji. Možemo da kažemo da je dobro imati antitela. Laboratorije imaju svoje granične vrednosti, zavisno od toga koji je test primenjen. Stoga, nije stvar u samoj toj brojci, jer je za svaki test data granica koja označava pozitivan rezultat. Ako neko ima dvostruko ili trostruko veću količinu antitela, to smatramo visoko pozitivnim rezultatom.
Na pitanje da li je bezbedno pored vakcine protiv korone primiti i druge, poput vakcine protiv pneumokokne infekcije i vakcine gripa, dr Janković objašnjava da nema opasnosti.
– Vakcine o kojima govorimo, takođe, ne spadaju u „žive vakcine“. Stoga nije neophodno da se pravi vremenski razmak između vakcinacija vakcinom protiv gripa, pneumokoknih oboljenja i korona virusa. Pneumokona oboljenja su uzročnik zapaljenja pluća i sepse, kao najčešćih komplikacije kod starijih. Zajednički imenitelj je to da postoji veliki rizik od oštećenja pluća, i kod covid 19, koji doduše napada i druge organe, a i kod pneumokoknih oboljenja, koje izaziva bakterija, a ne virus. Uzročnik je različit, ali ono što može da napravi u organizmu može da se preklapa, objašnjava epidemiolog.